PRI­RE­DIO: MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ


Po­zna­ti srp­ski isto­ri­čar, ar­hi­vi­sta i vi­ši ar­hiv­ski sa­vjet­nik u Ar­hi­vu Ju­go­sla­vi­je u Be­o­gra­du, Mi­lić F. Pe­tro­vić, zna­ča­jan dio svog struč­nog i na­uč­nog ra­da po­sve­tio je iz­u­ča­va­nju pro­šlo­sti Sta­re Sr­bi­je, po­seb­no Ra­ške obla­sti i od­no­si­ma Sr­bi­je i Cr­ne Go­re u 19. i 20. vi­je­ku. Ob­ja­vio je vi­še sto­ti­na stu­di­ja, čla­na­ka, pri­lo­ga i pu­bli­ci­stič­kih ra­do­va, a sam ili u ko­a­u­tor­stvu ob­ja­vio je i pre­ko 20 knji­ga. Po­zna­te su mu knji­ge: ‘’Plje­valj­ska gim­na­zi­ja 1901-2001 – do­ku­men­ti 1901-1914’’ u dva to­ma, ‘’Dr­žav­ni ro­do­slov Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je/SHS 1918-1941’’, ‘’Pe­tro­vi­ći u plje­valj­sko­om kra­ju’’, ‘’Imo­vi­na di­na­sti­je Pe­tro­vić – Nje­goš ( zbor­nik do­ku­me­na­ta (1918-1941) u iz­da­nju CA­NU, ‘’Kra­ljev­stvo Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca (1918-1920)’’, ta­ko­đe zbor­nik do­ku­me­na­ta, ko­ji je pri­re­dio za­jed­no sa aka­de­mi­kom Vla­dom Stru­ga­rom, a u za­jed­nič­kom iz­da­nju CA­NU i SA­NU i dru­ge.
Ina­če, Mi­lić F. Pe­tro­vić je ro­đen 1949. u Ja­vor­ku kod Plje­va­lja, gdje je za­vr­šio gim­na­zi­ju. Di­plo­mi­rao je na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du, na gru­pi za sa­vre­me­nu isto­ri­ju. Bio je di­rek­tor Isto­rij­skog mu­ze­ja Sr­bi­je u Be­o­gra­du. Sa­rad­nik je Srp­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti i član Od­bo­ra za isto­ri­ju i Od­bo­ra za ob­ja­vlji­va­nje ar­hiv­ske gra­đe Cr­no­gor­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti.
Uz nje­go­vu sa­gla­snost ovaj felj­ton pri­re­di­li smo, uz od­re­đe­no skra­će­nje, po nje­go­vom tek­stu ‘’Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva i epar­hi­ja Bu­di­mljan­sko-po­lim­ska po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta’’, ko­ji je ob­ja­vljen u Zbor­ni­ku ra­do­va ‘’Me­đu­na­rod­ni na­uč­ni skup – osam vje­ko­va ma­na­sti­ra Mi­le­še­ve’’ u Pri­je­po­lju, 2013. go­di­ne.
Za vri­je­me Dru­gog svjet­skog ra­ta srp­ski na­rod i Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva te­ško su po­stra­da­li. Po­sli­je oslo­bo­đe­nja od oku­pa­to­ra osta­li su raz­ru­še­ni gra­do­vi i se­la, upro­pa­šće­ni pu­te­vi i mo­sto­vi, fa­bri­ke i po­stro­je­nja, sru­še­ni i ošte­će­ni kul­tur­no-isto­rij­ski spo­me­ni­ci i pri­rod­ne ri­jet­ko­sti, opljač­ka­na i raz­vu­če­na po­kret­na kul­tur­na do­bra. Na­po­ri vla­sti i na­ro­da da po­sli­je ra­ta u ne­po­volj­nim eko­nom­skim uslo­vi­ma ob­no­ve, iz­gra­de i in­du­stri­ja­li­zu­ju ze­mlju rav­ni su pod­vi­gu. Me­đu­tim, zbog re­vo­lu­ci­o­nar­ne pro­mje­ne no­si­o­ca i ob­li­ka vla­da­vi­ne do­šlo je do su­da­ra no­vog i sta­rog, što je za po­sle­di­cu ima­lo po­ti­ski­va­nje cr­ka­va i vjer­skih za­jed­ni­ca na mar­gi­nu dru­štve­nih zbi­va­nja.
U to­ku ra­ta uni­šte­no je 450 srp­skih pra­vo­slav­nih cr­ka­va i ma­na­sti­ra, a 800 ih je ošte­će­no; uni­šte­no je oko 1000 iko­no­sta­sa i oko 3000 iko­na; uni­šte­no ili ošte­će­no 25 epar­hij­skih dvo­ro­va i zgra­da; oko 2000 kom­ple­ta cr­kve­nih ode­ždi; uni­šte­ni broj­ni isto­rij­ski pred­me­ti, umjet­nič­ke sli­ke, cr­kve­na zvo­na, mno­gi cr­kve­ni sa­su­di, ma­na­stir­ski i cr­kve­ni ar­hi­vi, mu­ze­ji, bi­bli­o­te­ke, štam­pa­ri­je, ma­na­stir­ska i cr­kve­na gro­blja i dru­go.
