Nik­ši­ća­nin Mi­loš Kru­ščić (30), je­dan od te­že po­vri­je­đe­nih za­tvo­re­ni­ka u ob­ra­ču­nu ro­bi­ja­ša i ko­man­di­ra spu­škog za­tvo­ra, ne na­la­zi se na spi­sku ošte­će­nih u op­tu­žni­ci pro­tiv za­tvor­skih slu­žbe­ni­ka. U iz­vje­šta­ju za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va i slo­bo­da na­ve­de­no je da je Kru­ščić u ovom in­ci­den­tu za­do­bio vi­še tje­le­snih po­vre­da – krv­nih pod­li­va na gla­vi i ti­je­lu, ogu­ljo­ti­na, ogre­bo­ti­na i ne­ko­li­ko po­vre­da or­ga­na... Ta­ko­đe, u tom do­ku­men­tu za­klju­če­no je da su po­vre­de kod ovog tri­de­se­to­go­dišnjka na­sta­le dje­lo­va­njem me­ha­nič­kog oru­đa.
Kru­ščić, ko­ji je sa­da na slo­bo­di, tvr­di da je bio žr­tva mu­če­nja za­tvor­skih slu­žbe­ni­ka, da je to pri­ja­vio tu­ži­la­štvu, ali da se ne na­la­zi na spi­sku ošte­će­nih. Ovaj Nik­ši­ća­nin je od ba­ti­na­nja, osim tra­u­ma i stre­sa, za­do­bio i ozbilj­ne po­vre­de po­je­di­nih or­ga­na, zbog če­ga se i na­kon go­di­nu da­na li­je­či.
– U sa­mi­ci spu­škog za­tvo­ra ko­man­di­ri su me da­ni­ma muč­ki pre­bi­ja­li. Za­do­bio sam broj­ne po­vre­de i sve to pri­ja­vio sam na sa­slu­ša­nju u Osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci, kao i osta­li ta­da­šnji za­tvo­re­ni­ci. Svi oni, osim me­ne, na­la­ze se na li­sti ošte­će­nih na su­đe­nju ko­man­di­ri­ma. Do sa­da su za­ka­zi­va­na dva su­đe­nja za­tvor­skim slu­žbe­ni­ci­ma, a ja ni­je­sam ni­jed­nom do­bio po­ziv. Po­ku­šao sam u su­du da se ras­pi­tam zbog če­ga su ig­no­ri­sa­li moj slu­čaj, ali je bi­lo bez­u­spje­šno – ka­že Kru­ščić za „Dan”.
Na op­tu­že­nič­koj klu­pi se na­la­ze Bo­ban Nik­če­vić, Bo­žo Du­bo­ri­ja, Pre­drag Ra­du­lo­vić, Ra­do­mir Bo­ško­vić, Igor Vo­ji­no­vić, Mir­ko Vu­če­lić, Mir­ko Ra­ko­če­vić, Dra­gić Vo­ji­nić, Pre­drag Đu­re­tić i Dra­go­je Ka­sa­li­ca, ko­ji se te­re­te da su u ja­nu­a­ru pro­šle go­di­ne mu­či­li de­set osu­đe­ni­ka. Spu­ški ču­va­ri op­tu­že­ni su za mu­če­nje za­tvo­re­ni­ka Sr­đa­na Vu­jo­vi­ća, Lu­ke Lu­či­ća, Pe­tra Da­mja­no­vi­ća, Bra­ni­sla­va Le­ki­ća, Želj­ka La­ku­ši­ća, De­ja­na Pa­ra­đi­ne, Go­ra­na De­mi­ća, Mir­ka Kon­ti­ća, Vla­di­mi­ra Zin­do­vi­ća i Mi­li­vo­ja Spa­so­je­vi­ća.
Su­đe­nje ko­man­di­ri­ma vo­di se u da­ni­lov­grad­skom Osnov­nom su­du, gdje su ne­dav­no, na ukup­no 35 go­di­na za­tvo­ra, osu­đe­ni ro­bi­ja­ši. Oni su ogla­še­ni kri­vim za na­pad na ko­man­di­re. Pre­su­dom na ka­zne za­tvo­ra osu­đe­ni su Go­ran Vuk­če­vić, Lu­ka Lu­čić, Sr­đan Vu­jo­vić, Mir­ko Kon­tić, Mi­li­vo­je Spa­so­je­vić, De­jan De­dić, Vla­di­mir Zin­do­vić, Pe­tar Da­mja­no­vić i De­jan Pa­ra­đin.
