Fe­sti­val­ski or­ke­star Ko­to­rAr­ta na svom pr­vom kon­cer­tu za ovo iz­da­nje Don Bran­ko­vih da­na mu­zi­ke, na­stu­pio je prek­si­noć u cr­kvi Sv. Eusta­hi­ja u Do­bro­ti, što je bio i pr­vi kon­cert ika­da u ovoj pre­li­je­poj cr­kvi. Li­jep i pi­tak pro­gram iza­brao je di­ri­gent-vi­o­li­ni­sta Ni­ko­laj La­lov, ko­ji na­stu­pa na re­la­ci­ji Por­tu­ga­li­ja – Bu­gar­ska. Kao so­li­sta na­stu­pi­la je i oper­ska di­va Ka­ta­ri­na Jo­va­no­vić. Pu­bli­ka je uži­va­la slu­ša­ju­ći pre­li­jep glas, u svim mo­gu­ćim vir­tu­o­znim va­ri­jan­ta­ma, dok je iz­vo­di­la po­pu­lar­ne ari­je iz Hen­dlo­vih ope­ra „Ari­o­dan­te“, „Ju­li­je Ce­zar“, „Ri­nal­do“, a u dru­gom di­je­lu, na­kon Sim­fo­ni­je u B-du­ru ba­rok­nog por­tu­gal­skog auto­ra Kar­lo­sa Se­i­ša­sa, bri­lji­ra­la je u ari­ja­ma ope­ra „Al­či­na“ i „Kserks“. Dra­ma­ti­ka ko­ju je eks­pre­si­jom emo­ci­ja na li­cu da­va­la iz­vo­đe­nju sva­ke ari­je, do­dat­no je pri­ko­va­la pa­žnju pu­bli­ke, ko­ja je umjet­ni­cu na­gra­di­la grom­kim apla­u­zom, te se ona uz na­klon po dru­gi put vra­ća­la na sce­nu.
Ma­e­stro Ni­ko­laj La­lov je pro­veo pet da­na u sva­ko­dnev­nim pro­ba­ma sa or­ke­strom, za­do­vo­ljan je ka­ko su ovi mla­di lju­di pro­fe­si­o­nal­no pri­pre­mlje­ni. Aku­stič­nu pro­bu ima­li su u cr­kvi Sv. Du­ha, a on­da i u cr­kvi Sv. Eusta­hi­ja.
- U pr­vom di­je­lu iz­ve­li smo pet ve­o­ma po­zna­tih ari­ja iz ope­ra Ge­or­ga Fri­dri­ha Hen­dla, či­ji je no­si­lac bi­la so­list­ki­nja Ka­ta­ri­na Jo­va­no­vić, a da bi­smo joj da­li pro­sto­ra za pre­dah, u istom sti­lu iz­ve­li smo kom­po­zi­ci­ju por­tu­gal­skog ba­rok­nog auto­ra Kar­lo­sa Se­i­ša­sa, či­ja su dje­la sa­ču­va­na po­sli­je ze­mljo­tre­sa u 18. vi­je­ku. Ova ma­la ita­li­jan­ska sim­fo­ni­ja, uver­ti­ra u tri di­je­la, kon­trast je Hen­dlu, ma­lo ve­se­li­jeg, ju­žnog ka­rak­te­ra. U dru­gom di­je­lu kon­cer­ta smo pre­sko­či­li ci­je­lu jed­nu epo­hu i oti­šli u 20. vi­jek, sa dvi­je kom­po­zi­ci­je, ko­je sam pred­lo­žio, a Ra­ti­mir ih odo­brio. Jed­na je kom­po­zi­ci­ja ve­li­kog bu­gar­skog kom­po­zi­to­ra Ma­ri­na Go­le­mi­no­va, ko­ji je umro pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, „Pet ski­ca“, raz­li­či­tih raz­gled­ni­ca iz Bu­gar­ske, za­ni­mlji­vih di­je­lo­va: De­či­ja igra, Že­tva, Igra, Pri­ča, Ron­do, no­se ele­men­te fol­klo­ra. Pr­vo­bit­no na­pi­sa­no za kvar­tet, ovo dje­lo je pre­ra­đe­no za gu­dač­ki or­ke­star. Za­tim smo iz­ve­li sim­fo­nij­sko dje­lo Žo­li Bra­ge San­to­ša, jed­nog od naj­ve­ćih por­tu­gal­skih kom­po­zi­to­ra, ko­ji se ško­lo­vao u Fran­cu­skoj i Nje­mač­koj. Pi­sa­no je 1949. go­di­ne pod ve­li­kim uti­ca­jem Be­le Bar­to­ka, Brit­na, pa i Stra­vin­skog, ko­ji su od­re­đi­va­li ta­da­šnju „mu­zič­ku mo­du“. Bra­ga se opro­bao na­pi­sav­ši ne­ku imi­ta­ci­ju na ba­zi por­tu­gal­skog fol­klo­ra, tro­djel­ni Kon­cert za gu­dač­ki or­ke­star, sa ti­pič­nim ar­ha­ič­nim me­lo­di­ja­ma, ve­o­ma pri­jat­na mu­zi­ka, na ko­ju su do­bro re­a­go­va­li i mu­zi­ča­ri. Sma­tram da se ovo do­pa­lo pu­bli­ci kao ne­što no­vo, što se po pr­vi put iz­vo­di ov­dje, a isto­vre­me­no su te sim­fo­ni­je mno­go pri­jat­ne za slu­ša­nje - ka­že La­lov. Pri­je tri mje­se­ca ovaj pro­gram isto ta­ko li­je­po pri­mi­la i pu­bli­ka u Is­tan­bu­lu.
