Sa­mo­stal­na iz­lo­žba „Ne­ka ka­men go­vo­ri” Maj­de Zor­ko, akademske sli­kar­ke iz Slo­ve­ni­je, ko­ja tre­nut­no ži­vi u Cr­noj Go­ri, otvo­re­na je u Ga­le­ri­ji „So­li­dar­no­sti” u Ko­to­ru. Ci­klus od 23 sli­ke na­stao ove go­di­ne ra­đen je na­mjen­ski za Ko­tor, za ovu ga­le­ri­ju, ko­ja ba­šti­ni li­je­pu zbir­ku slo­ve­nač­kih auto­ra, na­sta­lu na­kon ze­mljo­tre­sa 1979. go­di­ne. Otvarajući iz­lo­žbu Ma­ri­ja Ća­to­vić je pred­sta­vi­la umjet­ni­cu i nje­no dje­lo, te po­zva­la po­sje­ti­o­ce da uži­va­ju u sli­ka­ma, ko­je su se pri­rod­no uklo­pi­le u ka­me­ni ba­rok­ni am­bi­jent Pa­la­te Pi­ma. Di­rek­tor ko­tor­skih „Mu­ze­ja” An­dro Ra­du­lo­vić po­zdra­vio je umjet­ni­cu i ugled­ne zva­ni­ce - Mi­tju Drob­ni­ča, še­fa de­le­ga­ci­je Evrop­ske uni­je i Vla­di­mi­ra Ga­spa­ri­ča, am­ba­sa­do­ra Slo­ve­ni­je u Cr­noj Go­ri.
Ra­do­vi Maj­de Zor­ko iz ovog ci­klu­sa pru­ža­ju bo­gat­stvo bo­je i cr­te­ža u ap­strakt­no-aso­ci­ja­tiv­nim pri­zo­ri­ma, a ku­ri­o­zi­tet iz­lo­žbe, ka­že Ma­ri­ja Mi­ha­li­ček, isto­ri­čar­ka umjet­no­sti, je­ste teh­ni­ka ute­me­lje­na na kom­bi­na­ci­ji drev­nih ki­ne­skih is­ku­sta­va i mo­der­ne sli­kar­ske teh­no­lo­gi­je. Ona je ob­ja­sni­la da su ko­la­ži­ra­ne sli­ke ura­đe­ne na spe­ci­jal­nom plat­nu od pi­rin­ča, ki­ne­skim tu­šem, akril­nim ulja­nim bo­ja­ma, uz kom­bi­no­va­nje sa zlat­nim li­sti­ći­ma.
- Sli­ke iz opu­sa „Ne­ka ka­men go­vo­ri“ su u stva­ri pre­to­če­ne ese­ji­stič­ke za­bi­lje­ške o ka­me­nu, na­pi­sa­ne pri­je de­vet go­di­na, pu­bli­ko­va­ne kao „Ski­ce i mi­sli“. Op­či­nje­nost umjet­ni­ce ka­me­nom u su­sre­tu sa cr­no­gor­skim pej­za­žom, do­dat­ni je po­ti­caj is­tra­ži­va­nju li­kov­nih i sim­bo­lič­kih po­ten­ci­ja­la, ali i ka­me­nu kao zna­ku tra­ja­nja u ko­me je uti­snu­ta me­mo­ri­ja sta­rih gra­do­va kao što je Ko­tor i zda­nja, kao što je ova pa­la­ta, is­ti­če Mi­ha­li­ček. Autor­ka ka­že da su je na­dah­nu­le di­vlje pla­ni­ne i hri­di, ka­men ko­ji se u Cr­noj Go­ri vi­di na sva­kom ko­ra­ku.
- Si­vi ka­men na­iz­gled ni­je ni­šta po­seb­no, a kad ga ma­lo bo­lje po­gle­da­te, u ka­me­nu mo­že­te vi­dje­ti sva­šta. Kad sam ži­vje­la u Ja­pa­nu, na­u­či­la sam od Ja­pa­na­ca da je ka­men ži­vo bi­će i da ima du­šu, oni ob­ra­đu­ju ve­li­ke ko­ma­de sti­je­na i sta­vlja­ju ih u svo­ju ku­ću ili ba­štu, vje­ru­ju­ći da ka­men pri­vla­či po­zi­tiv­nu ener­gi­ju, ko­ja uti­če na čo­vje­ka. Za­to čo­vjek tre­ba da ga po­štu­je kao dio ži­ve pri­ro­de. To su bi­li mo­ji po­če­ci - ka­že Maj­da Zor­ko.
Sva­ki ka­men ko­ji je vi­dje­la na Pro­kle­ti­ja­ma, Dur­mi­to­ru, na Pri­mor­ju, ima svo­ju spe­ci­fič­nost. Maj­da uvi­jek tra­ži de­ta­lje i če­sto fo­to­gra­fi­še, ka­ko bi ka­sni­je pro­na­šla no­vu in­spi­ra­ci­ju.
Sli­ke će bi­ti iz­lo­že­ne u Ga­le­ri­ji „So­li­dar­no­sti” do kra­ja mje­se­ca, a on­da se Maj­da pa­ku­je i od­la­zi iz Cr­ne Go­re. Po­što je njen su­prug di­plo­ma­ta, se­li se u Be­o­grad, gdje se Maj­da na­da da će pro­na­ći no­vu in­spi­ra­ci­ju. Vo­lje­la bi da se vra­ti u Cr­nu Go­ru, ne sa­mo zbog pri­ja­te­lja, ne­go i zbog po­sla i no­ve in­spi­ra­ci­je na te­mu ka­me­na.
M.D.Po­po­vić