Igre lju­ba­vi, stra­sti, avan­tu­re, ali i pi­ta­nje da li ima­mo mo­ral­nu od­go­vor­nost ne­ke su od te­ma ko­ji­ma se ba­vi di­plom­ska pred­sta­va „Ve­ne­ci­jan­ka” ko­ja je pre­mi­jer­no iz­ve­de­na na sce­ni „Ge­ne­ra­ci­ja” Kra­ljev­skog po­zo­ri­šta „Zet­ski dom” na Ce­ti­nju.
Pred broj­ni gle­da­o­ci­ma, stu­den­ti glu­me FDU Fi­lip Đu­re­tić, Jo­van Da­bo­vić, Ma­ja Sto­ja­no­vić, Sa­nja Vu­ji­sić i An­đe­li­ja Ron­do­vić za­jed­no sa glu­mi­com Ju­li­jom Mi­la­čić na sja­jan na­čin uspi­je­va­ju da oži­ve ita­li­jan­sku ko­me­di­ju ne­po­zna­tog auto­ra iz 16. vi­je­ka i na­pra­ve ilu­zi­ju da su igre u lju­ba­vi i igre u te­a­tru za­pra­vo jed­no te isto – ne­pre­sta­na igra bez ko­je ži­vot ne po­sto­ji.
U re­ne­san­snom du­hu, na sce­ni se na­iz­mje­nič­no ni­žu lju­bav, avan­tu­re, igre i pre­o­kre­ti, a po­seb­no za­ni­mlji­vo je to što pu­bli­ka uče­stvu­je u ka­stin­gu i gla­sa­njem bi­ra ko će od mla­dih glu­ma­ca igra­ti ko­ju ulo­gu kao i ka­ko će se za­vr­ši­ti ko­mad ko­ji ina­če ne­ma kraj.
Re­di­telj­ka i umjet­nič­ka di­rek­tor­ka „Zet­skog do­ma” Li­di­ja De­do­vić na či­ju je ini­ci­ja­ti­vu otvo­re­na sce­na „Ge­ne­ra­ci­ja” da bi se pro­mo­vi­sa­li kva­li­tet­ni di­plom­ski pro­jek­ti, a mla­di glum­ci po­sta­ja­li što si­gur­ni­ji u svom po­slu, ka­za­la je za „Dan” da je „Ve­ne­ci­jan­ku” za svoj di­plom­ski za­da­tak oda­bra­la eki­pa kla­se pro­fe­so­ra Bra­ni­mi­ra Po­po­vi­ća.
- Oni su do­šli sa svo­jim pred­lo­gom tek­sta ko­ji že­le da ra­de i me­ni su po­nu­di­li da vi­di­mo što se od nje­ga mo­že na­pra­vi­ti. Iako mi­slim da glu­mac uvi­jek mo­že vi­še i bo­lje, za­do­volj­na sam onim što su po­ka­za­li jer je za ta­ko mla­du eki­pu, osim Ju­li­je Mi­la­čić ko­ja je is­ku­sni­ja, ovo bio ve­li­ki iza­zov i ogro­man za­lo­gaj bu­du­ći da su mo­ra­li sa­vla­da­ti po dva mu­ška, od­no­sno po če­ti­ri li­ka u slu­ča­ju že­na – ka­za­la je De­do­vić.
Ona je do­da­la da su ovim tek­stom že­lje­li da uđu u no­vo pre­i­spi­ti­va­nje li­te­ra­tu­re i ot­kri­ju šta ta te­ma zna­či da­nas u od­no­su na 16. vi­jek, ali i da pu­bli­ku sje­di­ne sa pred­sta­vom na je­dan dru­ga­či­ji na­čin.
- Od tog po­la­zi­šta kao i od po­la­zi­šta da je pred­sta­va u su­šti­ni igra i pre­i­spi­ti­va­nje i te­a­tra i avan­tu­re i lju­ba­vi što su na iz­vje­stan na­čin prin­ci­pi igre, od­lu­či­li smo da ona bu­de za­i­sta in­ter­ak­tiv­nog ka­rak­te­ra ne za­to da bi­smo pri­vo­lje­li pu­bli­ku na raz­mi­šlja­nje ne­go da bi­smo za­jed­no uče­sto­vo­va­li u iz­bo­ru te­me što je to da­nas lju­bav, što ona zna­či, šta je avan­tu­ra, ko­rup­ci­ja, da li je sve pot­ku­plju­ćeg ka­rak­te­ra i baš za­to smo na­pra­vi­li ova­kvu pred­sta­vu jer smo že­lje­li da sa pu­bli­kom pro­še­ta­mo kroz nju i da je pro­i­gra­mo za­jed­no – re­kla je De­do­vić.
