In­sti­tu­ci­ja Za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va i slo­bo­da, na či­jem se če­lu na­la­zi Šuć­ko Ba­ko­vić, tre­ba­lo bi ažur­ni­je i br­že da re­a­gu­je po pri­ja­va­ma gra­đa­na u slu­ča­je­vi­ma dis­kri­mi­na­ci­je. Ne­po­sto­ja­nje de­fi­ni­sa­nog ro­ka u okvi­ru ko­jeg je po­treb­no do­sta­vi­ti po­da­tak o is­ho­du pri­tu­žbe ote­ža­va po­lo­žaj dis­kri­mi­ni­sa­nog li­ca, sma­tra­ju sa­go­vor­ni­ci „Da­na“. Ne­ko­li­ko gra­đa­na obra­ti­lo se „Da­nu“ tvr­de­ći da su i do 45 da­na če­ka­li da in­sti­tu­ci­ja Om­bud­sma­na u Cr­noj Go­ri od­lu­či po pri­tu­žba­ma pod­ni­je­tim zbog dis­kri­mi­na­ci­je. Is­ti­ču da su se i sa­mi pod­no­si­o­ci ini­ci­ja­ti­va in­te­re­so­va­li ka­da će Za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da od­lu­či­ti o nji­ho­vom pred­me­tu.
Iz in­sti­tu­ci­je Za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va i slo­bo­da na­šem li­stu je sa­op­šte­no da pre­ma Za­ko­nu o za­štit­ni­ku ljud­skih pra­va ni­je pro­pi­san rok u okvi­ru ko­jeg su du­žni da re­a­gu­ju na pri­tu­žbu. Ta­ko­đe, uka­zu­ju da su hit­ni slu­ča­je­vi pri­o­ri­tet u ra­du.
Uka­za­li su da je pra­vi­li­ma o ra­du za­štit­ni­ka pro­pi­sa­no da se „pri­tu­žbe uzi­ma­ju u rad bez od­la­ga­nja i po re­do­sle­du evi­den­ti­ra­nja, a u hit­nim slu­ča­je­vi­ma, pri­o­ri­tet po­stu­pa­nja od­re­đu­je za­štit­nik/ca, od­no­sno za­mje­nik/ca za­štit­ni­ka”.
– Za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da pro­šle go­di­ne ostva­rio je vi­sok ste­pen ažur­no­sti u po­stu­pa­nju u svim obla­sti­ma. Na­i­me, okon­ča­no je po­stu­pa­nje u 94,46 od­sto pred­me­ta, a osta­lo je 5,53 od­sto ne­za­vr­še­nih pred­me­ta ko­ji su pre­ni­je­ti u 2015. go­di­nu. Tre­ba na­po­me­nu­ti da je ve­ći­na pre­ne­se­nih pred­me­ta for­mi­ra­na u dru­goj po­lo­vi­ni de­cem­bra 2014. go­di­ne – re­če­no je „Da­nu“ u ovoj in­sti­tu­ci­ji.
Uka­za­li su da su u ne­ko­li­ko slu­ča­je­va gra­đa­ni ur­gi­ra­li.
– Me­đu­tim, bez ob­zi­ra što je to ma­li broj, sva­kom po­je­di­nač­nom slu­ča­ju je po­sve­će­na du­žna pa­žnja – na­ve­li su u in­sti­tu­ci­ji Za­štit­ni­ka.
S ob­zi­rom na pri­ro­du sva­ke pri­tu­žbe, ka­ko ob­ja­šnja­va­ju u in­sti­tu­ci­ji Om­bud­sma­na, raz­li­čit je i vre­men­ski pe­ri­od za is­pi­ti­va­nje, od­no­sno okon­ča­nje po­stup­ka.
– Sva­ka­ko se na­sto­ji da se po­stu­pak okon­ča u što kra­ćem ro­ku – tvr­de u tom ti­je­lu.
Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) Pe­tar Đu­ka­no­vić uka­zu­je da gra­đa­ni ko­ji pri­ja­vlju­ju dis­kri­mi­na­ci­ju oče­ku­ju br­zu i efi­ka­snu re­ak­ci­ju od Om­bud­sma­na kao in­sti­tu­ci­o­nal­nog me­ha­ni­zma za za­šti­tu od dis­kri­mi­na­ci­je.
