Mo­no­gra­fi­ja „Cr­na Go­ra i Hab­zbur­ška mo­nar­hi­ja (1715-1918)” je dje­lo ko­je do­ku­men­tu­je dvo­vje­ko­ve od­no­se sta­re Austri­je i Cr­ne Go­re, ka­zao je austrij­ski am­ba­sa­dor Jo­han Fri­lih na pro­mo­ci­ji ovog dvo­tom­nog dje­la za koje je Ni­ko Mar­ti­no­vić pro­šle go­di­ne na­gra­đen „Tri­na­e­sto­jul­skom na­gra­dom”. U svo­joj dvo­je­zič­noj mo­no­gra­fi­ji, na pre­ko 800 stra­na, autor en­ci­klo­pe­dij­skom ana­li­tič­no­šću je sve­o­bu­hvat­no iz­nio po­je­di­no­sti o dva vi­je­ka cr­no­gor­ske isto­ri­je kroz od­no­se sa naj­moć­ni­jim su­sje­dom.
Za­hva­lju­ju­ći Mar­ti­no­vi­će­vom tru­du ja­sno se vi­di da su od­no­si ve­li­ke ca­re­vi­ne i ma­le bal­kan­ske dr­ža­ve, za­vr­še­ni kra­hom di­na­sti­ja Pe­tro­vić i Hab­sburg 1918, do­ži­vlja­va­li uspo­ne i pa­do­ve, pri­mje­tio je austrij­ski am­ba­sa­dor.
Mo­no­gra­fi­ja „Cr­na Go­ra i Hab­zbur­ška mo­nar­hi­ja (1715-1918)” je mo­nu­men­tal­na sin­te­za vi­še­go­di­šnjeg is­tra­ži­va­nja Ni­ka Mar­ti­no­vi­ća na ra­svje­tlja­va­nju od­no­sa moć­nog car­stva i ma­le­ne Cr­ne Go­re, is­ta­kao je prof. dr Alek­san­dar Či­li­kov, je­dan od re­cen­ze­na­ta ovog dje­la. Autor je u 38 po­gla­vlja osvi­je­tlio po­li­tič­ki am­bi­jent Cr­ne Go­re u 18. vi­je­ku i us­po­sta­vlja­nje hab­sbur­ške mi­si­je ko­ja se usto­li­či­la na upra­žnje­nom mje­stu Ve­ne­ci­je po­sli­je od­sut­nih bi­ta­ka na Kru­si­ma i Mar­ti­ni­ći­ma. Ana­li­zi­ra­ju­ći cr­no­gor­sko-austrij­ske od­no­se autor ove ka­pi­tal­ne mo­no­gra­fi­je je osvi­je­tlio i do­ne­kle ne­po­zna­tu vla­da­vi­nu knja­za Da­ni­la, a naj­vi­še pa­žnje po­sve­tio je spolj­no­po­li­tič­kim po­te­zi­ma knja­za Ni­ko­le, naj­du­go­vječ­ni­jeg vla­da­ra u isto­ri­ji Cr­ne Go­re, uka­zao je Či­li­kov.
Mo­no­gra­fi­ja „Cr­na Go­ra i Hab­zbur­ška mo­nar­hi­ja (1715-1918)” sa­bi­ra sa­zna­nja ko­ja naj­du­blje ka­rak­te­ri­šu od­no­se dvi­je dr­ža­ve – raz­li­či­te po ve­li­či­ni, si­ste­mu vla­da­vi­ne, isto­ri­ji, po­lo­ža­ju i zna­ča­ju za evrop­sku isto­ri­ju, is­ta­kao je aka­de­mik Đor­đe Bo­ro­zan. Ri­ječ je o en­ci­klo­pe­dij­skom iz­da­nju o dva vi­je­ka isto­ri­je Cr­ne Go­re i austroj­skog car­stva, za­klju­čio je on.
