-Pri­re­dio: Mi­la­din VELj­KO­VIĆ

Za­bi­lje­že­no je u li­te­ra­tu­ri da je već pr­vi su­sret kralj Alek­san­dra sa Dra­gom Ma­šin, dvor­skom da­mom nje­go­ve maj­ke, u Kla­do­vu, ju­na 1893. go­di­ne, osta­vio vid­nog tra­ga na mla­dog vla­da­ra. Kralj se, pre­ma ne­kim svje­do­čan­stvi­ma, pu­tu­ju­ći la­đom iz Du­bra­vi­ce u su­sret maj­ci, raz­bo­lio i sve vri­je­me je le­žao bo­le­stan u la­đi, u dru­štvu maj­ke i lje­ka­ra. Na Dra­gu ni­je ni mo­gao da obra­ti pa­žnju.
Kralj Alek­san­dar je Dra­gu upo­znao u Bi­ja­ri­cu 1894. go­di­ne. Vu­ka­ši­nu Pe­tro­vi­ću je re­kao: „Čim sam je vi­dio, do­pa­la mi se nje­na skrom­nost, nje­na pa­met, i nje­no po­na­ša­nje, im­po­no­va­li su mi”. Kra­lje­vo po­na­ša­nje se, po po­vrat­ku u Sr­bi­ju, u mar­tu 1895. go­di­ne, pri­mjet­no pro­mi­je­ni­lo i u po­li­tič­kom po­gle­du i pre­ma ocu. U Dra­gu Ma­šin se za­lju­blji­vao i lju­bav pre­ma njoj ga je sve vi­še ve­zi­va­la za maj­ku. Ka­sni­je je Dra­gi po­ku­šao da ob­ja­sni za­što je za­vo­lio: „Ka­ko da te ne za­vo­lim ka­da si li­je­pa, nje­žna, slat­ka, do­bra, pi­kant­na, za­no­sna, ljup­ka, pri­ma­mlji­va, fi­na, ape­ti­tlih, bi­je­la, bi­stra i što si je­dan an­đeo”.
Alek­san­dar se, pre­ma mje­ri­li­ma is­ku­snog kra­lja Mi­la­na, u od­no­su pre­ma že­na­ma po­na­šao čud­no. Po po­vrat­ku u Sr­bi­ju 1894. go­di­ne otac se po­bri­nuo za si­no­vlje­vo pr­vo sek­su­al­no is­ku­stvo. Ipak, bio je za­bri­nut za nje­go­vu bu­duć­nost, jer je pri­li­kom jed­ne od po­sje­ta Pa­ri­zu 1895. go­di­ne, sin po­ka­zao ne­za­in­te­re­so­va­nost i neo­sje­tlji­vost na žen­sku pri­vlač­nost. Kralj Mi­lan je Če­do­mi­lju Mi­ja­to­vi­ću ta­da re­kao da je Sa­ša „bri­li­jan­tan mo­mak”, ali da ga je u jed­noj stva­ri za­pre­pa­stio: „Ne sa­mo da je u dru­štvu že­na ap­so­lut­ni lje­vak, ne­go je pot­pu­no neo­sje­tljiv na uti­caj naj­šar­mant­ni­jih že­na na svi­je­tu”. Vla­da­lo je uvje­re­nje da je kralj bio ne­spre­tan u žen­skom dru­štvu jer, od­ra­sta­ju­ći sam u Dvo­ru, ni­je imao pri­li­ke da se dru­ži sa dje­voj­ka­ma, svo­jim vr­šnja­ki­nja­ma.
