Po­slo­dav­ci u Cr­noj Go­ri ne upla­ću­ju ili pla­ća­ju sa­mo dio po­re­za i do­pri­no­sa na za­ra­de pre­ko 70.000 rad­ni­ka, po­ka­zu­ju po­da­ci iz „Iz­vje­šta­ja po mje­ri čo­vje­ka – ne­for­mal­na eko­no­mi­ja: Pre­va­zi­la­že­nje is­klju­če­no­sti i mar­gi­na­li­za­ci­je”. To zna­či da se 70.000 za­po­sle­nih na­la­zi u si­voj zo­ni, od­no­sno da su uklju­če­ni u eko­nom­ske ak­tiv­no­sti nad ko­ji­ma dr­ža­va ne­ma nad­zor i gdje iz­o­sta­je pri­mje­na za­ko­na ko­ji šti­te osnov­na rad­nič­ka pra­va.
U do­ku­men­tu ko­ji je pri­pre­mi­lo Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja na­vo­di se da tr­ži­šte ra­da u Cr­noj Go­ri ka­rak­te­ri­še ni­ska ak­tiv­nost rad­no spo­sob­nog sta­nov­ni­štva, re­la­tiv­no vi­so­ka ne­za­po­sle­nost, po­seb­no ne­za­po­sle­nost mla­dih i ra­nji­vih ka­te­go­ri­ja, kao i ne­do­sta­tak do­volj­nog bro­ja no­vo­o­tvo­re­nih i kva­li­tet­nih rad­nih mje­sta.
Pre­ma po­da­ci­ma iz An­ke­te o rad­noj sna­zi Mon­sta­ta, na kra­ju 2014. go­di­ne u Cr­noj Go­ri bi­lo je za­po­sle­no 216.300 gra­đa­na, pri če­mu je čak pe­ti­na, ili 48.200 li­ca (22,3 od­sto), bi­la ne­for­mal­no za­po­sle­na, od­no­sno ra­di­la na cr­no, bez ugo­vo­ra o ra­du, a sa­mim tim i bez osi­gu­ra­nja. U iz­vje­šta­ju ko­ji je u če­tvr­tak usvo­ji­la Vla­da na­vo­di se da je za jed­nu še­sti­nu onih ko­ji ima­ju ugo­vor o ra­du, od­no­sno 22.200 ili 10,3 od­sto for­mal­no za­po­sle­nih, pla­ćan sa­mo dio pri­pa­da­ju­ćih po­re­za i do­pri­no­sa jer se dio za­ra­de is­pla­ću­je na ru­ke, dok dio ide pre­ko ban­ke.
Pre­ma po­da­ci­ma Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, Cr­na Go­ra kr­oz si­vu eko­no­mi­ju gu­bi naj­ma­nje 100 mi­li­o­na eura po­re­za go­di­šnje. U taj iz­nos ula­ze i po­re­zi i do­pri­no­si na pla­te lju­di za­po­sle­nih na cr­no, ali i po­re­zi na onaj dio pri­ma­nja ko­ji po­slo­dav­ci is­pla­te rad­ni­ci­ma mi­mo le­gal­nih to­ko­va. 
– To zna­či da je ukup­no uče­šće onih ko­ji su pot­pu­no ili dje­li­mič­no ne­for­mal­no rad­no an­ga­žo­va­ni (pot­pu­no ili dje­li­mič­no uklju­če­ni u ne­for­mal­nu eko­no­mi­ju) na ni­vou od oko jed­ne tre­ći­ne (32,7%) ukup­nog bro­ja za­po­sle­nih –pre­ci­zi­ra­no je u iz­vje­šta­ju.
Od ukup­nog bro­ja rad­ni­ka uklju­če­nih u ne­for­mal­nu eko­no­mi­ju, 34,5 od­sto ra­di u „osta­lim uslu­ga­ma”, a sli­je­de tr­go­vi­na sa 19,2 pro­cen­ta, po­ljo­pri­vre­da sa 17,7, tu­ri­zam sa 10,1, pro­iz­vod­nja sa 9,8 i gra­đe­vi­nar­stvo sa 8,6 od­sto rad­ni­ka.
– Prak­sa is­pla­te dje­li­mič­no pri­ja­vlje­nih za­ra­da kao ob­li­ka ne­for­mal­no­sti pre­vla­da­va u sek­to­ri­ma tu­ri­zma i pro­iz­vod­nje, re­la­tiv­no je ra­ši­re­na u sek­to­ri­ma tr­go­vi­ne, osta­lim uslu­ga­ma i gra­đe­vi­nar­stvu, dok je sa­svim ne­u­o­bi­ča­je­na u sek­to­ru po­ljo­pri­vre­de. Ka­rak­te­ri­sti­ku ne­for­mal­nog sek­to­ra u Cr­noj Go­ri či­ni uče­šće ko­ri­sni­ka so­ci­jal­nih pra­va, pr­ven­stve­no ko­ri­sni­ka ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja po­ro­di­ce, u ne­for­mal­nom sek­to­ru. Če­tvr­ti­na rad­no spo­sob­nih ko­ri­sni­ka ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja je u ka­te­go­ri­ji ne­re­gi­stro­va­nih za­po­sle­nih i ko­ri­sti be­ne­fi­te i ne­for­mal­nog ra­da i so­ci­jal­ne si­gur­no­sti – uka­za­no je u iz­vje­šta­ju.
