Ana­li­zom su ob­u­hva­će­ne sve od­lu­ke ko­je je Ko­mi­si­ja do­ni­je­la u na­ve­de­nom pe­ri­o­du, ukup­no 47, od ko­jih je u pet slu­ča­je­va utvr­đe­no kr­še­nje ko­dek­sa. Ko­mi­si­ja se u osam slu­ča­je­va pro­gla­si­la ne­na­dle­žnom, a u po jed­nom slu­ča­ju po­stu­pak je ob­u­sta­vljen, od­no­sno ini­ci­ja­ti­va je odbačena
Ko­mi­si­ja za Etič­ki ko­deks su­di­ja u pr­vih pet go­di­na ra­da (2011–2016) ni­je is­pu­ni­la oče­ki­va­nja u po­gle­du ja­ča­nja ne­pri­stra­sno­sti i od­go­vor­no­sti su­di­ja, oci­je­ni­li su iz HRA. Ko­mi­si­ja ko­ja je osno­va­na u ok­to­bru 2011. go­di­ne kao spe­ci­ja­li­zo­va­no ti­je­lo za pra­će­nje pri­mje­ne pra­vi­la su­dij­ske eti­ke, ka­ko sma­tra­ju u toj ne­vla­di­noj or­ga­ni­za­ci­ji, oda­va­la je uti­sak pri­stra­sno­sti jer je od­lu­ke po pod­ni­je­tim ini­ci­ja­ti­va­ma za utvr­đi­va­nje kr­še­nja ko­dek­sa naj­če­šće za­sni­va­la sa­mo na iz­ja­šnje­nju su­di­ja.
– To je ra­đe­no bez objek­tiv­nog utvr­đi­va­nja či­nje­nič­nog sta­nja i sa­dr­žaj­nog obra­zlo­že­nja. Ko­mi­si­ja ni­je po­kre­nu­la ni­je­dan di­sci­plin­ski po­stu­pak, bez obra­zlo­že­nja se pro­gla­ša­va­la ne­na­dle­žnom i pro­pu­šta­la je pri­li­ke za tu­ma­če­nja ko­dek­sa ko­ja bi bi­la zna­čaj­na za nje­go­vu bu­du­ću pri­mje­nu – uka­za­li su iz HRA.
Ovi i dru­gi za­ključ­ci pred­sta­vlje­ni su u iz­vje­šta­ju „Od­go­vor­nost za kr­še­nje su­dij­ske eti­ke u Cr­noj Go­ri – rad Ko­mi­si­je za Etič­ki ko­deks su­di­ja (2011–2016)“, ko­ji je ure­di­la Tea Gor­janc Pre­le­vić, iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca NVO Ak­ci­je za ljud­ska pra­va (HRA). Ana­li­zom su ob­u­hva­će­ne sve od­lu­ke ko­je je Ko­mi­si­ja do­ni­je­la u na­ve­de­nom pe­ri­o­du, ukup­no 47, od ko­jih je u pet slu­ča­je­va utvr­đe­no kr­še­nje ko­dek­sa. Ko­mi­si­ja se u osam slu­ča­je­va pro­gla­si­la ne­na­dle­žnom, a u po jed­nom slu­ča­ju po­stu­pak je ob­u­sta­vljen, od­no­sno ini­ci­ja­ti­va je od­ba­če­na. Iz HRA is­ti­ču da su obra­zlo­že­nja od­lu­ka Ko­mi­si­je po pra­vi­lu bi­la ne­do­volj­na, ne­ja­sna i ne­pot­pu­na i da se iz njih ni­je mo­glo uvi­jek za­klju­či­ti na što su se ini­ci­ja­ti­ve kon­kret­no od­no­si­le, od­no­sno na osno­vu če­ga je Ko­mi­si­ja do­ni­je­la od­lu­ku, kao ni zbog če­ga ni­je od­lu­če­no o svim pri­tu­žba­ma ko­je su is­tak­nu­te u ini­ci­ja­ti­va­ma. Iz­vje­sno po­bolj­ša­nje u ovom po­gle­du je za­bi­lje­že­no tek 2016. go­di­ne.