U tom smi­slu, ka­ko je ka­za­la, pred­sta­va je pro­funk­ci­o­ni­sa­la do­bro jer je pu­bli­ka ko­ju su mla­di glum­ci bez ika­kve pri­si­le uvu­kli u svo­ju igru, sve pra­ti­la na pra­vi na­čin i vi­dje­la da je iz­bjeg­nut iza­zov po­vr­šnog tra­ga­nja ko­me­di­je već da se na ozbi­ljan na­čin ušlo u pre­i­spi­ti­va­nje ko­mič­nih za­ple­ta.
- I ta od­go­vor­nost pu­bli­ke bi­la je div­na ve­če­ras jer su oni istin­ski že­lje­li da uče­stvu­ju i ja sam im za­i­sta za­hval­na što su bi­li ta­ko pri­sni sa glum­ci­ma na sce­ni – re­kla je De­do­vić do­dav­ši da je za no­vu ge­ne­ra­ci­ju glu­ma­ca po­hval­no to što je pu­bli­ka pri­mi­je­ti­la da po­sli­je is­cr­plju­ju­ćeg ra­da, uži­va­ju na sce­ni i da se za­ba­vlja­ju.
Nji­ho­va sta­ri­ja ko­le­gi­ni­ca Ju­li­ja Mi­la­čić ko­ja je u ovoj pred­sta­vi po­ma­ga­la mla­dim ko­le­ga­ma za­to što jed­na stu­dent­ki­nja sa kla­se ni­je mo­gla da igra jer je po­sta­la ma­ma, ka­že da se la­ko uklo­pi­la jer im je asi­stent na pred­me­tu scen­ski po­kret, i sve ih već do­bro zna.
- Oni su kroz rad na ovoj pred­sta­vi na­pre­do­va­li i pre­sko­či­li ono naj­bo­lje što sam zna­la o nji­ma do ovog mo­men­ta. Is­pu­ni­li su za­da­tak i ono što se oče­ki­va­lo od njih, ali tu na­rav­no mo­ra još pu­no da se ra­di jer glu­mac či­ta­vog ži­vo­ta ra­di na se­bi – ka­za­la je Mi­la­čić.
Ko­sti­mo­gra­fi­ju pred­sta­ve ura­di­la je Li­na Le­ko­vić, sni­ma­telj spo­ta je Goj­ko Br­ku­ljan, ka­mer­ma­ni Ne­ma­nja Da­ba­no­vić i Ivan Čoj­ba­tić dok je fo­to­graf Da­li­bor Še­va­lje­vić.
Z.Pe­ta­no­vić


Da­li smo sve od se­be

An­đe­li­ja Ron­do­vić ko­ja je igra­la lik slu­ški­nje Ne­ne ka­za­la nam je da su na nji­ho­voj kla­si če­ti­ri že­ne i dva mu­škar­ca i da su du­go tra­ga­li dok su pro­na­šli tekst „Ve­ne­ci­jan­ke” ko­ji je od­go­va­rao ta­kvoj po­dje­li.
- Pred­sta­vu smo pri­pre­ma­li ne­ko­li­ko mje­se­ci i za­i­sta smo da­li sve od se­be, a po­se­ban iza­zov je to što kod iz­bo­ra li­ka ko­ji će­te igra­ti ni­šta ni­je re­ži­ra­no već sve za­vi­si od pu­bli­ke – ka­za­la je Ron­do­vić.
Fi­lip Đu­re­tić ko­ji je od­lu­kom gle­da­la­ca igrao lju­bav­ni­ka Ju­li­ja re­kao je da pod­jed­na­ko vo­li obje mu­ške ulo­ge, dok je Jo­van Da­bo­vić ka­zao da je za­do­vo­ljan što je pu­bli­ka oda­bra­la da baš on glu­mi Ber­nar­da vo­za­ča gon­do­le.