– Re­ak­ci­ja bi­lo ko­je in­sti­tu­ci­je u slu­ča­ju po­vre­de ljud­skih pra­va ili dis­kri­mi­na­ci­je ni­je do­bra uko­li­ko pre­du­go tra­je. To ugro­ža­va po­vje­re­nje gra­đa­na u njen rad, a mo­že pro­lon­gi­ra­ti i sa­mo kr­še­nje od­re­đe­nog pra­va. Po za­ko­nu, om­bud­sman je du­žan da na­kon pod­no­še­nja pri­tu­žbe stran­ku re­dov­no oba­vje­šta­va o to­ku po­stup­ka, da ob­ja­sni stran­ci ko­ji su to za­kon­ski ro­ko­vi ko­je je neo­p­hod­no is­po­što­va­ti u fa­zi is­tra­ži­va­nja spor­ne si­tu­a­ci­je i dru­gim aspek­ti­ma to­ka po­stup­ka. Uko­li­ko in­sti­tu­ci­ja ne po­stu­pa u skla­du sa za­ko­nom već nje­na dje­lo­tvor­nost za­vi­si od pri­ti­sa­ka gra­đa­na da do­bi­ju in­for­ma­ci­je o to­me je li po­čeo po­stu­pak po pri­tu­žbi i šta se uop­šte sa njom de­ša­va, on­da to do­vo­di u pi­ta­nje i svr­hu da­te in­sti­tu­ci­je – sma­tra Đu­ka­no­vić.
On is­ti­če da ne­po­sto­ja­nje pre­ci­znog ro­ka u okvi­ru ko­jeg je neo­p­hod­no do­sta­vi­ti in­for­ma­ci­ju o is­ho­du pri­tu­žbe ote­ža­va po­lo­žaj dis­kri­mi­ni­sa­nog li­ca ko­je u pe­ri­o­du u ko­jem ne­ma od­go­vo­ra od in­sti­tu­ci­je ili nje­ne re­ak­ci­je mo­že da na­sta­vi da tr­pi po­sle­di­ce dis­kri­mi­na­ci­je, ili da se njen in­ten­zi­tet po­ve­ća.
– U tom slu­ča­ju sa­ma in­sti­tu­ci­ja bi tre­ba­lo da se ru­ko­vo­di ra­zum­nim ro­kom. Sa­svim je ra­zu­mlji­vo da po­je­di­ne pri­tu­žbe zah­ti­je­va­ju vi­še vre­me­na, jer su i po­je­di­ni ob­li­ci dis­kri­mi­na­ci­je te­že do­ka­zi­vi, što spre­ča­va br­zu re­ka­ci­ju in­sti­tu­ci­je. Uko­li­ko spo­rost u po­stu­pa­nju po­sta­je pra­vi­lo, on­da bi bi­lo do­bro raz­mi­sli­ti o una­pre­đe­nju u smi­slu pre­ci­zi­ra­nja ra­zum­nog ro­ka za dje­lo­va­nje in­sti­tu­ci­je ili pred­vi­dje­ti stva­ra­nje ne­kog do­dat­nog me­ha­ni­zmia ko­jim bi se za­šti­ti­lo li­ce ko­je pod­no­si pri­tu­žbu dok po­stu­pak tra­je – na­veo je on.
Đu­ka­no­vić je uka­zao na od­red­bu Za­ko­na o za­štit­ni­ku ko­ja pred­vi­đa da oso­ba ne bi smje­la da tr­pi šte­tu od in­sti­tu­ci­je na či­je je po­stu­pa­nje pod­ni­je­la pri­tu­žbu.
– Po­sta­vlja se pi­ta­nje je li ta od­red­ba do­volj­na u cr­no­gor­skoj prak­si. Mi­slim da je va­žno da ru­ko­vod­stvo in­sti­tu­ci­je po­ka­že pu­nu opre­di­je­lje­nost da pri­mi­je­ni po­sto­je­ći za­kon­ski okvir na naj­e­fi­ka­sni­ji na­čin, za­tim da se ra­di na do­dat­nom sna­že­nju ne­za­vi­sno­sti in­sti­tu­ci­je, ali i struč­nih ka­drov­skih ka­pa­ci­te­ta. Na­ža­lost, ova in­sti­tu­ci­ja ne ko­ri­sti do­volj­no po­sto­je­će za­kon­ske me­ha­ni­zme, ni­ti ra­di na iz­grad­nji svo­jih ka­pa­ci­te­ta što se kon­sta­tu­je i u iz­vje­šta­ju o na­pret­ku za Cr­nu Go­ru u 2014. – uka­zao je Đu­ka­no­vić.