– S dru­ge stra­ne, Sud­ski sa­vjet, ko­ji je usva­jao go­di­šnje iz­vje­šta­je o ra­du Ko­mi­si­je, ni na ko­ji na­čin ni­je uti­cao na Ko­mi­si­ju da una­pri­je­di na­čin utvr­đi­va­nja či­nje­nič­nog sta­nja, za­klju­či­va­nja i obra­zlo­že­nja. Iako je tre­ba­lo da ko­ri­gu­je pro­pu­ste u si­ste­mu utvr­đi­va­nja od­go­vor­no­sti, u skla­du s za­kon­skom oba­ve­zom da obez­bje­đu­je od­go­vor­nost i pro­fe­si­o­nal­nost su­do­va i su­di­ja, Sud­ski sa­vjet je čak, bez ute­me­lje­nja u za­ko­nu ili dru­gim pro­pi­si­ma, pro­gla­sio da ni Sa­vjet ni Ko­mi­si­ja ni­su nad­le­žni da ocje­nju­ju po­stu­pa­nje su­di­ja u pra­vo­sna­žno okon­ča­nim pred­me­ti­ma. Ova­kav stav je, po­red osta­log, do­veo do ig­no­ri­sa­nja ini­ci­ja­ti­ve o skan­da­lo­zno pri­stra­snom po­stu­pa­nju su­di­je u slu­ča­ju u ko­me je žr­tva zlo­sta­vlja­nja i tr­go­vi­ne lju­di­ma pra­vo­sna­žno osu­đe­na u od­su­stvu na go­di­nu da­na za­tvo­ra zbog na­vod­nog da­va­nja la­žnog is­ka­za. U skla­du sa spro­ve­de­nom ana­li­zom, tj. iz­ve­de­nim za­ključ­ci­ma, u iz­vje­šta­ju su da­te i 22 pre­po­ru­ke za una­pre­đe­nje pro­pi­sa i po­stu­pa­nja Ko­mi­si­je i Sud­skog sa­vje­ta – na­ve­li su iz HRA.
M.D.


Od­bi­li da ko­men­ta­ri­šu iz­vje­štaj

Iz­vje­štaj je pri­je ob­ja­vlji­va­nja do­sta­vljen na ko­men­tar pred­sje­da­va­ju­ćem čla­nu Ko­mi­si­je za eti­ku i čla­nu Sud­skog sa­vje­ta Do­bri­ci Šlji­van­ča­ni­nu i čla­ni­ca­ma Ko­mi­si­je i su­di­ja­ma Vr­hov­nog su­da Cr­ne Go­re Ha­sni­ji Si­mo­no­vić i Du­šan­ki Ra­do­vić, ko­ji su se iz­ja­sni­li sta­vom da „autor­ka iz­vje­šta­ja ne­ma za­kon­ska ovla­šće­nja ko­men­ta­ri­sa­nja obra­zlo­že­nja do­ni­je­tih od­lu­ka ko­je su ko­nač­ne i pra­vo­sna­žne”.
HRA pak in­si­sti­ra na slo­bo­di iz­ra­ža­va­nja u de­mo­krat­skom dru­štvu, ko­ja uklju­ču­je ar­gu­men­to­va­no iz­ja­šnja­va­nje o te­ma­ma od jav­nog in­te­re­sa, kao što je i od­lu­či­va­nje o su­dij­skoj eti­ci od stra­ne zva­nič­nih i jav­nih ti­je­la.
Komisiju za etički kodeks imamo na osnovu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (čl. 19), Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (čl. 19), Evropske konvencije o ljudskim pravima (čl. 10) i Ustava Crne Gore (čl. 47).