U tom do­ku­men­tu se na­vo­di da oprav­da­nje za ne­for­mal­ni rad po­je­din­ci i pred­u­zet­ni­ci na­la­ze u ne­do­sta­ci­ma i sla­bo­sti­ma si­ste­ma, u ko­je ubra­ja­ju vi­so­ko op­te­re­će­nje tro­ško­va ra­da, ri­gid­nu re­gu­la­ti­vu, ši­ro­ko ras­pro­stra­nje­nu si­vu eko­no­mi­ju i ne­e­fi­ka­sne in­sti­tu­ci­je pri­nu­de.
Na­la­zi is­tra­ži­va­nja u po­gle­du ka­rak­te­ri­sti­ka rad­no an­ga­žo­va­nih ko­ji su dje­li­mič­no ili pot­pu­no ne­for­mal­no za­po­sle­ni u Cr­noj Go­ri ne raz­li­ku­ju se zna­čaj­no od dru­gih evrop­skih ze­ma­lja.
– U Cr­noj Go­ri je vje­ro­vat­no­ća uče­šća u ne­for­mal­nom sek­to­ru naj­ve­ća me­đu mla­dom i sta­ri­jom po­pu­la­ci­jom, kao i me­đu oso­ba­ma ko­je ži­ve sa­me ili su raz­ve­de­ne. Ta­ko­đe, vje­ro­vat­no­ća uče­šća u ne­for­mal­nom sek­to­ru iz­ra­že­na je me­đu oni­ma ko­ji ima­ju vi­še od jed­nog dje­te­ta i ima­ju sva­kog mje­se­ca pro­ble­me da pla­te ra­ču­ne. Upr­kos či­nje­ni­ci da naj­ve­ći dio ne­for­mal­no za­po­sle­nih či­ne oso­be od 35 go­di­na do 64 go­di­ne (59,9%), sto­pa ne­for­mal­ne za­po­sle­no­sti je naj­ve­ća me­đu mla­di­ma (34% za 15–24 go­di­ne) i naj­sta­ri­ji­ma (73% za oso­be sta­ro­sti 65 i vi­še go­di­na) – pre­do­če­no je u iz­vje­šta­ju.
Ni­vo obra­zo­va­nja je bit­na de­ter­mi­nan­ta sta­tu­sa na tr­ži­štu ra­da jer 70,9 od­sto ne­for­mal­no za­po­sle­nih ne­ma za­vr­še­nu osnov­nu ško­lu.
– Za­po­sle­ni ko­ji ima­ju za­vr­še­nu sa­mo osnov­nu ško­lu ta­ko­đe ima­ju vi­so­ku vje­ro­vat­no­ću da će bi­ti an­ga­žo­va­ni kao ne­for­mal­no za­po­sle­ni. Što je ste­pen obra­zo­va­nja ve­ći, to je ve­ći i pro­ce­nat for­mal­no za­po­sle­nih – kon­sta­to­va­no je u iz­vje­šta­ju.M.S.


Ne odo­bra­va­ju, ali i ne pri­ja­vlju­ju

Ocje­nju­ju­ći fak­to­re ko­ji uti­ču na od­lu­ku po­slo­dav­ca da ne re­gi­stru­je svo­je za­po­sle­ne, rad­no ak­tiv­ni sta­nov­ni­ci kao naj­zna­čaj­ni­je fak­to­re na­vo­de sla­be re­zul­ta­te po­slo­va­nja pred­u­ze­ća, ko­ji one­mo­gu­ća­va­ju pot­pu­no po­slo­va­nje u for­mal­noj eko­no­mi­ji (39%) i vi­so­ke po­re­ze i do­pri­no­se (34%).
–To da­lje zna­či da gra­đa­ni Cr­ne Go­re ra­zu­mi­ju po­slov­ni am­bi­jent i uslo­ve za po­slo­va­nje kao ne­po­volj­ne za for­ma­li­za­ci­ju za­po­sle­no­sti. Sta­vo­vi po­slo­da­v­ca po­du­da­ra­ju se sa sta­vo­vi­ma rad­no ak­tiv­nog sta­nov­ni­štva. Kao ključ­ne raz­lo­ge za po­slo­va­nje u ne­for­mal­nom sek­to­ru, po­slo­dav­ci na­vo­de sla­be re­zul­ta­te po­slo­va­nja pred­u­ze­ća (46%) i vi­so­ke po­re­ze i do­pri­no­se (36%) – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
Is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­la da je ne­pla­ća­nje po­re­za i do­pri­no­sa za pre­ko 80 od­sto rad­no spo­sob­nih gra­đa­na Cr­ne Go­re dru­štve­no ne­pri­hva­tlji­vo po­na­ša­nje.
– Me­đu­tim, pre­ko 50 od­sto rad­no ak­tiv­nih gra­đa­na ne bi in­spek­ci­ji pri­ja­vi­lo sa­zna­nje o ne­for­mal­noj za­po­sle­no­sti – pi­še u iz­vje­šta­ju.