-Če­tvo­ro dje­ce Pod­go­ri­čan­ke Mi­lo­dar­ke Ra­de­vić če­sto glad­ni odu u kre­vet, jer ova sa­mo­hra­na maj­ka ne­ma ni za hra­nu. Ona je upu­ti­la pi­smo hu­ma­ni­tar­noj fon­da­ci­ji Ban­ka hra­ne gdje je opi­sa­la te­šku si­tu­a­ci­ju u ko­joj se na­la­zi, ape­lu­ju­ći na lju­de do­bre vo­lje da joj po­mog­nu.
– Sa­mo­hra­na sam maj­ka če­tvo­ro ma­lo­ljetne dje­ce. Ži­vim u sta­nu ko­ji nam je dat na ko­ri­šće­nje uz oba­ve­zu da ga ma­lo re­no­vi­ra­mo i pla­ti­mo du­go­va­nja za stru­ju, vo­du i ko­mu­na­li­je. U re­no­vi­ra­nje, od­no­sno ospo­so­blja­va­nje sta­na, ulo­ži­la sam oko 1.500 eura, u če­mu su mi po­mo­gli lju­di do­bre vo­lje. Du­go­va­nja ko­je sam pri­hva­ti­la su oko 1.500 eura ko­je pla­ćam na ra­te. Ni­je­sam ko­ri­snik ni­ka­kvih so­ci­jal­nu pri­ma­nja. Ono što sam pri­ma­la, uki­nu­to mi je. S ob­zi­rom na to da su tro­je mo­je dje­ce isu­vi­še ma­li – ima­ju dvi­je, če­ti­ri i šest go­di­na, ni­je­sam u mo­guć­no­sti da ra­dim – na­ve­la je Ra­de­vi­će­va u pi­smu Ban­ci hra­ne, na­gla­ša­va­ju­ći da joj je po­ro­di­ca na ru­bu eg­zi­sten­ci­je.
Bez ika­kvih pri­ma­nja ne mo­že dje­ci ni hra­nu da obez­bi­je­di, a ka­mo­li ne­što vi­še.
– Uz po­moć kom­ši­ja i par pri­ja­te­lja uspi­je­va­mo da pre­ži­vi­mo. Oni nam da­ju po­ma­lo hra­ne ko­ju po­ku­ša­va­mo da raz­vu­če­mo ka­ko bi što du­že tra­ja­la. Naj­sta­ri­ji sin sva­kog da­na pje­ši­ce ide u tr­go­vin­sku ško­lu, što je oko šest ki­lo­me­ta­ra jer ni­je­sam u mo­guć­no­sti da mu pla­ćam mje­seč­nu kar­tu za jav­ni pre­voz. Ne­bro­je­no pu­ta za­jed­no sa dje­com leg­nem bez ve­če­re. Sta­ri­ji sin mo­že da shva­ti si­tu­a­ci­ju u ko­joj se na­la­zi­mo, ali osta­lo tro­je dje­ce pla­ču­ći leg­nu glad­ni, a ja sam ne­moć­na da im po­mog­nem. Sra­mo­ta me je od kom­ši­ja da po­no­vo tra­žim hra­nu. Če­sto no­ću i ne spa­vam, jer raz­mi­šljam gdje da idem da bi im uju­tru da­la do­ru­čak – na­ve­la je u pi­smu sa­mo­hra­na maj­ka.
Ka­že da o ku­po­vi­ni odje­će i ne raz­mi­šlja i da nje­na dje­ca no­se sta­ru i za­kr­plje­nu ro­bu.
– To ni­je pro­blem za dvo­je mla­đe dje­ce, va­žni­je mi je da se ne­ka­ko sna­đem za dvo­ji­cu ko­ja idu u ško­lu. U oba­ve­zi sam da pla­ćam tro­ško­ve re­ži­je iako ni­je­su ma­le. Od nov­ca ko­ji biv­ši su­prug da­je na ime ali­men­ta­ci­je pla­ćam te ra­ču­ne. I od to­ga osta­ne nov­ca tek za ne­ko­li­ko da­na za hra­nu – do­da­la je ona.
Ra­de­vi­će­va is­ti­če da ne zna ka­ko će iz­dr­ža­ti da sve po­stig­ne jer ide zi­ma, a gri­ja­nje na stru­ji je sku­po.
– Dr­va ne­mam oda­kle da ku­pim. Sred­stva ko­ja sam obez­bi­je­di­la za ovaj stan da­ju mi mo­guć­nost ži­vo­ta još če­ti­ri go­di­ne ov­dje. Šta će bi­ti na­kon to­ga, ne znam. I od to­ga po­či­nje da me hva­ta pa­ni­ka. Ku­da sa dje­com – na uli­cu – ka­za­la je Ra­de­vi­će­va.
Iz Ban­ke hra­ne sa­op­šta­va­ju da je po­moć u hra­ni, gar­de­ro­bi, obu­ći mo­gu­će do­ni­ra­ti lič­no. Do­da­ju da dje­voj­či­ca ima če­ti­ri go­di­ne i da no­si obu­ću broj 27. Dje­ča­ci ima­ju dvi­je, šest i 16 go­di­na i po­treb­na im je obu­ća broj 23, 35 i 40.
Kon­takt po­ro­di­ce je mo­gu­će do­bi­ti od Ban­ke hra­ne na broj te­le­fo­na 069-495-680, pu­tem mej­la ban­ka­hra­nepg@ gmail.com ili u in­bok­su na fej­sbuk stra­ni­ci Ban­ke hra­ne.
Nov­ča­nu po­moć je mo­gu­će upla­ti­ti na ra­čun 01-050-0005362.3 kod So­si­je­te že­ne­ral ban­ke na ime Mi­lo­dar­ke Ra­de­vić.
A.O.