Na­sled­ni­ca po­koj­nog Va­sa Pe­li­či­ća, Alek­san­dra Pu­šić Pe­li­čić, op­tu­ži­la je nad­le­žne slu­žbe Glav­nog gra­da ko­je se ba­ve po­vra­ća­jem od­u­ze­te imo­vi­ne za ne­a­žur­nost jer već 11 go­di­na odu­go­vla­če po­stu­pak re­sti­tu­ci­je ka­ko bi iz­bje­gle is­pla­tu na­kna­de za plac od 596 kva­drat­nih me­ta­ra ko­ji se na­la­zi u cen­tru gra­da. Ona je u iz­ja­vi za „Dan” ka­za­la da je na ima­nju ko­je je pri­pa­da­lo nje­nom ocu, a ko­je je od­u­ze­to to­kom na­ci­o­na­li­za­ci­je na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta, po­dig­nu­ta no­va zgra­da grad­skog par­la­men­ta. Pu­šić Pe­li­čić is­ti­če da ona ne tra­ži ru­še­nje zgra­de i po­vra­ćaj ze­mlje, već pra­vič­nu na­dok­na­du za od­u­ze­to ima­nje, ko­ja ne mo­že bi­ti ma­nja od po­la mi­li­o­na eura.
Ona na­vo­di da joj je Ko­mi­si­ja za po­vra­ćaj i obe­šte­će­nje Pod­go­ri­ce vra­ća­la ze­mlju, ali je to rje­še­nje po­ni­šte­no na­kon žal­be i tu­žbe Glav­nog gra­da.
– Za­i­sta ni­sam si­gur­na ko­li­ko nov­ca bi oni na­ma tre­ba­lo da is­pla­te, jer ja sa­da ži­vim u Ba­nja­lu­ci i ne znam ko­li­ko ko­šta­ju ne­kret­ni­ne u Pod­go­ri­ci. Ipak, ka­da je u pi­ta­nju eks­klu­ziv­na lo­ka­ci­ja u sa­mom sr­cu Pod­go­ri­ce, on­da to sva­ka­ko ne mo­že bi­ti ma­lo. Naš plac je u sa­mom cen­tru gra­da, a tu je ne­ka­da bi­la ka­fa­na ko­ju je dr­žao moj djed. Mi ima­mo svu do­ku­men­ta­ci­ju u ori­gi­na­lu da je to na­še i da nam je od­u­ze­to na­kon ra­ta. Sa­da tra­ži­mo ono na šta ima­mo pra­vo po za­ko­nu o po­vra­ća­ju i obe­šte­će­nju. Ne vi­dim za­što bi mi ne­ko oti­mao oče­vi­nu – is­ti­če Pu­šić Pe­li­čić.
Pod­sje­ti­mo, po­ro­di­ca Mar­kuš iz Pod­go­ri­ce je pri­je ne­ko­li­ko da­na za­tra­ži­la od pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, mi­ni­stra fi­nan­si­ja Ra­do­ja Žu­gi­ća, di­rek­to­ra Upra­ve za ne­kret­ni­ne Dra­ga­na Ko­va­če­vi­ća i om­bud­sma­na Šuć­ka Ba­ko­vi­ća da im po­mog­nu u pro­ce­su re­sti­tu­ci­je ze­mlji­šta po­vr­ši­ne 5.125 kva­dra­ta na eks­klu­ziv­noj lo­ka­ci­ji u glav­nom gra­du, či­ja se tr­ži­šna vri­jed­nost kre­će iz­me­đu dva i 2,3 mi­li­o­na eura. Oni su po­moć za­tra­ži­li i od Kan­ce­la­ri­je Evrop­ske ko­mi­si­je i am­ba­sa­de SAD. Ka­ko je ta­da „Da­nu” ka­zao pred­stav­nik te po­ro­di­ce Alek­san­dar Mar­kuš, fir­me Nor­mal kom­pa­ni i Ci­jev­na ko­merc su na nji­ho­vom ze­mlji­štu po­red hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja, uz do­zvo­lu Skup­šti­ne Glav­nog gra­da, sa­gra­di­le dvi­je vi­še­sprat­ni­ce. On is­ti­če da po­ro­di­ca ni­po­što ne tra­ži ru­še­nje tih zgra­da, već sa­mo pra­ved­nu na­dok­na­du za ze­mlju ko­ja je od­u­ze­ta nji­ho­vom dje­du Mi­len­ku Mar­ku­šu to­kom na­ci­o­na­li­za­ci­je 1959. go­di­ne.
Mar­ku­ši već 11 go­di­na po­ku­ša­va­ju da po­vra­te imo­vi­nu, a Alek­san­dra Pu­šić Pe­li­čić ka­že da se i ona na­la­zi u is­toj si­tu­a­ci­ji.