Pri­ti­sak i na­mje­re kra­lji­ce Na­ta­li­je su i pri­je po­sje­te Cr­noj Go­ri po­če­le da sme­ta­ju kra­lju Alek­san­dru. Sve vi­še vre­me­na pro­vo­dio je sa Dra­gom i nje­go­va lju­bav bi­la je sve ja­ča to­kom 1896. i po­čet­kom 1897. go­di­ne. Kra­lji­ca Na­ta­li­ja je po­sta­la su­vi­šna onog tre­nut­ka ka­da je pla­ton­ski od­nos, ko­ji je po­sto­jao me­đu nji­ma već dvi­je go­di­ne, pre­ra­stao u ozbilj­nu lju­bav­nu ve­zu. To se do­go­di­lo u mar­tu 1897. go­di­ne. Su­de­ći pre­ma kra­lji­či­nim mo­ral­nim prin­ci­pi­ma, ona ne bi tr­pje­la da­lji raz­voj si­no­vlje­ve ve­ze. Alek­san­dar je od oca oče­ki­vao ve­će ra­zu­mi­je­va­nje i tr­pe­lji­vost pre­ma Dra­gi. Ni­je is­klju­če­no da je Mi­lan u po­čet­ku odo­bra­vao nji­ho­vu ve­zu, jer se ti­me sin ko­nač­no po­tvr­dio kao od­ra­stao mu­ška­rac. Mi­la­nu je, osim to­ga, od­go­va­ra­lo što je kra­lji­ca Na­ta­li­ja za­u­vi­jek is­klju­če­na iz igre. Do su­ko­ba iz­me­đu oca i si­na do­šlo je on­da, ka­da je Mi­lan uvi­dio u ko­joj mje­ri je nje­gov sin du­bo­ko emo­tiv­no ve­zan za svo­ju lju­bav­ni­cu. Ipak, i po­red sve če­šćih sva­đa i ob­ja­šnje­nja, Mi­lan ni­je po­mi­šljao da je Alek­san­dar spre­man da uči­ni sve ka­ko bi se njo­me ože­nio. U mar­tu 1899. go­di­ne kralj je ocu iz­o­ko­la po­me­nuo že­nid­bu sa Dra­gom. Mi­lan se us­pro­ti­vio i vi­še ni­ka­da ni­su o to­me go­vo­ri­li. Sa­mo je ubr­za­no ra­dio na ostva­re­nju pla­na si­no­vlje­ve že­nid­be sa nje­mač­kom prin­ce­zom Ša­um­burg Li­pe, opre­di­je­liv­ši se ti­me za po­gre­šan put.
Ka­da je kralj Alek­san­dar od­lu­čio da ve­zu sa Dra­gom pre­tvo­ri u brak? Pre­ma mi­šlje­nju Sto­ja­na No­va­ko­vi­ća od­lu­ka da se njo­me ože­ni sa­zri­je­va­la je kod kra­lja to­kom 1896. go­di­ne. Tvr­dio je da je do­go­vor me­đu nji­ma si­gur­no utvr­đen pri­je Dra­gi­nog po­vrat­ka u Be­o­grad, kra­jem 1897. go­di­ne. Me­đu­tim, ma­lo je vje­ro­vat­no da je Alek­san­dar po­mi­šljao da se ože­ni još za Si­mi­će­ve vla­de, 1897. go­di­ne. Kralj zva­nič­no ni­je bio za­do­vo­ljan ra­dom nje­go­vog ka­bi­ne­ta zbog gre­ša­ka u spolj­noj po­li­ti­ci i za­to što ni­je ri­je­ši­la fi­nan­sij­ske pro­ble­me. U po­za­di­ni, on od Si­mi­će­ve vla­de ne bi mo­gao da oče­ku­je odo­bra­va­nje že­nid­be, jer je to pod­ra­zu­mi­je­va­lo ve­li­ke ustup­ke ra­di­ka­li­ma. Otac mu je bio po­tre­ban zbog sre­đi­va­nja po­li­tič­kog sta­nja u ze­mlji, ali ni­je mo­gao da se na­da nje­go­vom bla­go­slo­vu za brak sa Dra­gom. Naj­vje­ro­vat­ni­je da je kralj Alek­san­dar bio spre­man da če­ka i da pret­hod­no do­bro pri­pre­mi plan. Sto­ja­nu No­va­ko­vi­ću je ka­sni­je re­kao da ga je Ivanj­dan­ski aten­tat na kra­lja Mi­la­na, u ju­lu 1899. go­di­ne, spri­je­čio da se već ta­da ože­ni sa go­spo­đom Ma­šin.
Pi­sma ko­ja je kralj Alek­san­dar sva­ko­dnev­no pi­sao Dra­gi, od 1897. do ju­la 1900. go­di­ne, oda­ju nje­žnog, za­lju­blje­nog, me­kog i dje­ti­nja­sto na­iv­nog čo­vje­ka. Čak je i na ko­ver­ta­ma is­pi­si­vao lju­bav­ne po­ru­ke. Bio je ubi­je­đen da je nji­ho­va lju­bav uz­vi­še­na i za­to je mi­slio „da će se sva­ko zlo klo­ni­ti nas, jer je pra­va lju­bav jed­na ri­jet­ka si­la ko­ja ču­va od sve­ga za­lju­blje­ne”. Svo­ju spa­va­ću so­bu pre­tvo­rio je u pra­vi ma­li hram po­sve­ćen Dra­gi: „Kad bi mo­gla da vi­diš ka­ko sam li­je­po ura­mio tvo­je sli­ke, uži­va­la bi. Sve su iz­me­đu asta­la i pro­zo­ra, ta­ko da te stal­no mo­gu gle­da­ti, a da oni­ma ko­ji do­la­ze kod me­ne ne pad­ne u oči. Na dru­goj stra­ni zi­da, do­la­zi onaj bu­ket, što si mi ga pri­je dvi­je go­di­ne da­la u Bi­ja­ri­cu, po­sli­je 19. av­gu­sta”.
Na­sta­vi­će se