- Autor ove hro­ni­ke iza­brao je da nam po­nu­di ona sa­zna­nja ko­ja naj­du­blje ka­rak­te­ri­šu cre­no­gor­sku isto­ri­ju, lič­no­sti, do­ga­đa­je i in­sti­tu­ci­je na ko­ji­ma se za­sni­va­la na­ša po­li­tič­ki, kul­tur­ni i ci­vi­li­za­cij­ski sen­zi­bi­li­tet i iden­ti­tet. Ova mo­no­gra­fi­ja ima ulo­gu hro­ni­ča­ra uspo­na i pa­do­va dvi­je dr­ža­ve, sve do po­to­nu­ća 1918. go­di­ne obje ze­mlje, bez ob­zi­ra što su se na­šle na su­prot­nim stra­na­ma – oci­je­nio je on.
Svje­stan či­nje­ni­ce o ne­u­mit­noj ri­ji­ce vre­me­na ko­ji pre­pu­šta dav­ni­ni li­je­pe, sve­ča­ne i svi­je­tle, ali i dra­ma­tič­no-te­gob­ne tra­go­ve pro­šlo­sti mar­ti­no­vić je elo­kvent­no, hro­no­lo­ški, li­kov­no­gra­fič­kim i na­da­sve knji­žev­nim sti­lom ana­li­zi­rao cr­no­gor­sko-austrij­ske di­plo­mat­ske, po­li­tič­ke, eko­nom­ske, te rat­ne od­no­se svo­de­ći ih, is­ta­kao je Bo­ro­zan, u po­vje­snu ra­van za­jed­nič­ke evrop­ske isto­ri­je. Pre­po­ru­ču­ju­ći i struč­nim i la­ič­kim kru­go­vi­ma ovu mo­no­gra­fi­ju Bo­ro­zan je na­gla­sio da je autor bo­ga­tu ar­hiv­sku gra­đu iz­ra­zio ta­ko da či­ta­lac ja­sno ra­za­zna­je i gra­di sa­zna­nja o do­ku­men­tar­nom, isto­rij­skom, i kul­tu­ro­lo­škom pro­ži­ma­nju pro­sto­ra i vre­me­na, pri če­mu se „umjet­nič­ki do­ma­šaj ove mo­no­gra­fi­je ukla­pa u bo­ga­tu pa­no­ra­mu sa­zna­nja”.
Ni­ko Mar­ti­no­vić, di­rek­tor Mu­ze­ja i ga­le­ri­ja Pod­go­ri­ce za­hva­lio se pu­bli­ci i go­sti­ma Či­li­ko­vu, Bo­ro­za­nu i am­ba­sa­do­ru Fri­li­hu, na, ka­ko je re­kao, li­je­pim i in­spri­a­tiv­nim ri­je­či­ma o nje­go­vom dje­lu. Pro­mo­ci­ju mo­no­gra­fi­je ko­ja je auto­ru do­ni­je­la naj­zna­čaj­ni­je dr­žav­no pri­zna­nje, uljep­šao je mla­di har­mo­ni­kaz Mi­ljan La­ki­će­vić.
Dvo­tom­nu mo­no­gra­fi­ju „Cr­na Go­ra i hab­zbur­ška mo­nar­hi­ja (1715-1918)” ob­ja­vi­la je iz­da­vač­ka ku­ća „Ok­to­ih”.
S.Ć.

Usko­ro na nje­mač­kom

Mo­no­gra­fi­ja „Cr­na Go­ra i Hab­zbur­ška mo­nar­hi­ja”, ko­ja se na­šla u bi­bli­o­te­ci austrij­skog pred­sjed­ni­ka Haj­ca Fi­še­ra, ko­ji je to­kom pro­šle go­di­ne po­sje­tio na­šu ze­mlju, mo­gla bi usko­ro da bu­de pre­ve­de­na na nje­mač­ki. Zbog du­ge su­sjed­ske isto­ri­je i du­go­vječ­nih kul­tro­lo­ških tra­go­va Fri­lih je is­ta­kao da osje­ća od­go­vor­nim da se mo­no­gra­fi­ja pre­ve­de i pred­sta­vi austrij­skoj či­ta­lač­koj i na­uč­noj jav­no­sti.