Po­vo­dom de­se­to­go­di­šnji­ce smr­ti jed­nog od naj­a­u­ten­tič­ni­jih umjet­ni­ka sa ovih pro­sto­ra, u Ga­le­ri­ji RTS-a otvo­re­na je iz­lo­žba „Cvet­ko La­i­no­vić – Svi­jet ma­gič­ne stvar­no­sti”. Pred­sta­vlje­no je 50 sli­ka i 30 cr­te­ža, ko­ji su u vla­sni­štvu po­ro­di­ce i pri­vat­nih ko­lek­ci­o­na­ra, a ra­do­vi ve­li­kog sli­ka­ra pred Be­o­gra­đa­ni­ma su se na­šli i za­hva­lju­ju­ći Mo­der­noj ga­le­ri­ji iz Pod­go­ri­ce i ma­na­sti­ru Će­li­je iz ko­ga je sti­gao por­tret Ju­sti­na Po­po­vi­ća. Iz­lo­žen je i La­i­no­vi­ćev knji­žev­ni opus, a po­se­ban omaž umjet­ni­ku da­la je vla­sni­ca „Mo­ne” Na­da Mo­mi­ro­vić, za­jed­no sa mod­nom di­zaj­ner­kom Kri­sti­nom Ga­jić, ha­lji­na­ma in­spi­ri­sa­nim La­i­no­vi­će­vim dje­li­ma.
Iz­lo­žbu je otvo­rio li­kov­ni kri­ti­čar i re­di­telj Đor­đe Ka­di­je­vić, uka­zu­ju­ći na bit La­i­no­vi­će­vog stva­ra­nja da je bi­je­lom ozna­čio sav mrak ovo­ga svi­je­ta. Ču­lo se i ono što je go­vo­rio Mo­mo Ka­por, da je La­i­no­vić za­pra­vo bje­li­nom osje­ćao ili na­go­vje­šta­vao do­la­zak ve­li­kog, vječ­nog mra­ka. Po­sje­ti­o­ci­ma su se obra­ti­li pred­sjed­nik Sa­vje­ta za li­kov­no stva­ra­la­štvo RTS-a Ni­ko­la Mir­kov, dok je u ime po­ro­di­ce La­i­no­vić go­vo­ri­la nje­go­va su­pru­ga Lji­lja­na. Ka­ko je re­kla, ži­vje­ti sa ta­ko neo­bič­nim čo­vje­kom ni­je bi­lo jed­no­stav­no, a po­seb­no jer je Cvet­ko raz­mi­šljao i stva­rao „kao da je do­šao iz ne­kog bu­du­ćeg vre­me­na”.
– Tru­di­la sam se da mu ži­vot uči­nim ugod­nim da bi imao slo­bo­du i mir, da bi mo­gao da stva­ra, po­što je bio oso­ba po­seb­nog sen­zi­bi­li­te­ta. Sli­kao bi u ve­li­kom za­no­su, na­no­sio bo­ju ša­ka­ma, dla­no­vi­ma, kr­stio se, pri­zi­vao je Bo­ga. Bi­la je to svo­je­vr­sna ma­gi­ja, zra­čio je ve­li­kom ener­gi­jom, a nje­go­ve sli­ke svje­tlo­šću. Za­u­sta­vljao bi dah, dok bi iz­vla­čio sa­vr­še­nu cr­nu li­ni­ju na bi­je­loj sli­ci, re­kla je Li­lja­na La­i­no­vić, do­da­ju­ći da je pri­su­stvo­va­la ra­đa­nju ne­po­no­vlji­vih ve­li­kih sli­ka, „gle­da­ju­ći taj ne­vje­ro­vat­ni ri­tu­al i svi­jet, ko­ji se pre­da mnom po­ja­vlji­vao”.
