-PI­ŠE: Mi­lo­sav B. Ga­go­vić, pen­zi­o­ni­sa­ni pu­kov­nik JNA

Če­tvr­tog ju­la 1941. go­di­ne, u Be­o­gra­du je do­ni­je­ta isto­rij­ska od­lu­ka: upu­ti­ti na­ro­du po­ziv i ot­po­če­ti oru­ža­ni usta­nak. Od­lu­če­no je da to po ka­rak­te­ru bu­de oslo­bo­di­lač­ki rat, a po na­či­nu bor­be­nih dej­sta­va par­ti­zan­ski rat, ko­ji bi po­ste­pe­no pre­ra­stao u op­šte­na­rod­ni. U pr­voj po­lo­vi­ni 7. i 13. ju­la 1941. go­di­ne do­šlo je do or­ga­ni­zo­va­nog oru­ža­nog ustan­ka u Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri, ko­ji je po ma­sov­no­sti uče­sni­ka i po­čet­nim re­zul­ta­ti­ma pre­va­zi­la­zio sva oče­ki­va­nja. Ma­sov­ni oru­ža­ni usta­nak, na­ro­či­to u Cr­noj Go­ri, pre­tvo­ren je u op­štu ofan­zi­vu na sve što je oku­pa­tor­sko, kao što su gar­ni­zo­ni, po­sa­de, ko­mu­ni­ka­ci­je i or­ga­ne kvi­sli­ni­ške vla­sti. Ita­li­ja­ni su bi­li iz­ne­na­đe­ni ma­sov­no­šću i re­zul­ta­ti­ma oru­ža­nog ustan­ka, jer je za sa­mo ne­ko­li­ka da­na bi­la oslo­bo­đe­na sko­ro ci­je­la Cr­na Go­ra, iz­u­zev ne­ko­li­ko ve­ćih gra­do­va. Oslo­ba­đa­nje Pi­ve te­klo je shod­no par­tij­skim i voj­nim di­rek­ti­va­ma. No­si­o­ci or­ga­ni­za­ci­je oru­ža­ne bor­be bi­li su čla­no­vi ili kan­di­da­ti KPJ, a bor­ci do­bro­volj­ci mje­šta­ni, uglav­nom svi Pi­vlja­ni.
Na­pad na ka­ra­bi­nje­re i nji­ho­ve sta­ni­ce vr­ši­li su, pre­ma od­lu­ci par­tij­skog ru­ko­vod­stva Pi­ve, ta­ko što su gru­pu do­bro­vo­lja­ca za na­pad na ka­ra­bi­nje­re u Bre­zni­ma pred­vo­di­li dr Obren Bla­go­je­vić i Goj­ko Du­ru­to­vić. Na­pad je iz­ve­den u ra­nu zo­ru 19. ju­na 1941. go­di­ne i tra­jao je ne­ko­li­ko ča­so­va, s tim da je vi­še vre­me­na utro­še­no za pre­go­vo­re ne­go na sa­mu oru­ža­nu bor­bu. Za­ro­blje­no je osam Ita­li­ja­na i za­pli­je­nje­na ma­nja ko­li­či­na la­kog na­o­ru­ža­nja, uglav­nom pi­što­lja i pu­ša­ka. Je­dan ka­ra­bi­njer je po­gi­nuo, a je­dan je ra­njen, i to iz pa­tro­le ko­ja se u to vri­je­me na­la­zi­la van sta­ni­ce na pu­tu Ba­jo­vo Po­lje – Milj­ko­vac. Žan­dar­mi su se pre­da­li bez bor­be, a to su uglav­nom bi­li mje­šta­ni iz okol­nih se­la. Za­ro­blje­no je 20 Ita­li­ja­na i za­pli­je­nje­no 40 pu­ša­ka, mi­tra­ljez, dva pu­ško­mi­tra­lje­za i od­re­đe­na ko­li­či­na mu­ni­ci­je i hra­ne.
Na­pad na ka­ra­bi­nje­re i žan­dar­me na Piv­skoj pla­ni­ni, u se­li­ma Tr­sa, Pi­šče i Cr­kvič­ko Po­lje, iz­vr­šen je 22. ju­la. Na­pa­dom su ru­ko­vo­di­li Mi­ljan Ga­go­vić, Spa­so­je Ša­rac, Ra­di­vo­je Da­kić i Pe­ro Žar­ko­vić. Gru­pom do­bro­vo­lja­ca, ko­jih je bi­lo oko tri sto­ti­ne, ko­man­do­vao je re­zer­vni ofi­cir Ob­rad Cic­mil. Ka­ra­bi­nje­ri su se pre­da­li bez ve­ćeg ot­po­ra, a žan­dar­mi iz sta­ni­ce Pi­šče i Cr­kvič­ko Po­lje raz­i­šli su se ku­ća­ma. U toj ak­ci­ji za­ro­blje­no je 12 ka­ra­bi­nje­ra i za­pli­je­nje­no 20 pu­ša­ka, mi­tra­ljez, ne­ko­li­ko bom­bi i ne­što mu­ni­ci­je. Za­ro­blje­ni ka­ra­bi­nje­ri iz Bre­za­na i Go­ranj­ska spro­ve­de­ni su u Šav­nik, a sa Tr­se u Ža­bljak. Ono što je bit­no is­ta­ći je da je u ovim bor­be­nim ak­ci­ja­ma uče­stvo­va­lo pre­ko 500 do­bro­vo­lja­ca, da je od­nos pre­ma za­ro­blje­nim Ita­li­ja­ni­ma bio kraj­nje ko­rek­tan i da je te­ri­to­ri­ja Pi­ve za če­ti­ri da­na bez gu­bit­ka oslo­bo­đe­na od oku­pa­to­ra i od ka­pi­tu­lant­skih struk­tu­ra vla­sti, od­no­sno or­ga­na ko­ji su pri­zna­va­li ka­pi­tu­la­ci­ju. U za­pli­je­nje­noj do­ku­men­ta­ci­ji pro­na­đe­na su po­je­di­na ime­na Pi­vlja­na na ko­ja su Ita­li­ja­ni ra­ču­na­li da se mo­gu oslo­ni­ti to­kom us­po­sta­vlja­nja oku­pa­ci­o­ne vla­sti. Ti spi­sko­vi su ka­sni­je us­po­sta­vlje­noj voj­noj vla­sti NOV po­slu­ži­li da se ob­ra­ču­na­ju sa do­tič­nim, pa su mno­gi i ži­vo­tom pla­ti­li. Od­mah po­sli­je ovih uspje­šno iz­ve­de­nih oru­ža­nih ak­ci­ja, na Go­ranj­sku je us­po­sta­vlje­na voj­na vlast u vi­du ko­man­de mje­sta na če­lu sa Ta­di­jom Ta­di­ćem. Isto­vre­me­no se raz­vi­la in­ten­ziv­na i sve­stra­na po­li­tič­ko-or­ga­ni­za­ci­o­na dje­lat­nost, ko­ja je da­la vr­lo ve­li­ke re­zul­ta­te, što je za po­sle­di­cu ima­lo či­nje­ni­cu da je ne­zna­tan broj Pi­vlja­na to­kom či­ta­vog ra­ta bio pri­vr­žen oku­pa­to­ru ili, bo­lje re­če­no, pri­hva­tao dr­žav­nu od­lu­ku Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je o ka­pi­tu­la­ci­ji i ta­ko se i po­na­šao.
Na­sta­vi­će se


