Iz Ko­tor­ske bi­sku­pi­je ob­ja­vlje­na je Bo­žić­na po­sla­ni­ca bi­sku­pa mon­si­njo­ra Ili­je Ja­nji­ća. Vjer­ni­ci ka­to­lič­ke vje­ro­i­spo­vi­je­sti sla­ve Bad­nji dan sve­ča­nom sve­tom pon­ti­fi­kal­nom mi­som u po­noć, u ne­dje­lju, 24. de­cem­bra. Uju­tru, 25. de­cem­bra na Bo­žić, vjer­ni­ci će se po­no­vo oku­pi­ti u sla­vlju na sve­tim li­tur­gi­ja­ma u broj­nim cr­kva­ma po žu­pa­ma Bi­sku­pi­je, a cen­tral­na bo­žić­na pro­sla­va sa pri­god­nim kon­cer­ti­ma odr­ža­će se u ka­te­dra­li ba­zi­li­ci Sve­tog Tri­pu­na.
– Če­sti­ta­ju­ći vam blag­dan Kri­sto­va ro­đe­nja že­lim vam pri­zva­ti u sje­ća­nje otaj­stvo što nam ga je Bog da­ro­vao po­slav­ši u pu­ni­ni vre­me­na vla­sti­to­ga Si­na. No­vo­ro­đe­ni iz Be­tle­he­ma uzeo je na­šu ljud­sku na­rav, po­stav­ši nam u sve­mu jed­nak, osim u gri­je­hu. I s pra­vom o tom otaj­stvu mo­ra­mo raz­mi­šlja­ti. Zna­mo da je stvar­nost Kri­sto­va ro­đe­nja po­sta­la pre­kret­ni­ca ljud­ske po­vi­je­sti. Sve ono što se zbi­lo od stva­ra­nja i pa­da pr­vo­ga čo­vje­ka, pa sve do is­pu­nje­nja Bož­jeg obe­ća­nja da će na svi­jet po­sla­ti svo­ga vla­sti­to­ga Si­na, zo­ve­mo sta­rom erom. U tom sta­rom vre­men­skom raz­do­blju ži­vje­li su mno­gi na­ro­di ko­ji ni­je­su što­va­li jed­no­ga Bo­ga. Mno­go­bo­šci i po­ga­ni što­va­li su raz­ne ku­mi­re. I od tih po­gan­skih na­ro­da ni­je ni mo­gao do­ći obe­ća­ni Me­si­ja. Sto­ga Bog či­ni ne­što neo­bič­no. Od Abra­ha­ma iz Ura Kal­dej­sko­ga i sta­ri­ce Sa­re stva­ra Iza­bra­ni na­rod iz ko­je­ga će se ro­di­ti Ot­ku­pi­telj svi­je­ta. Taj Iza­bra­ni na­rod što­va­će sa­mo jed­no­ga Bo­ga, i nje­mu se je­di­nom kla­nja­ti. Iz tog na­ro­da do­ći će Me­si­ja – na­vo­di se u po­sla­ni­ci mon­si­njo­ra, Ili­je Ja­nji­ća.
Do­da­je da se za vri­je­me rim­skog ca­ra Augu­sta, u Be­tle­he­mu ro­dio Isus, kao sva­ko dru­go di­je­te.
