Ana­li­za po­ve­za­no­sti struk­tu­ra or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la sa jav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma bi­la je pod­vrg­nu­ta že­sto­kim kri­ti­ka­ma pred­stav­ni­ka NVO sek­to­ra na sjed­ni­ci Na­ci­o­nal­ne ko­mi­si­je za spro­vo­đe­nje stra­te­gi­je za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Član ko­mi­si­je Va­nja Ća­lo­vić ka­za­la je da je in­for­ma­ci­ja Upra­ve po­li­ci­je sta­la na dvi­je stra­ni­ce i da ne­ma ele­men­tar­ne ele­men­te ana­li­ze, uka­zu­ju­ći na či­nje­ni­cu da je Pr­va ban­ka u pe­ri­o­du ka­da se na­la­zi­la u vla­sni­štvu Mi­la Đu­ka­no­vi­ća od­bra­va­la kre­di­te Dar­ku Ša­ri­ću, što ni­gdje ne po­mi­nje. Ona je na­ve­la da po­sto­ji sum­nja da su ti kre­di­ti vra­ća­ni pra­njem nov­ca.
–U Cr­noj Go­ri po­sto­ji jed­na vr­lo pri­sut­na pri­ča o to­me šta se de­ša­va sa ta­ko­zva­nim kla­no­vi­ma ko­ji se ba­ve šver­com ci­ga­re­ta. Pod­sje­ti­ću vas da je i pot­pred­sjed­nik Vla­de Du­ško Mar­ko­vić re­kao da tu­ži­la­štvo tre­ba da sa­op­šti da li je on na če­lu moj­ko­vač­ke kri­mi­nal­ne gru­pe. Pod­sje­ti­ću vas da su ne­ki po­li­caj­ci ko­ji su go­vo­ri­li o šver­cu ci­ga­re­ta da­nas u dru­gim dr­ža­va­ma i da su tra­ži­li azil i za­šti­tu, umje­sto da im nji­ho­ve ko­le­ge iz po­li­ci­je po­mog­nu i ci­je­lu dr­ža­vu za­šti­te od ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Pod­sje­ti­ću vas i da je biv­ši po­li­ca­jac, i to biv­ši šef od­sje­ka za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal, us­tvr­dio da po­sto­je ve­ze iz­me­đu vr­ha vla­sti i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Mno­go pu­ta se ču­lo i to da se Mi­lan Ro­ćen sum­nji­či da je na če­lu dru­gog kla­na or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la – is­ta­kla je Ća­lo­vi­će­va.
U ana­li­zi Upra­ve po­li­ci­je je na­ve­de­no da po­da­ci pri­ku­plje­ni kroz oba­vje­štaj­ni rad i is­tra­ge ni­je­su uka­za­li na po­ve­za­nost čla­no­va or­ga­ni­zo­va­nih kri­mi­nal­nih gru­pa sa ko­rup­ci­jom usmje­re­nom ka jav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma. Na­vo­di se da su or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe mo­ti­vi­sa­ne da ko­ri­ste ko­rup­ci­ju ili raz­mje­nu dru­gih uslu­ga kao dio sop­stve­ne stra­te­gi­je ra­di olak­ša­va­nja spro­vo­đe­nja svo­jih kon­kret­nih kri­mi­nal­nih ak­tiv­no­sti ili pri­ku­plja­nje in­for­ma­ci­ja, što je, ka­ko sma­tra­ju, uglav­nom usmje­re­no na dr­žav­ne slu­žbe­ni­ke na ni­žem ni­vou.
Mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Ra­ško Ko­nje­vić, ko­ji je pred­sje­da­vao sjed­ni­com, ka­zao je da do­ku­ment Upra­ve po­li­ci­je mo­že po­bu­di­ti je­dan ste­pen in­te­re­so­va­nja čla­no­va Ko­mi­si­je, uz mol­bu Ća­lo­vi­će­voj da ne otva­ra „ši­ri kon­tekst pri­če“. Ća­lo­vi­će­va mu je od­go­vo­ri­la da je si­gur­no da mo­ra bi­ti od naj­vi­šeg in­te­re­so­va­nja uko­li­ko je ne­ko od jav­nih funk­ci­o­ne­ra, pa i on sam, po­ve­zan sa struk­tu­ra­ma or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la.