Go­ranj­sko – ad­mi­ni­stra­tiv­ni cen­tar Pi­ve

Glav­ne oru­ža­ne sna­ge raz­mje­šte­ne su po ve­ćim gra­do­vi­ma Cr­ne Go­re, a ru­ral­ne pro­sto­re za­po­sje­li su, sa sla­bim sna­ga­ma, pre­te­žno ka­ra­bi­nje­ri, pri če­mu im se do­ma­ća žan­dar­me­ri­ja sta­vi­la na ras­po­la­ga­nje za us­po­sta­vlja­nje oku­pa­ci­o­ne vla­sti na toj te­ri­to­ri­ji. Ni Pi­vu ni­je­su za­o­bi­šli u or­ga­ni­za­ci­ji i ure­đe­nju oku­pa­ci­o­nih pod­ruč­ja i dr­ža­va. Go­ranj­sko, kao ad­mi­ni­stra­tiv­ni cen­tar Pi­ve, za­po­sje­le su sna­ge ja­či­ne jed­nog oja­ča­nog ka­ra­bi­njer­skog vo­da ko­ji je us­po­sta­vio ve­zu sa do­ma­ćom žan­dar­me­ri­jom. U se­lu Bre­zna ras­po­re­đe­ne su sna­ge do po jed­nog odje­lje­nja ka­ra­bi­nje­ra, uz ma­nji broj do­ma­ćih žan­dar­ma.