Po­seb­no je stra­dao srp­ski na­rod i nje­go­va cr­kva u Hr­vat­skoj, Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, Voj­vo­di­ni, Ko­so­vu i Me­to­hi­ji i u Ma­ke­do­ni­ji. Po­red cr­ka­va i ma­na­sti­ra i nji­ho­vih dra­go­cje­no­sti za vri­je­me ra­ta opljač­ka­ni su i raz­vu­če­ni mno­gi fon­do­vi i zbir­ke, isto­rij­sko-umjet­nič­ki pred­me­ti i dru­ga kul­tur­na do­bra iz usta­no­va jav­nih slu­žbi i dr­žav­nih or­ga­na i or­ga­ni­za­ci­ja: ar­hi­va, mu­ze­ja, ga­le­ri­ja, bi­bli­o­te­ka, po­zo­ri­šta, fa­kul­te­ta i nji­ho­vih za­vo­da i se­mi­na­ra, na­uč­nih usta­no­va, kli­ni­ka i la­bo­ra­to­ri­ja, uni­ver­zi­te­ta, mi­ni­star­sta­va.
Po­sli­je ra­ta pro­ces ob­no­ve sta­rih i us­po­sta­vlja­nje no­vih in­sti­tu­ci­ja u obla­sti pro­svje­te, na­u­ke i kul­tu­re te­kao je upo­re­do sa stva­ra­njem i ob­no­vom dr­ža­ve i nje­nih or­ga­na vla­sti i upra­ve. Je­dan broj ra­ni­jih usta­no­va i udru­že­nja ob­no­vljen je i re­or­ga­ni­zo­van na no­vim osno­va­ma i sa no­vim sa­dr­ža­ji­ma ra­da. Uki­nu­te su sta­re na­ci­o­nal­ne usta­no­ve, za­du­žbi­ne i fon­do­vi ko­ji se ni­je­su “uklo­pi­li u no­vo vri­je­me”, a nji­ho­va imo­vi­na je raz­di­je­lje­na ne­za­vi­sno od ra­ni­je na­mje­ne i za­vje­šta­nja nji­ho­vih ute­me­lji­va­ča. Li­kvi­da­ci­jom pri­vat­nog, za­dru­žnog i za­du­žbin­skog vla­sni­štva no­va ko­mu­ni­stič­ka vlast je pu­tem se­kve­stra i na­ci­o­na­li­za­ci­je na­sto­ja­la da se sva ma­te­ri­jal­na i teh­nič­ka do­bra kul­tur­no-pro­svjet­nog ži­vo­ta sta­ve pod in­ge­ren­ci­ju dr­ža­ve. U ve­zi sa tim zah­ti­je­va­no je da se uklo­ne za­o­sta­ci „ra­ni­je kul­tu­re“: knji­ge, sli­ke, do­ku­men­ta, fo­to­gra­fi­je, fil­mo­vi, spo­me­ni­ci, gr­bo­vi, pla­sti­ka i ozna­ke iz jav­nih usta­no­va i zgra­da, sa jav­nih mje­sta i po­vr­ši­na.
Za­kon­skim pro­pi­si­ma i kul­tur­no-pro­svjet­nom po­li­ti­kom spu­ta­va­no je i gu­še­no sve ono što je sma­tra­no da tre­ba da ne­sta­ne. Na­ci­o­na­li­zo­va­na je imo­vi­na (po­sta­la „op­šte­na­rod­na imo­vi­na“) i uki­nut rad sta­rih kul­tur­no-pro­svjet­nih dru­šta­va i na­ci­o­nal­nih usta­no­va i udru­že­nja, kao što su bi­li: Dru­štvo Sve­tog Sa­ve, Ko­lo srp­skih se­sta­ra, Srp­ski knji­žev­ni gla­snik, Mu­zej kne­za Pa­vla, mno­go­broj­ne uni­ver­zi­tet­ske i cr­kve­ne za­du­žbi­ne i fon­do­vi. Uki­da­njem ovih usta­no­va eli­mi­ni­sa­na je mo­guć­nost da se in­te­lek­tu­al­na i dru­štve­na eli­ta i opo­zi­ci­ja oku­plja oko na­ci­o­nal­nih usta­no­va i za­vo­da. Mi­ni­star­stvo pro­svje­te di­je­li­lo je imo­vi­nu uki­nu­tih in­sti­tu­ci­ja re­pu­bli­ka­ma i po­kra­ji­na­ma i nji­ho­vim usta­no­va­ma sa pre­po­ru­kom da se ne po­pu­la­ri­šu, po­ka­zu­ju, iz­la­žu i ob­ja­vlju­ju. U kul­tur­nom na­sle­đu vi­dje­la se ide­o­lo­ška opa­snost.
(NA­STA­VI­ĆE SE)