Po­sla­nik De­mo­krat­skog fron­ta (DF) i član Od­bo­ra za ljud­ska pra­va Zo­ran Mi­lja­nić oci­je­nio je da je od­lu­či­va­nje o pri­tu­žba­ma na dis­kri­mi­na­ci­ju u ro­ku od 45 da­na su­vi­še dug ­pe­ri­od i uka­zao da će se pi­ta­nje pod­no­še­nja pred­stav­ki toj in­sti­tu­ci­ji na­ći i u skup­štin­skoj pro­ce­du­ri.
– Sma­tram da ­O­om­bud­sman mo­ra što pri­je da re­a­gu­je u tim slu­ča­je­vi­ma jer se ra­di o osje­tlji­vim stva­ri­ma, ko­ja za­di­ru u po­lje ljud­skih pra­va i slo­bo­da. Taj rok mo­ra da bu­de što kra­ći, čak da bu­de i ne­ko­li­ka da­na da bi gra­đa­ni ko­ji ima­ju ta­kve pro­ble­me bi­li za­do­volj­ni. Ni u Skup­šti­ni ni­je ri­je­še­no pi­ta­nje tih pred­stav­ki gra­đa­na. Pi­ta­nje pred­stav­ki tre­ti­ra­će se i pred skup­štin­skim od­bo­rom. Mi­slim da je to pi­ta­nje već u pro­ce­du­ri – ka­zao je Mi­lja­nić.
On tvr­di da se gra­đa­ni­ma mo­ra iza­ći u su­sret i da Om­bud­sman mo­ra re­a­go­va­ti u što kra­ćem ro­ku.
– Ima­mo i vi­du da se Om­bud­sman ža­lio Skup­šti­ni na ne­do­sta­tak ljud­stva, ka­dro­va, ta­ko da će vje­ro­vat­no sa tim „po­kri­ti“ tu ne­a­žur­nost ko­ja je pri­mjet­na. Ni­je to sa­mo pro­blem in­sti­tu­ci­je Om­bud­sma­na, već sma­tram da je i u dru­gim dr­žav­nim or­ga­ni­ma pot­pu­no ista si­tu­a­ci­ja – da se du­go če­ka, da je spo­ra ad­mi­ni­stra­ci­ja, pa sto­ga te stva­ri tre­ba pod hit­no rje­ša­va­ti – sma­tra on. A.T.


Ka­pa­ci­te­ti ne­do­volj­ni

Mi­lan Ra­do­vić iz Gra­đan­ske ali­jan­se sma­tra da tre­ba po­ve­ća­ti bu­džet ovoj in­sti­tu­ci­ji, po­pu­ni­ti sva rad­na mje­sta pre­dvi­đe­na si­ste­ma­ti­za­ci­jom i re­dov­no ob­u­ča­va­ti za­po­sle­ne.
– Sa jed­ne stra­ne ra­zu­mi­je­mo ne­za­do­volj­stvo gra­đa­na ka­da se po nji­ho­vim pri­tu­žba­ma ne po­stu­pa br­zo. Sa dru­ge stra­ne, ra­zu­mi­je­mo i sa­mu in­sti­tu­ci­ju da je ka­sni­la, uko­li­ko su ti na­vo­di isti­ni­ti, sa da­va­njem od­go­vo­ra. Mi go­di­na­ma uka­zu­je­mo da je bu­džet i da su ka­pa­ci­te­ti ne­do­volj­ni. Za­tim du­go vre­me­na je bi­lo upra­žnje­no mje­sto za­mje­ni­ka za ovu oblast – is­ta­kao je Ra­do­vić.
U Gra­đan­skoj ali­jan­si na­vo­de da oče­ku­ju da će se si­tu­a­ci­ja po­pra­vi­ti.
– S ob­zi­rom da je do­šlo do iz­bo­ra za­mje­ni­ka za ovu oblast, u kog ima­mo pu­no po­vje­re­nje, mi u GA oče­ku­je­mo da će se si­tu­a­ci­ja po­pra­vi­ti. Ta­ko­đe, po­zi­va­mo ih i da nam se obra­te ka­ko bi smo im po­mo­gli da ri­je­še pro­ble­me ko­je ima­ju – is­ta­kao je Ra­do­vić.