Pred­sta­vlja­nje knji­ge „Uspo­me­ne”, auto­ra La­za­ra Đ. Mi­ju­ško­vi­ća, ko­ju je pri­re­dio mr Ili­ja Mi­ju­ško­vić, odr­ža­no je pred broj­nom pu­bli­kom u Narodnoj bi­bli­o­te­ci „Ra­do­sav Lju­mo­vić”, u Pod­go­ri­ci. Na pro­mo­ci­ji su uče­stvo­va­li prof. dr Na­da To­mo­vić, dr Slav­ko Bur­za­no­vić i pri­re­đi­vač, dok je me­di­ja­tor pro­gra­ma bio glu­mac Da­ni­lo Če­le­bić.
Prof.dr Na­da To­mo­vić is­crp­no je go­vo­ri­la o di­plo­mat­skoj ka­ri­je­ri La­za­ra Mi­ju­ško­vi­ća u Ska­dru, za ko­ju je is­ta­kla da se mo­že re­ći da je to po­če­tak nje­go­ve di­plo­mat­ske slu­žbe.
- Za La­za­ra Mi­ju­ško­vić se mo­že re­ći da je bio pr­vi cr­no­gor­ski kon­zul. On je bio i pr­vi cr­no­gor­ski po­sla­nik u Sr­bi­ji. La­zar je za kon­zu­la u Ska­dru ime­no­van 1892. go­di­ne, ali je na tu du­žnost stu­pio go­di­nu da­na ka­sni­je, pre­ci­zni­je av­gu­sta 1893. go­di­ne. Tre­ba­lo je sa­če­ka­ti odo­bre­nje osman­skih vla­sti – po­ja­sni­la je Na­da To­mo­vić. Ona je is­ta­kla da je Mi­ju­ško­vić vi­še pu­ta po­zi­van da ide u di­plo­mat­ske slu­žbe.
La­zar Mi­ju­ško­vić ro­đen u Po­vi­ji - Pje­šiv­ci 1867. go­di­ne. Za­vr­šio Vi­so­ku ško­lu za ru­dar­ske in­že­nje­re u Pa­ri­zu. Bio je mi­ni­star fi­nan­si­ja od 3. ju­na 1903. do de­cem­bra 1905. go­di­ne. Od 13. ok­to­bra 1913. go­di­ne za iz­van­red­nog po­sla­ni­ka i opu­no­mo­će­nog mi­ni­stra u Be­o­gra­du ime­no­van je La­zar Mi­ju­ško­vić ko­ji će tu du­žnost oba­vlja­ti do 1915. go­di­ne.
- La­zar Mi­ju­ško­vić je bio od­luč­na oso­ba ko­ja je sli­je­di­la svo­je prin­ci­pe i bi­la sprem­na da za njih pla­ća i od­re­đe­nu ci­je­nu. Me­đu­tim, isto­ri­o­gra­fi­ja ni­je bi­la baš sklo­na La­za­ru Mi­ju­ško­vi­ću. Uglav­nom, o nje­mu se pi­še kao o dvor­skom čo­vje­ku, kao po­slu­šni­ku kra­lja Ni­ko­le, a od vre­me­na Bal­kan­skih ra­to­va, pa do Pr­vog svjet­skog ra­ta o nje­mu se go­vo­ri kao austro­fi­lu, o ne­do­volj­no po­u­zda­nom pa­tri­o­ti, de­fe­ti­sti... Je­dan dio tih op­tu­žbi do­la­zio je od po­li­tič­kih pro­tiv­ni­ka, od onih ko­ji su se već svr­sta­va­li pro­tiv sve­ga što je bi­lo na li­ni­ji oču­va­nja cr­no­gor­ske dr­ža­ve i oču­va­nja ugle­da cr­no­gor­ske di­na­sti­je – ka­zao je dr Slav­ko Bur­za­no­vić, is­ti­ču­ći da La­zar Mi­ju­ško­vić ni­je pre­vi­še bio op­te­re­ćen par­tij­skim ži­vo­tom.
Pri­re­đi­vač mr Ili­ja Mi­ju­ško­vić, iz­ra­zio je za­hval­nost uče­sni­ci­ma pro­mo­ci­je i pu­bli­ci, ob­ja­šnja­va­ju­ći da vri­je­me ni­je do­zvo­li­lo da se La­za­re­ve uspo­me­ne ra­ni­je ob­ja­ve, te da su se sa­da ste­kli uslo­vi. On je iz­ra­zio že­lju da će ne­ko ura­di­ti i ozbilj­nu na­uč­nu stu­di­ju o La­za­ru Mi­ju­ško­vi­ću, kao zna­čaj­noj lič­no­sti na­še isto­ri­je.
Glu­mac Da­ni­lo Če­le­bić či­tao je za­ni­mlji­ve aneg­do­te iz knji­ge, što je ma­mi­lo bur­ne apla­u­ze broj­ne pu­bli­ke.
„La­zar Mi­ju­ško­vić pri­pa­da ne­ve­li­koj gru­pi is­tak­nu­tih cr­no­gor­skih po­li­ti­ča­ra s kra­ja XIX i po­čet­ka XX vi­je­ka. Za nje­gov po­li­tič­ki por­tret zna­čaj­ni su po­da­ci da je bio cr­no­gor­ski kon­zul u Ska­dru, da je oba­vljao po­slo­ve še­fa Glav­ne dr­žav­ne kon­tro­le, a za­tim da je bio i di­plo­mat­ski pred­stav­nik Cr­ne Go­re u Sr­bi­ji, pred­sjed­nik ne­ko­li­ko vla­da u Cr­noj Go­ri i oba­vljao du­žno­sti mi­ni­stra u raz­li­či­tim re­sor­nim mi­ni­star­stvi­ma, kao i broj­ne dru­ge dr­žav­ne po­slo­ve. S dru­ge stra­ne, i po­red krup­ne ulo­ge ko­ju je imao u dru­štve­nom i po­li­tič­kom ži­vo­tu Cr­ne Go­re, dje­lo La­za­ra Mi­ju­ško­vi­ća ni­je na­uč­no ve­ri­fi­ko­va­no ni­ti je o nje­mu i nje­go­vom ra­du na­pi­sa­na po­seb­na mo­no­gra­fi­ja...” bi­lje­ži re­cen­zent knji­ge prof. dr Ra­do­slav Ras­po­po­vić.
A.Ć.