Ko­nje­vić joj je od­go­vo­rio da jav­na ri­ječ oba­ve­zu­je sva­ko­ga, te da je i za nje­ga re­kla da je mo­žda po­ve­zan sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom, na­vo­de­ći da bi ma­kar u nje­go­vom slu­ča­ju ta­kvo eti­ke­ti­ra­nje tre­ba­lo da bu­de pot­kri­je­plje­no bi­lo čim. On je za­mo­lio Ća­lo­vi­će­vu da ne po­mi­nje lju­de ko­ji ni­je­su pri­sut­ni.
Ća­lo­vi­će­va je po­tom za­mo­li­la Ko­nje­vi­ća da na sjed­ni­cu Na­ci­o­nal­ne ko­mi­si­je po­zo­ve „re­le­vant­ne lju­de”, po­čev­ši od Bra­ni­sla­va Mi­ću­no­vi­ća, Ca­ne­ta Su­bo­ti­ća, Sa­fe­ta Ka­li­ća, Mi­la­na Ro­će­na, Du­ška Mar­ko­vi­ća, Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­vog bra­ta Aca, ko­ji bi tre­ba­lo da pri­su­stvu­ju sjed­ni­ci na ko­joj bi se ras­pra­vlja­lo o uti­ca­ju struk­tu­ra or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la na jav­ne funk­ci­o­ne­re po­zo­ve
– Mi­slim da bi bi­lo do­bro da ima­mo i Ran­ka Ra­du­lo­vi­ća. To je je­dan do­bar pri­mjer oso­be ko­ja je ima­la svoj pri­vat­ni gra­nič­ni pre­laz, ko­ji mu ni­je mo­gao omo­gu­ći­ti ne­ki obič­ni dr­žav­ni slu­žbe­nik, već ne­ki jav­ni funk­ci­o­ner – ka­za­la je Ća­lo­vi­će­va.
Ko­men­ta­ri­šu­ći pro­cje­nu Upra­ve po­li­ci­je (UP) da u Cr­noj Go­ri or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal ne­ma uti­caj na jav­ne funk­ci­o­ne­re, već sa­mo na ni­že dr­žav­ne slu­žbe­ni­ke, Ća­lo­vi­će­va je upi­ta­la da li ne­ko vje­ru­je Slav­ku Sto­ja­no­vi­ću da je Bra­ni­slav Mi­ću­no­vić svo­ju im­pe­ri­ju iz­gra­dio pod­mi­ći­va­njem či­nov­ni­ca u lo­kal­nom par­la­men­tu ili da Na­ser Kelj­men­di o svo­jim po­slo­vi­ma raz­go­va­ra sa šal­ter­skim slu­žbe­ni­kom.
–Svu­da u svi­je­tu or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal po­ku­ša­va da do­đe do vi­šeg ni­voa, da bi mo­gao da ostva­ri ne­ke pri­vi­le­gi­je. Ni­je­su to lju­di ko­ji pljač­ka­ju pro­dav­ni­ce ili tra­fi­ke, već se ba­ve ozbilj­nim kri­mi­nal­nim dje­li­ma. Ne mo­že­te obez­bi­je­di­ti da vam pro­đe to­var od ne­ko­li­ko to­na ko­ka­i­na uko­li­ko ne­ma­te sa­rad­nju sa ne­kim ko se na­la­zi na ma­lo vi­šem ni­vou. Da li di­rek­tor po­li­ci­je mi­sli da mu ne­ko vje­ru­je da je Bra­ni­slav Mi­ću­no­vić na­pra­vio svo­ju im­pe­ri­ju za­hva­lju­ju­ći pod­mi­ći­va­nju ne­kih ta­mo či­nov­ni­ca u Skup­šti­ni op­šti­ne Bu­dva? To je ap­surd­no i neo­zbilj­no i mi­slim da Upra­va po­li­ci­je ti­me na ne­ki na­čin vri­je­đa Na­ci­o­nal­nu ko­mi­si­ju, a mo­žda i ne­svje­sno po­ni­ža­va se­be. Ako je or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal za­i­sta ve­zan za či­nov­nič­ki ni­vo, on­da bi Upra­va po­li­ci­je tre­ba­lo da bu­de spo­sob­na da se vr­lo la­ko iz­bo­ri s njim. Mo­že li ne­ko za­mi­sli­ti Na­se­ra Kelj­men­di­ja ka­ko raz­go­va­ra sa ne­kim šal­ter­skim slu­žbe­ni­kom o to­me ka­ko da spro­vo­di svoj bi­znis u Cr­noj Go­ri – upi­ta­la je Ća­lo­vi­će­va.
Član ko­mi­si­je Zlat­ko Vu­jo­vić je ka­zao da je ana­li­za UP raz­o­ča­ra­va­ju­će lo­ša.