– Mar­ku­ši ni­je­su je­di­na po­ro­di­ca ko­ja ima taj pro­blem. Ja sam po kr­vi  Cr­no­gor­ka i ho­ću da mi se da ono što mi pri­pa­da u Cr­noj Go­ri, a ako ni­je­su u mo­guć­no­sti, da mi da­ju ze­mlju, on­da ne­ka me obe­šte­te. Mom dje­du je bez su­da i su­đe­nja od­u­ze­ta, od­no­sno kon­fi­sko­va­na imo­vi­na, sa­mo za­to što je bio bo­gat čo­vjek. On je bez su­đe­nja, što je do­ka­za­no, pro­gla­šen dr­žav­nim ne­pri­ja­te­ljem. Kao i kod Mar­ku­ša, sve je na isti na­čin pre­pi­sa­no, od­no­sno pre­cr­ta­no i naš po­stu­pak re­sti­tu­ci­je se vo­di 11 go­di­na, tj. od pod­no­še­nja za­htje­va za re­sti­tu­ci­ju 2004. go­di­ne– is­ti­če Pu­šić Pe­li­čić.
Ona ka­že da su već do­bi­ja­li rje­še­nje od ko­mi­si­je za po­vra­ćaj da je ze­mlja nji­ho­va, ali ta­kvo rje­še­nje ni­je od­go­va­ra­lo Glav­nom gra­du.
– Iz­gle­da da ho­će da nas iz­mo­re i da mi pre­sta­ne­mo da tra­ži­mo ono što je na­še, a to se ne­će de­si­ti. To je mo­ja oče­vi­na i ne­ću je se od­re­ći jer bi to zna­či­lo da se od­ri­čem i svog oca i ze­mlje u ko­joj sam pro­ve­la to­li­ko vre­me­na i za ko­ju sam ve­za­na –po­ru­ču­je Pu­šić Pe­li­čić.
Njoj ni­je ja­sno ka­ko je Glav­ni grad mo­gao da na­pra­vi zgra­du par­la­men­ta na ze­mlji­štu ko­je pri­pa­da pri­vat­nim li­ci­ma.
– Ne ra­zu­mi­jem ka­ko mo­gu da gra­de a da ne ri­je­še osnov­no imo­vin­sko­prav­no pi­ta­nje. Da ne go­vo­ri­mo o za­bi­lje­žbi re­sti­tu­ci­je, ko­ja ni­je spro­ve­da­na u skla­du sa za­ko­nom. Na­rav­no da ne tra­žim ru­še­nje ve­le­lep­ne zgra­de grad­skog par­la­men­ta, već na­kna­du šte­te od  ob­ve­zni­ka obe­šte­će­nja u vi­si­ni tr­ži­šne ci­je­ne ze­mlji­šta u vri­je­me po­kre­ta­nja po­stup­ka re­sti­tu­ci­je – na­gla­ša­va Pu­šić Pe­li­čić.
M.S.


Tra­ži­će pro­cje­nu vje­šta­ka

Pu­šić Pe­li­čić na­ja­vlju­je da će od vje­šta­ka tra­ži­ti da pro­ci­je­ni tač­nu vri­jed­nost ze­mlji­šta na ko­jem je po­dig­nut grad­ski par­la­ment.
– Ko­mi­si­ja za po­vra­ćaj i obe­šte­će­nje Pod­go­ri­ca usvo­ji­la je naš za­htjev za po­vra­ćaj u po­vr­ši­ni od 596 kva­drat­nih me­ta­ra. U vri­je­me pod­no­še­nja za­htje­va, to je bi­lo ne­iz­gra­đe­no gra­đe­vin­sko ze­mlji­šte, što je po­tvr­di­la i ko­mi­si­ja za žal­be. Ti­me je rje­še­nje po­sta­lo ko­nač­no. Na­kon to­ga, Glav­ni grad pod­no­si tu­žbu, rje­še­nje se po­ni­šta­va i pred­met  je vra­ćen na po­če­tak. Sa­da je pred­met na po­čet­ku kao što je bio 2004. go­di­ne, ka­da je pr­vi put pod­ne­sen za­htjev za re­sti­tu­ci­ju. Ta­ko to ra­de u „prav­noj dr­ža­vi“: pre­pi­su­ju po­stup­ke i do­vo­de nas u istu po­zi­ci­ju kao da smo ne­pi­sme­ni, da ni­šta ne ra­zu­mi­je­mo, da ni­šta ne zna­mo, da pri­ča­mo ne­kim dru­gim ne­ra­zu­mlji­vim je­zi­kom i ne­će da do­zvo­le da se raz­li­ku­je­mo čak ni po pro­ce­du­ri. Ipak, mi kao ošte­će­ne po­ro­di­ce ne­će­mo od­u­sta­ti od svo­jih za­htje­va – po­ru­či­la je Pu­šić Pe­li­čić.