Knji­žev­ni­ca Ža­na Mi­lu­ti­no­vić, čla­ni­ca Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re (UKCG), pre­mi­nu­la je ju­če u Pod­go­ri­ci, na­kon du­ge i te­ške bo­le­sti. Nje­ne dvi­je knji­ge – „Uda­rac” (2005), i „Ero­tos” (2017), vi­so­ko su vred­no­va­li knji­žev­ni kri­ti­ča­ri, ocje­nju­ju­ći ih kao auten­tič­na dje­la ko­ja su upot­pu­ni­la sa­vre­me­no stva­ra­la­štvo.
„Udar­cem”, pr­vom knji­gom is­po­vjed­ne pro­ze ko­ju je na­pi­sa­la na­kon mla­da­lač­kih uspje­šnih ogle­da­nja u po­e­zi­ji, ona je osta­vi­la trag o isto­ri­ji jed­ne bo­le­sti i na­či­ni­ma ka­ko da se ona po­bi­je­di i da se ne pod­leg­ne oča­ja­nju i sa­mo­sa­ža­lje­nju. Dir­ljiv je i na­čin na ko­ji se u ovoj knji­zi po­mi­nju nje­na rod­bi­na, pri­ja­te­lji, lje­ka­ri, ukrat­ko, svi oni ko­ji su joj po­ma­ga­li da osta­ne, po­red sve­ga, us­prav­na u svom okr­ša­ju sa pod­mu­klim ne­pri­ja­te­ljem.
Na vi­jest o smr­ti Ža­ne Mi­lu­ti­no­vić, No­vi­ca Đu­rić, pred­sjed­nik UKCG, ka­že da je mo­žda sve ne­gdje za­pi­sa­no, u bes­kra­ju iz ko­ga nam se u da­tu uru sud­bi­na po­vra­ti kao uda­rac do­bra ili zla.
– Dok su se nje­ni vr­šnja­ci uči­li ka­ko ži­vje­ti, Ža­na je još kao vr­hun­ski stu­dent pra­va po­če­la da uči ka­ko se bo­ri­ti sa opa­kom bo­le­šću, ko­ja je, vi­še go­di­na na­kon što će di­plo­mi­ra­ti na Prav­nom fa­kul­te­tu u Pod­go­ri­ci, uči­ni­la te­ško po­kret­nom. Bož­jim na­go­vo­rom od­u­pr­la se sop­stve­noj pre­da­ji, bez­br­oj­nim me­to­da­ma me­di­ci­ne i al­ter­na­tiv­ne me­di­ci­ne, na­u­čiv­ši se­be da vje­ru­je. Za­po­če­la je i usa­vr­ši­la broj­ne me­to­de auto­su­ge­sti­je, da bi se u tra­ga­nju za sud­bi­nom za­o­ku­pi­ra­la astro­lo­gi­jom i ka­ko je sa­ma go­vo­ri­la, za­ni­ma­lo je da li je nje­na sud­bi­na ne­gdje za­pi­sa­na i da li se mo­gla iz­bje­ći. Pro­di­ru­ći sve du­blje u taj­ne astro­lo­gi­je, Ža­na je jed­no­ga da­na ot­kri­la da je kom­bi­na­ci­ja nje­nog ho­ro­skop­skog zna­ka jar­ca i pod­zna­ka ov­na pred­o­dre­di­la uda­rac – kao nje­nu sud­bi­nu. Iako se go­di­na­ma opi­ra­la, ova ba­le­ri­na du­ha i na­de pri kra­ju svog is­ka­za u knji­zi „Uda­rac” shva­ta da sve je hod što mi­mo nje pro­đe i mi­ne. Ako je, mo­žda, ne­bo bes­kraj­no, on­da je Ža­na vje­ro­va­la da joj je u tom sa­zve­žđu jed­na zvi­je­zda uvi­jek bi­la na do­hvat ru­ke – re­kao je No­vi­ca Đu­rić, pred­sjed­nik UKCG, na vi­jest o smr­ti Mi­lu­ti­no­vi­će­ve.
Ža­na je ro­đe­na 24. de­cem­bra 1961. go­di­ne u ta­da­šnjem Ti­to­gra­du. Do 17. go­di­ne ži­vje­la je sa po­ro­di­com u Sa­ra­je­vu. Go­vo­ri­la je da su to bi­li nje­ni naj­sreć­ni­ji da­ni ži­vo­ta. Pro­gla­še­na je za naj­bo­ljeg đa­ka Osnov­ne ško­le „Mo­ric Mo­co Sa­lom” 1975. go­di­ne. Osva­ja­la je zna­čaj­ne li­te­rar­ne na­gra­de: Pr­va na­gra­da na kon­kur­su Ko­lo­ni­je „La­sta­vi­ce sa auto­gra­mi­ma pi­sa­ca”; na­gra­da za naj­bo­lji li­te­rar­ni rad, kri­ti­ku knji­ge „Dje­voj­či­ce”, 1974. go­di­ne. Za­vr­ša­va Gim­na­zi­ju „Slo­bo­dan Ške­ro­vić” 1980. go­di­ne, smjer In­for­ma­ti­ka. Obra­zo­va­nje je, uglav­nom okon­ča­no 1987. go­di­ne za­vr­šet­kom Prav­nog fa­kul­te­ta u Pod­go­ri­ci sa pro­sje­kom 9,79. Po­sled­nje an­ga­žo­va­nje je bio rad u Ustav­nom su­du do 1989, od­no­sno 1990. go­di­ne.