Zid iza ol­ta­ra, ko­ga na po­vr­ši­ni od 350 kva­dra­ta kra­si ve­li­ki mo­za­ik sli­ka­ra Eda Mur­ti­ća, sa po­ru­kom „Za­hval­nost Bo­gu za ži­vot i spa­se­nje“, dao je po­seb­nu lje­po­tu ci­je­lom kon­cer­tu. Don Pa­vao Me­dač, žup­nik cr­kve, ni­je krio za­do­volj­stvo što je ovaj je­din­stve­ni hram otvo­rio svo­ja vra­ta umjet­ni­ci­ma. So­pran Ka­ta­ri­na Jo­va­no­vić, do­cent­ki­nja na Fa­kul­te­tu mu­zič­ke umjet­no­sti u Be­o­gra­du, sa ti­tu­lom no­si­o­ca Or­de­na za umjet­nost i knji­žev­nost Fran­cu­ske, sreć­na je što je svo­jim na­stu­pom oda­la čast po­čiv­šem don Bran­ku Sbu­te­gi, ko­ji je sa­hra­njen u dvo­ri­štu ove cr­kve.
- Ni­sam lič­no po­zna­va­la don Bran­ka, ču­la sam od mo­jih pri­ja­te­lja mno­go li­je­pih stva­ri o nje­mu, ta­ko da sam po­seb­no sreć­na što sam u ovoj cr­kvi ne­ka­ko za­po­če­ti svoj put sa Ko­to­rAr­tom. Di­ri­gent Ni­ko­laj La­lov je sja­jan, do­bro smo se ra­zu­mje­li od sa­mog po­čet­ka, čla­no­vi or­ke­stra od­lič­no re­a­gu­ju na nje­ga, ima­ju ve­o­ma mno­go po­vje­re­nja u nje­ga i to se od­mah vi­di čim se uđe na pro­bu, ta­ko da sam se i ja u to ne­ka­ko uklo­pi­la, ka­že Ka­ta­ri­na.
M.D.Po­po­vić


In­spi­ra­ci­ja ja­ča od trop­ske vru­ći­ne

Kon­cert maj­stor i in­ten­dant Fe­sti­val­skog or­ke­stra Ko­to­rAr­ta, vi­o­li­ni­sta Ar­pad Nađ, me­đu pr­vim je vi­o­li­na­ma Sim­fo­nij­skog or­ke­stra Voj­vo­di­ne, oda­kle su an­ga­žo­va­nii ne­ki od čla­no­va Fe­sti­val­skog or­ke­stra, dru­gi na­stu­pa­ju u Oper­skom or­ke­stru Srp­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta u Be­o­gra­du, ne­ki se ba­ve i pe­da­go­gi­jom, a ima i stu­de­na­ta Aka­de­mi­je umjet­no­sti u No­vom Sa­du.
- Ni­je la­ko mu­zi­ci­ra­ti na trop­skoj vru­ći­ni, ali iz­dr­ži se ne­ka­ko, na­đe­te u tre­nut­ku još sna­ge i in­spi­ra­ci­je da bi iz­gu­ra­li kva­li­tet do kra­ja, to je ja­ko te­ško, ali mi­slim da smo uspje­li. Sa­rad­nja sa di­ri­gen­tom i so­list­ki­njom pro­te­kla je u li­je­poj at­mos­fe­ri, rad­no, ali sa uži­va­njem. Ovaj an­ga­žman nam pu­no zna­či, ne shva­ta­mo ga kao rad, ipak dru­ga­či­ji je am­bi­jent, lje­to je, mo­re. Ni­je to kla­si­čan po­sao, sve je opu­šte­no, pro­be ko­je tra­ju oko tri i po sa­ta ra­di­mo uju­tru dok je tem­pe­ra­tu­ra još pod­no­šlji­va, a sva­ko još po­seb­no vje­žba svoj dio. Oče­ku­ju nas još dva kon­cer­ta, 3. av­gu­sta sa di­ri­gen­tom Klo­dom Vi­ja­re­om na Pja­ci od Ki­na i 7. av­gu­sta na Go­spi od Škr­pje­la sa di­ri­gen­tom Hel­de­rom Tref­zge­rom iz Bra­zi­la, na­ja­vio je Nađ.