U ti­vat­skom za­li­vu ju­če uju­tru, oko 9.15, po­ja­vi­la se naft­na mr­lja, i to na oko ki­lo­me­tar is­pred ma­ri­ne Por­to Mon­te­ne­gro, a ni­je po­zna­to oda­kle je naf­ta is­cu­ri­la. Iako je mr­lja oči­šće­na, u NVO ko­je se ba­ve eko­lo­škim pi­ta­nji­ma sma­tra­ju da je na­še mo­re ugro­že­no iz­li­va­njem he­mi­ka­li­ja opa­snih po nje­gov bi­o­di­ver­zi­tet.
Upra­va po­mor­ske si­gur­no­sti, Luč­ka ka­pe­ta­ni­ja Ko­tor i pri­pad­ni­ci Mor­na­ri­ce Voj­ske Cr­ne Go­re oči­sti­li su mr­lju, ko­ju su pri­mi­je­ti­li in­spek­to­ri si­gur­no­sti plo­vid­be. Oni su, za­jed­no sa v.d. ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra za po­mor­stvo Vla­da­nom Ra­do­nji­ćem i pred­stav­ni­ci­ma voj­ske, ju­če oko 9.30 sti­gli na li­ce mje­sta i po­sta­vi­li opre­mu za re­a­go­va­nje u si­tu­a­ci­ja­ma za­šti­te mo­ra od za­ga­đe­nja sa plov­nih obje­ka­ta.
– Ak­ti­vi­ra­li smo plan za hit­no re­a­go­va­nje. Po tom pla­nu kon­tak­ti­ra­li smo sa mor­na­ri­com, ko­ja u Pri­sta­nu ima opre­mu i ljud­stvo za ta­kve si­tu­a­ci­je. Či­šće­nje naft­ne mr­lje po­če­li smo oko 10 sa­ti, a in­spek­ci­ja si­gur­no­sti plo­vid­be da­la nam je pre­ci­zne in­for­ma­ci­je o to­me gdje se mr­lja na­la­zi, ta­ko da je bla­go­vre­me­no oči­šče­nja – ka­zao je Ra­do­njić i do­dao da je ak­ci­ja za­vr­še­na za sat i po.
On je re­kao da je ju­če oba­vlje­na in­spek­ci­ja plo­vi­la u Por­to Mon­te­ne­gru, ali da ni­je po­zna­to oda­kle je naf­ta is­cu­ri­la.
– Osta­la je oba­ve­za in­spek­to­ri­ma si­gur­no­sti plo­vid­be da obi­đu plo­vi­la u Por­to Mon­te­ne­gru i da utvr­de ko je uzroč­nik za­ga­đe­nja. Sve je oči­šće­no, a sve smo ra­di­li is­klju­či­vo eko­lo­škim sred­stvi­ma – upi­jač­kom bra­nom ko­ju smo raz­vu­kli iz­me­đu dva na­ša plo­vi­la – po­ja­snio je Ra­do­njić.
Ko­or­di­na­tor pro­je­ka­ta u NVO Grin ho­um Azra Vu­ko­vić sma­tra da iz­li­va­nje naf­te u Tiv­tu pred­sta­vlja ozbi­ljan eko­lo­ški in­ci­dent, te da je ci­je­li Bo­ko­ko­tor­ski za­liv iz­u­zet­no ra­njiv eko­si­stem ugro­žen ra­znim pri­ti­sci­ma i za­ga­đe­nji­ma sa kop­na.
– Još jed­no iz­li­va­nje naf­te u ti­vat­skom za­li­vu ozbi­ljan je eko­lo­ški in­ci­dent. Če­sto iz­li­va­nje naf­te sa­mo po se­bi pred­sta­vlja raz­log za ve­li­ku za­bri­nu­tost za sta­nje mo­ra, i to ne sa­mo u Bo­ko­ko­tor­skom za­li­vu, ne­go i na ci­je­lom Pri­mor­ju. Iako je mr­lja oči­šće­na u to­ku da­na, sa­ma si­tu­a­ci­ja ne uli­va na­du u po­bolj­ša­nje sta­nja u bu­duć­no­sti, po­go­to­vu iz raz­lo­ga što ni­je utvr­đe­no ko je i zbog če­ga iz­vr­šio iz­li­va­nje naf­te i ma­snih ot­pad­nih vo­da u Bo­ko­ko­tor­ski za­liv. Pri­lič­no če­sti in­ci­den­ti stva­ra­ju ve­li­ku za­bri­nu­tost, po­seb­no ka­da se ra­di o cu­re­nji­ma naf­te sa raz­li­či­tih plo­vi­la. Naft­ne mr­lje ima­ju iz­u­zet­no ne­ga­tiv­ne uti­ca­je na ži­vot­nu sre­di­nu i na eko­si­stem mo­ra, po­čev­ši od naj­ni­žih or­ga­ni­za­ma u lan­ci­ma is­hra­ne pa do naj­vi­ših. Iz­u­zet­no je tok­sič­na za mor­ske or­ga­ni­zme i njen uti­caj je po­gu­ban po njih. Me­đu­tim, svje­do­ci smo da se u obal­nim vo­da­ma na­še ze­mlje če­sto de­ša­va­ju i is­pu­šta­nja ba­last­nih vo­da, što je ta­ko­đe ve­li­ki pro­blem, či­je po­sle­di­ce će­mo tek u bu­duć­no­sti osje­ti­ti – iz­ja­vi­la je za Vu­ko­vi­će­va za „Dan”.
Po nje­nim ri­je­či­ma, iako Cr­na Go­re pre­ten­du­je da bu­de po­zna­ta tu­ri­stič­ka de­sti­na­ci­ja, o mo­ru kao re­sur­su ne vo­di se do­volj­no ra­ču­na.
– Sa­ma či­nje­ni­ca da Vla­da pla­ni­ra is­tra­ži­va­nje naf­te, a u isto vri­je­me raz­vi­ja odr­ži­vi tu­ri­zam vi­so­ke ka­te­go­ri­je, go­vo­ri u pri­log to­me da za­šti­ta mo­ra i mor­skih eko­si­ste­ma ni­je na li­sti pri­o­ri­te­ta. Ta­ko­đe, ogro­man pri­ti­sak na mor­ske eko­si­ste­me vr­ši se sa kop­na. Pet od šest pri­mor­skih op­šti­na ne­ma iz­gra­đe­ne si­ste­me za pre­či­šća­va­nje vo­da i sve ot­pad­ne vo­de iz­li­va­ju se di­rekt­no u mo­re. Ovo pred­sta­vlja ve­li­ki pro­blem ko­ji se in­ten­zi­vi­ra u to­ku tu­ri­stič­kih se­zo­na. Po­seb­no je pro­blem iz­ra­žen u Bo­ko­ko­tor­skom za­li­vu i na po­je­di­nim lo­ka­ci­ja­ma u Bu­dvi, Pe­trov­cu, Su­to­mo­ru, Ba­ru i Ul­ci­nju. Va­žno je is­ta­ći da u Cr­noj Go­ri još ne­ma­mo us­po­sta­vlje­na ma­rin­ska za­šti­će­na pod­ruč­ja, i po­red iz­u­zet­nih po­ten­ci­ja­la i po­tre­be da ih de­fi­ni­še­mo –uka­zu­je Vu­ko­vi­će­va.M.S.-Ž.K.