Pi­sa­la je ho­ro­sko­pe i ka­ko je go­vo­ri­la, tru­di­la se da stva­ra i li­je­pa dje­la. Knji­ga „Uda­rac” na­sta­la je iz po­tre­be da sa­op­šti sa­dr­žaj svo­je bo­le­sti zbog ko­je je bi­la če­sto u izo­la­ci­ji. Knji­žev­ni pr­vi­je­nac našao je ubr­zo po ob­ja­vlji­va­nju pu­bli­ku ko­joj je Ža­na na­sto­ja­la da pre­ne­se po­zi­tiv­nu ener­gi­ju i op­ti­mi­stič­ke mi­sli. Nje­ni či­ta­o­ci svje­do­če da je u to­me uspje­la. Jed­nom pri­li­kom je iz­ja­vi­la da je že­lje­la da ono što je na­pi­sa­la uđe u sr­ca i pod ko­žu či­ta­la­ca, da ih za­ra­zi op­ti­mi­zmom i ra­dom, ako ni­je­su ta­kvi po pri­ro­di.
– Da ih za­ra­zim stva­ra­njem ko­je ih mo­že naj­bo­lje is­pu­ni­ti i ostva­ri­ti, kao što sam ja da­nas pot­pu­no ostva­re­no bi­će – go­vo­ri­la je Ža­na Mi­lu­ti­no­vić o svom „Udar­cu”, ko­ji je obi­lje­žio njen ži­vot i stva­ra­lač­ki put.
Re­cen­zent knji­ge Mo­mo Ka­por, ko­ji je i autor cr­te­ža na ko­ri­ca­ma, za­bi­lje­žio je da se od svo­je 24. go­di­ne ži­vo­ta Ža­na Mi­lu­ti­no­vić uči­la ka­ko ži­vje­ti i pre­ži­vje­ti sa stra­šnom bo­le­šću. Taj stra­šni Uda­rac ona je iz­dr­ža­la i sa­ču­va­la u se­bi ono naj­dra­go­cje­ni­je – op­ti­mi­zam i na­du da će po­bi­je­di­ti zlo… baš ka­ko i za­vr­ša­va svo­je dje­lo.
– „Uda­rac” je is­po­vi­jest uz­bu­dlji­va isto ono­li­ko kao što su dra­ma­tič­ne is­po­vi­je­sti svje­do­ka i uče­sni­ka ne­ke ve­li­ke isto­rij­ske bit­ke – za­pi­sao je te, 2005. go­di­ne na Vi­dov­dan, 28. ju­na, knji­žev­nik i sli­kar Mo­mo Ka­por.
On je is­ta­kao da je Ža­na Mi­lu­ti­no­vić svo­ju bit­ku vo­di­la uvi­jek hra­bro, iako je sve vri­je­me bi­la su­o­če­na sa smr­ću.
– „Uda­rac” je svje­do­čan­stvo o ve­li­či­ni ljud­ske bor­be pro­tiv zla, ko­je čo­vjek ne na­pa­da od­ne­kud spo­lja, već pod­mu­klo, iz­nu­tra, kao da ima iz­daj­ni­ka u se­bi. Ov­dje, na­i­me, ni­je uop­šte va­žno ko­ja je to vr­sta bo­le­sti, mul­ti­pleks skle­ro­za ili ne­što dru­go – za­pi­sao je ta­da Ka­por.
Ža­ni­no dje­lo je nje­no svje­do­čan­stvo iskre­no, do mi­nu­ci­o­zno­sti. Pra­ti hro­no­lo­gi­ju sta­nja kroz ko­ja je pro­la­zi­la, kao i do­ku­men­tar­nu stra­te­gi­ju sa ko­jom je vo­di­la že­sto­ku bor­bu. Od nu­me­ro­lo­gi­je, na­u­ke o bro­je­vi­ma, do na­rod­nih lje­ka­ra i fi­lo­zof­skih knji­ga ko­je je či­ta­la ve­za­na za po­ste­lju, ona go­to­vo da ni­je pri­mje­ći­va­la da je ve­za­na za svo­ju so­bu. Ži­vje­la je mno­go in­ten­ziv­ni­ji i pu­ni­ji ži­vot od mno­gih. Ža­na je pro­na­la­zi­la uto­či­šte u pi­sa­nju, do­ka­zu­ju­ći da je umjet­nost pri­po­vi­je­da­nja vje­či­ti azil ko­ji nam osta­je i po­sli­je sve­ga. V.S.


Ras­ko­šna i dir­lji­va lju­bav­na po­e­ma

O „Erotosu” Ža­ne Mi­lu­ti­no­vić po­hval­no se iz­ra­zio i aka­de­mik Ma­ti­ja Beć­ko­vić. On bi­lje­ži da, ka­da is­pu­ni sve oba­ve­ze pre­ma pri­či ko­ju pri­ča, na­sta­ju lir­ski vr­hun­ci u ko­ji­ma se Ža­na Mi­lu­ti­no­vić oči­tu­je ne sa­mo kao ri­jet­ka ta­na­na du­ša, već i kao ra­fi­ni­ra­ni, naj­re­đi pi­sac.
– „Ero­tos” je čed­na lju­bav­na is­po­vi­jest glav­ne ju­na­ki­nje Sa­re či­je bi­blij­sko ime ima dva slo­ga ko­li­ko i ime autor­ke Ža­ne Mi­lu­ti­no­vić. Ta is­po­vi­jest je i krat­ki lju­bav­ni ro­man i krat­ki dnev­nik lju­ba­vi, a sve za­jed­no ras­ko­šna i dir­lji­va lju­bav­na po­e­ma… – za­pi­sao je Beć­ko­vić.