– S tim dje­te­tom na­stu­pa no­va era, no­va po­vi­jest čo­vje­čan­stva ko­ja će tra­ja­ti sve do sud­nje­ga da­na, ka­da će Krist či­jeg se ro­đe­nja u Be­tle­he­mu sva­ke go­di­ne pri­sje­ća­mo, do­ći u svom ve­li­čan­stvu sla­vi kao su­dac. Bra­ćo i se­stre, u vre­me­nu na­šeg ži­vo­ta ko­je nam je da­ro­va­no, ni­kad ni­je ka­sno pri­hva­ti­ti Bo­ga kao svo­ga stvo­ri­te­lja i ot­ku­pi­te­lja. Sto­ga je ovo Bo­žić­no vri­je­me oso­bi­ta pri­li­ka, da po­put Ma­ri­je u svom sr­cu raz­ma­tra­mo spa­so­no­sna otaj­stva utje­lo­vlje­na i ro­đe­nja Isu­sa Kri­sta. Otaj­stvo Bo­ži­ća ko­je Cr­kva sva­ke go­di­ne s ve­se­ljem sla­vi ne­is­crp­ni je iz­vor du­hov­nih te­ma o ko­ji­ma mo­že­mo raz­mi­šlja­ti. Uz­dig­ni­mo sto­ga svo­je mi­sli pre­ma Bo­gu ko­ji je po­ho­dio svoj na­rod po vla­sti­tom Si­nu. Tom do­la­sku Bo­ga u ob­lič­ju čo­vje­ka ra­do­va­li su se an­đe­li, pje­va­ju­ći u sve­toj Be­tle­hem­skoj no­ći: Sla­va Bo­gu na vi­si­ni i na ze­mlji mir lju­di­ma do­bre vo­lje. Pri­sje­ti­mo se i pa­sti­ra, ko­ji su pr­vi pre­po­zna­li Bo­ga u dje­te­šcu po­lo­že­nom u ja­sle i nje­mu se po­klo­ni­li. Mu­dra­ci s Is­to­ka, sli­ka su pra­vih bo­go­tra­ži­te­lja ko­je ni da­le­ki put ni po­te­ško­će ni­je­su ome­le u na­mje­ri da iz­ra­ze svo­je što­va­nje no­vo­ro­đe­nom Kra­lju i Bo­gu. Va­lja nam se pri­sje­ti­ti i Isu­so­va pri­ka­za­nja u hra­mu, u ko­jem ga je sta­rac Ši­mun pre­po­znao, iz­re­kav­ši u za­no­su svoj hva­lo­spjev: Ta vi­dje­še oči mo­je spa­se­nje tvo­je, svje­tlost na pro­svje­tlje­nje na­ro­da i sla­vu pu­ka svo­ga izra­el­sko­ga! Ove na­tuk­ni­ce za raz­ma­tra­nje o otaj­stvu utje­lo­vlje­na ne­ka nam bu­du po­ti­caj na cje­lo­go­di­šnje su­dje­lo­va­nju u sa­kra­men­tal­nom ži­vo­tu Cr­kve, po ko­je­mu se raz­ma­tra­ju sva otaj­stva Kri­sto­va ži­vo­ta i nje­go­va Ra­do­sna svi­jet upu­će­na za na­še spa­se­nje.
Dra­gi vjer­ni­ci, na na­ma je da upreg­ne­mo sve svo­je du­hov­ne sna­ge ka­ko bi ovo na­še raz­mi­šlja­nje o Bož­jim otaj­stvi­ma do­ni­je­lo po­treb­ne du­hov­ne plo­do­ve. Do­pu­sti­mo se­bi ra­di na­šeg du­hov­nog do­bra, ra­di na­še­ga spa­se­nja, do­pu­sti­mo Kri­sto­voj lju­ba­vi da nas osvo­ji, da pri­hva­ti­mo Bo­ga bez okli­je­va­nja. Na taj na­čin će­mo ovo­ze­malj­skom ži­vo­tu da­ti smi­sao. Ta­da će­mo osje­ti­ti da smo pri­hva­tiv­ši Kri­sta kao Bo­ga i Spa­si­te­lja, ci­je­li svoj ži­vot ute­me­lji­li na čvr­stoj sti­je­ni. Nje­mač­ki je mi­stik Si­le­si­us re­kao: „Mo­gao se Krist ti­su­ću pu­ta ro­di­ti u Ga­li­le­ji, ali ako se ni­je ro­dio u me­ni, uza­lud je!” Te se ve­li­ke isti­ne tre­ba­mo pod­sje­ti­ti sva­kog Bo­ži­ća. Krist se ra­đa u na­ma po na­šem te­me­lje­nom opre­dje­lje­nju za Bo­ga, po mi­lo­snom dje­lo­va­nju sa­kra­me­na­ta, oso­bi­to sa­kra­men­ta sv. is­po­vi­je­di i euha­ri­sti­je. Ni­je uza­lud pro­gla­še­na i Go­di­na sv. is­po­vi­je­di u ko­jom smo s to­li­kom ra­do­šću do­če­ka­li re­li­kvi­je sv. Le­o­pol­da B. Man­di­ća u nje­go­vom rod­nom gra­du. Že­lio bih da kao vjer­ni­ci bo­lje upo­zna­mo i za­vo­li­mo ovaj sa­kra­ment ko­ji nam vra­ća mi­lost i za­jed­ni­štvo s Bo­gom. S ovim mi­sli­ma za­vr­ša­vam ovo­go­di­šnje Bo­žić­no raz­mi­šlja­nje i još jed­nom vam, dra­gi vjer­ni­ci, že­lim sre­tan Bo­žić, Isu­so­vo Po­ro­đe­nje. Tu sre­ću Kri­sto­va ro­đe­nja po­di­je­li­mo u za­jed­ni­štvu s bra­ćom pra­vo­slav­ci­ma i svim lju­di­ma do­bre vo­lje – za­klju­ču­je se u po­sla­ni­ci Ja­nji­ća. M.D.P.