Uni­šta­va­mo oba­le za­šti­će­nih gra­do­va

Di­rek­tor Eko­lo­škog po­kre­ta „Ozon” Alek­san­dar Pe­ro­vić sma­tra da nas naj­no­vi­ji eko­lo­ški in­ci­dent upo­zo­ra­va da je po­treb­no sa mno­go vi­še pa­žnje za­šti­ti­ti mo­re i pod­mor­je. On uka­zu­je da ne­ma­mo ni ade­kva­tan mo­ni­to­ring sta­nja mor­skog eko­si­ste­ma, a „svje­do­ci smo da se i u di­je­lu Bo­ko­ko­to­r­skog za­li­va pod za­šti­tom UNE­SKO-a pla­ni­ra­ju kon­tro­verz­na is­tra­ži­va­nja naf­te i ga­sa”.
– Po­seb­no je bit­no ima­ti pro­jek­ci­ju uti­ca­ja po­mor­skog sa­o­bra­ća­ja na ži­vot­nu sre­di­nu, uz ana­li­zu ri­zi­ka ka­kve su iz­li­va­nje naf­te ili ne­ki slič­ni in­ci­den­ti – re­kao je Pe­ro­vić za „Dan”.


Ini­ci­ra­će iz­mje­ne za­ko­na

„Ozon” pla­ni­ra da ini­ci­ra iz­mje­ne Za­ko­na o za­šti­ti pod­mor­ja i mor­skog dna.
– Ve­o­ma smo za­bri­nu­ti šta sve mo­že da se de­si i pri­li­kom uplo­vlja­va­nja voj­nih bro­do­va i dru­gih ve­li­kih plo­vi­la kao što su kru­ze­ri, ko­ji sa so­bom no­se po­ten­ci­jal­ne eko­lo­ške pro­ble­me, ali i usled pla­ni­ra­nih pro­je­ka­ta po­put is­tra­ži­va­nja naf­te i ga­sa – is­ta­kao je Alek­san­dar Pe­ro­vić.