Okru­že­na svi­je­tom La­i­no­vi­će­ve ma­gič­ne stvar­no­sti bi­la je i pu­bli­ka u Ga­le­ri­ji RTS, gdje su se ču­le i nje­go­ve knji­žev­ne, fi­lo­zof­ske mi­sli, ko­je su ka­zi­va­le glu­mi­ce Ra­da Đu­ri­čin i Vje­ra Mu­jo­vić.
– Bi­je­la je naj­kra­ći put od te­be do me­ne – od­zva­nja­la je Cvet­ko­va mi­sao ko­ju je ka­zi­va­la Vje­ra, glu­mi­ca ko­ja je sa sli­ka­rom pri­ja­te­lje­va­la. A, sre­li su se pri­je če­tvrt vi­je­ka na voj­nom bro­du u Ko­to­ru, to­kom po­zo­ri­šnog fe­sti­va­la.
– Cvet­ko je sve­stra­ni umjet­nik, i ve­li­ki mi­sli­lac i ve­li­ki sli­kar, či­je bi­je­le sli­ke do­no­se svu ra­dost i svu tu­gu ovog svi­je­ta, ka­že Mu­jo­vi­će­va.
O La­i­no­vi­ću je pro­go­vo­ri­la na otva­ra­nju po­stav­ke i za naš list i za broj­ne te­le­vi­zi­je ko­je su pra­ti­le ovaj kul­tur­ni do­ga­đaj.
- Uvi­jek ka­da bi od­la­zi­la za Pa­riz za­mo­lio bi me da po­pi­jem za nje­ga jed­no pi­će. I ka­da je umro bi­la sam u Pa­ri­zu i mi­slim da ni to ni­je bi­lo slu­čaj­no, ka­že Vje­ra i sje­ća se mo­men­ta ka­da se use­lja­va­la u svo­je be­o­grad­sko pot­kro­vlje. Me­đu 50 go­sti­ju bio je i Cvet­ko.
– Ski­nuo je svo­ju pot­ko­šu­lju, is­ci­je­pao je i sva­ko je ku­ći oti­šao sa svo­jim por­tre­tom, sje­ća se Vje­ra tog ve­li­kog stva­ra­o­ca i čo­vje­ka ne­pre­su­šne ener­gi­je i do­bro­te. Fa­sci­nant­nost umjet­no­sti sjaj­nog čo­vje­ka, ko­ji je stva­rao i osta­vio nam ba­šti­nu, po­tvr­di­la je ma­sov­nost pu­bli­ke ri­jet­ko za­bi­lje­že­na na ova­kvim i slič­nim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma u srp­skoj pre­sto­ni­ci. Po­stav­ka „Cvet­ko La­i­no­vić – Svet ma­gič­ne stvar­no­sti” po­sta­la je kul­tur­ni do­ga­đaj. Po ocje­ni auto­ra, isto­ri­ča­ra umjet­no­sti, Zdrav­ka Vu­či­ni­ća, iz­bor je raz­li­či­tih ra­do­va ko­ji u pot­pu­no­sti osvje­tlja­va­ju stva­ra­lač­ko umi­je­će Cvet­ka La­i­no­vi­ća. Ovaj sli­kar bje­li­ne iz­la­gao je sa­mo­stal­no i grup­no u ze­mlji i ino­stran­stvu, u cen­tri­ma kao što su Nju­jork, Am­ster­dam, Pa­riz, Rim, Fi­ren­ca. Do­bit­nik je ve­li­kog bro­ja na­gra­da i pri­zna­nja. Iz­lo­žba ko­ja je svje­tlo da­na ugle­da­la za­hva­lju­ju­ći PJ Di­rek­ci­ji - Slu­žbi ba­šti­ne i kul­tur­ne pro­duk­ci­je RTS je otvo­re­na do 10. fe­bru­a­ra 2017. go­di­ne što pru­ža mo­guć­nost da je po­sje­te i svi po­klo­ni­ci Cvet­ko­ve umjet­no­sti iz raz­li­či­tih kra­je­va Sr­bi­je, i na­rav­no Cr­ne Go­re.
M.Nj.