-PI­ŠE: Mi­lo­sav B. Ga­go­vić, pen­zi­o­ni­sa­ni pu­kov­nik JNA

Sa­ve­znič­ke sna­ge su u Dru­gom svjet­skom ra­tu po­bi­je­di­le naj­ve­će dru­štve­no zlo – fa­ši­zam, ko­ji je pri­je­tio is­tre­blje­nju ne­kih na­ro­da i uni­šte­nju dr­ža­va me­đu ko­ji­ma je bi­la i ta­da­šnja Kra­lje­vi­na Ju­go­sla­vi­ja.
Toj slav­noj bor­bi i po­bje­di nad fa­ši­zmom sa­ve­znič­kim sna­ga­ma pri­dru­žio se i je­dan broj gra­đa­na Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, u li­ku na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ke voj­ske, me­đu ko­ji­ma je bi­lo i gra­đa­na sa pro­sto­ra Zet­ske ba­no­vi­ne, od­no­sno Cr­ne Go­re. U kon­kret­nom slu­ča­ju, bit­no je ko je po­kre­tač i or­ga­ni­za­tor te bor­be.
U na­met­nu­tom ra­tu 1941. go­di­ne do­ga­đa­ji su se mu­nje­vi­to od­vi­ja­li. Vrh dr­ža­ve pot­pi­sao je 25. mar­ta akt o pri­stu­pa­nju Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je Troj­nom pak­tu. Pu­či­sti su 27. mar­ta for­mi­ra­li de­mo­krat­sku vla­du, či­me se ras­ki­da ugo­vor sa Troj­nim pak­tom, ko­ji je oci­je­njen kao na­ci­o­nal­na iz­ja­va. Istog da­na Hi­tler, shva­tiv­ši šta se do­ga­đa, to do­ži­vlja­va kao uvre­du Tre­ćeg Raj­ha i nje­go­vih oru­ža­nih sna­ga. Iz­da­je di­rek­ti­vu „po­du­hvat 25” či­ja je su­šti­na raz­bi­ja­nje Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je.
Di­rek­ti­va je po­če­la da se ostva­ru­je 6. apri­la 1941. u zo­ru, iz­vo­đe­njem va­zdu­ho­plov­ne ope­ra­ci­je „Ka­zna” i po­kre­tom u agre­si­ju pret­hod­ni­ce, po dvi­je Mu­so­li­ni­je­ve i Hi­tle­ro­ve ar­mi­je.
Oru­ža­ne sne­ge Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je od oko 800.000 voj­ni­ka i pod­o­fi­ci­ra i 12.952 ak­tiv­nih ofi­ci­ra, sla­bo opre­mlje­nih, ma­lim bro­jem avi­o­na i oklop­no­me­ha­ni­zo­va­nih bor­be­nih sred­sta­va, po­ko­le­ba­nog mo­ra­la zbog po­li­tič­kih zbi­va­nja, iz­dr­ža­la je rat­nu ago­ni­ju do 17. apri­la. Ta­da je u oku­pi­ra­nom Be­o­gra­du pot­pi­sa­na bez­u­slov­na ka­pi­tu­la­ci­ja.
Za tih 11 da­na gol­go­te dr­ža­va je oku­pi­ra­na, pa ras­par­ča­na iz­me­đu agre­so­ra. Voj­ska raz­bi­je­na, a 264.029 voj­ni­ka i pod­o­fi­ci­ra i 4.376 ak­tiv­nih ofi­ci­ra sa ma­njim bro­jem re­zer­vnih star­je­ši­na otje­ra­no je u za­ro­blje­ni­štvo, 2.662 ofi­ci­ra stu­pi­la su u do­mo­bran­stvo NDH, a sto­ti­ne u voj­ne for­ma­ci­je Ne­di­ća, Pe­ćan­ca i Ljo­ti­ća.
Oko gru­pe na Rav­noj Go­ri oku­pljao se dio ju­go­slo­ven­ske voj­ske u otadž­bi­ni pod ko­man­dom ge­ne­ra­la Dra­že Mi­haj­lo­vi­ća u na­ro­du po­zna­ti­ja kao čet­nič­ki po­kret. Je­dan ma­nji broj va­zdu­ho­plo­va­ca i mor­na­ra pri­klju­čio se sa­ve­znič­kim ar­mi­ja­ma i pred­sta­vljao je je­zgro ju­go­slo­ven­ske voj­ske van otadž­bi­ne. Oko 1.100 ofi­ci­ra i ne­što vi­še pod­o­fi­ci­ra ni­je se mi­ri­lo sa oku­pa­ci­jom, ni­ti su se pre­da­li oku­pa­to­ri­ma, već su se vra­ti­li u za­vi­čaj. Ve­ći­na njih je uče­stvo­va­la u Jul­skom ustan­ku pro­tiv oku­pa­to­ra i bi­la je­zgro ko­mand­nog i štap­skog ka­dra NOB-a to­kom NOP-a.
Od tih pri­pad­ni­ka to­kom NOR-a 22 je pro­iz­ve­de­no u čin ge­ne­ra­la, a 96 pro­gla­še­no u zva­nje na­rod­nog he­ro­ja, od­no­sno njih 157 po­sta­li su ge­ne­ra­li JNA. Iako je voj­ni ot­por u April­skom ra­tu tra­jao krat­ko, zna­čaj­no je uti­cao na tok ra­ta fa­ši­stič­ke Nje­mač­ke pro­tiv So­vjet­skog sa­ve­za. Od­lo­žen je po­če­tak agre­si­je na SSSR i iz­vr­še­na je pro­mje­na pla­na ,,Bar­ba­ro­sa”. Agre­si­ja je od­lo­že­na za šest ne­dje­lja, zbog an­ga­žo­va­nja 52 ne­pri­ja­telj­ske di­vi­zi­je na pro­sto­ru Ju­go­sla­vi­je.
Za­pra­vo, 870.000 ne­pri­ja­telj­skih voj­ni­ka ras­po­re­đe­nih u 32 nje­mač­ke di­vi­zi­je, 18 ita­li­jan­skih i dvi­je ma­đar­ske di­vi­zi­je, an­ga­žo­va­ne su pro­tiv Ar­mi­je Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. U pro­tiv­nom, uče­stvo­va­le bi u agre­si­ji na SSSR po pr­vo­bit­nom pla­nu ,,Bar­ba­ro­sa”. U to­me se i ogle­da zna­čaj April­skog ra­ta, a ne u od­bra­ni bi­lo kog di­je­la te­ri­to­ri­je na­še ze­mlje. Kao voj­na sla­vo­do­bit, pri ras­par­ča­va­nju Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, Zet­ska ba­no­vi­na – Cr­na Go­ra, pri­pa­da­la je oru­ža­nim sna­ga­ma Be­ni­ta Mu­so­li­ni­ja, od­no­sno Ita­li­je. Us­po­sta­vlje­na je oku­pa­tor­ska vlast i za gu­ver­ne­ra Cr­ne Go­re po­sta­vljen je ar­mij­ski ge­ne­ral Ale­san­dro Pir­cio Bi­ro­li.
Na­sta­vi­će se