–O ana­li­zi ne mo­ra­mo ras­pra­vlja­ti jer u njoj ne­ma ni­če­ga. Ona je jed­na pra­zna flo­sku­la, od­ra­đe­na či­sto for­mal­no, da se na­pra­vi je­dan štrik i bo­lje da je ni­je­ste ni na­pra­vi­li. Ova­kva ana­li­za ni­če­mu ne slu­ži – na­gla­sio je Vu­jo­vić.
A.T.


Za­ne­ma­re­ne mje­re

Zlat­ko Vu­jo­vić je re­kao da ve­li­ki broj mje­ra, čak 177, ni­je uklju­čen u ak­ci­o­ni plan za po­gla­vlja 23 i 24. On je uka­zao da ni­je re­a­li­zo­van zna­tan broj mje­ra iz ak­ci­o­nog pla­na ko­je se od­no­se na obla­sti zdra­vlja i obra­zo­va­nja.
–U obla­sti obra­zo­va­nja ključ­ne mje­re ni­je­su tre­ti­ra­ne na pra­vi na­čin, po­put iz­ra­de soft­ve­ra za ot­kri­va­nje pla­gi­ja­ta. Vje­ru­jem da je Vla­da tre­ba­lo da po­ka­že ve­ću od­go­vor­nost kad je u pi­ta­nju re­a­li­za­ci­ja te mje­re, iz pro­stog raz­lo­ga što je je­dan od mi­ni­sta­ra op­tu­žen za pla­gi­ra­nje – ka­zao je Vu­jo­vić.
Vuk Ma­raš iz MANS-a uka­zao je i na mje­ru 55, ko­ja se ti­če ak­tiv­no­sti na sma­nje­nju si­ve eko­no­mi­je na tr­ži­štu. On je is­ta­kao da hi­lja­de gra­đa­na pot­pu­no ne­za­ko­ni­to ra­de u pri­vat­nim kom­pa­ni­ja­ma, u ne­koj vr­sti rad­nog od­no­sa, gdje se bru­tal­no kr­še nji­ho­va pra­va.


Mje­re ni­su is­pu­nje­ne

Čla­no­vi ko­mi­si­je ju­če su usvo­ji­li in­fo­r­ma­ci­ju o ste­pe­nu re­a­li­za­ci­je mje­ra iz ak­ci­o­nih pla­no­va za spro­vo­đe­nje stra­te­gi­je, i to sa če­ti­ri gla­sa za, dva pro­tiv i jed­nim uz­dr­ža­nim.
Ko­men­ta­ri­šu­ći iz­vje­štaj o is­pu­nje­nim mje­ra­ma iz ak­ci­o­nog pla­na za po­gla­vlja 23 i 24, po­sla­nik Alek­san­dar Da­mja­no­vić ka­zao je da mu se či­ni da po­sto­ji ten­den­ci­ja da se stva­ri ko­je ni­je­su re­a­li­zo­va­ne po­ku­ša­va­ju po­kri­ti onim što je ura­đe­no. On je ka­zao da još uvi­jek ne po­sto­je uslo­vi za spro­vo­đe­nje fer i de­mo­krat­skih iz­bo­ra, da je ne­do­pu­sti­vo da ni­je­dan dr­žav­ni or­gan ne zna broj dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka i na­mje­šte­ni­ka i da se i da­lje zlo­u­po­tre­blja­va in­sti­tut ugo­vo­ra o dje­lu.
Ana Se­lić iz CE­MI-ja uka­za­la je na sek­tor zdra­vlja, gdje je re­a­li­zo­va­na mje­ra in­spek­ci­ja ko­jom se pro­vje­ra­va du­plo za­po­šlja­va­nje dok­to­ra.
–Na­vo­di se da je iz­vr­še­na 401 in­spek­ci­ja i da ni u jed­noj ni­je pro­na­đe­no da je dok­tor za­po­slen pa­ra­lel­no u jav­noj usta­no­vi i pri­vat­noj prak­si van mre­že zdrav­stve­nih in­sti­tu­ci­ja. Van mre­že su sve pri­vat­ne prak­se, sem Me­lji­na. I ako mi ka­že­te da ni­ko od vas ne mo­že da na­bro­ji de­set dok­to­ra ko­ji ra­de u jav­noj usta­no­vi i pri­vat­noj prak­si, mo­ra­la bih sma­tra­ti da to ni­je isti­na – re­kla je Se­li­će­va.