Op­šta tu­ča za­tvo­re­ni­ka i ko­man­di­ra do­go­di­la se 14. ja­nu­a­ra 2015. u kru­gu Ka­zne­no-po­prav­nog do­ma. Za­tvo­re­ni­ci su za su­kob okri­vi­li ko­man­di­re, dok su slu­žbe­ni­ci za­tvo­ra tvr­di­li da su kri­vi ro­bi­ja­ši. Za­tvo­re­ni­ci su u tu­ži­la­štvu na sa­slu­ša­nju po­vo­dom ovog in­ci­den­ta tvr­di­li da su na­kon tu­če da­ni­ma bru­tal­no pre­bi­ja­ni u sa­mi­ca­ma.
Kru­ščić ka­že da ni­je uče­stvo­vao u ob­ra­ču­nu sa ko­man­di­ri­ma od 14. ja­nu­a­ra. Sto­ga ni­je, kao i osta­li, pr­vog da­na za­vr­šio u sa­mi­ci. Dan ka­sni­je, ka­da su nad­le­žni pre­gle­da­li sni­mak uoči­li su ga ka­ko no­si teg, pa ga je upra­va od­ve­la u sa­mi­cu, jer su se za­tvo­re­ni­ci u ob­ra­ču­nu slu­ži­li re­kvi­zi­ti­ma iz te­re­ta­ne. Već pr­vog da­na, tvr­di, po­če­lo je bru­tal­no pre­bi­ja­nje.
Kru­ščić je bio u sa­mi­ci mje­sec da­na. Nje­go­va su­pru­ga ra­ni­je je iz­ja­vi­la da u po­čet­ku ni­ko od nad­le­žnih ni­je htio da joj ka­že gdje joj se na­la­zi su­prug, a da su joj za­bra­ni­li po­sje­te ka­da je sa­zna­la da je u sa­mi­ci. Na pr­voj po­sje­ti Mi­lo­ša i nju su ču­va­la po dva slu­žbe­ni­ka za­tvo­ra, a nje­mu je, ka­ko tvr­di, pri­je­će­no da su­pru­zi ili bi­lo ko­me dru­gom smi­je pri­ja­vi­ti da je pre­bi­jen ni­ti po­ka­za­ti po­vre­de.M.V.P.


Pri­­jeti­li mu in­va­lid­skim ko­li­ci­ma

Kru­ščić tvr­di da je tor­tu­ra nad njim tra­ja­la pet da­na. Ko­man­di­ri su ga, ka­ko bi spri­je­či­li la­ko do­ka­zi­va­nje ovog pre­bi­ja­nja, mu­či­li u di­je­li za­tvo­ra ko­ji ni­je po­kri­ven ka­me­ra­ma.
– U će­li­ji sam bo­ra­vio mje­sec da­na. Ka­da su me iz­vo­di­li u ta­ko­zva­ne bok­so­ve, gdje sam imao pra­vo da za­pa­lim ci­ga­re­tu, a gdje ne­ma ka­me­ra, do­la­zi­la je gru­pa ko­man­di­ra ko­ji su me zlo­sta­vlja­li i uda­ra­li pen­dre­ci­ma, no­ga­ma i ru­ka­ma. Ta tor­tu­ra tra­ja­la je pet da­na bez pre­stan­ka – tvr­di Kru­šić.
Ka­že da mu je naj­te­že pa­lo to što su ga vri­je­đa­li, spo­mi­nju­ći mu po­ro­di­cu.
– Ka­ko sam tr­pio ba­ti­ne ko­man­di­ri su me vri­je­đa­li i pri­je­ti­li mi. Naj­go­re od sve­ga, re­kli su mi da će me ma­li sin vo­zi­ti u in­va­lid­skim ko­li­ci­ma, iako je ve­ći­na njih zna­la da me ta­kve ri­je­či po­ga­đa­ju jer mi se­stra bo­lu­je od ce­re­bral­ne pa­ra­li­ze – do­da­je ovaj Nik­ši­ća­nin.