Slu­čaj Pre­dra­ga Kr­ši­ka­pe (52), biv­šeg pa­ci­jen­ta Spe­ci­jal­ne bol­ni­ce za psi­hi­ja­tri­ju u Ko­to­ru, ko­ji je pre­kju­če u Nik­ši­ću ubio biv­šu su­pru­gu Bi­lja­nu (46) po­ka­zu­je da ne­ma sa­rad­nje zdrav­stve­nih i so­ci­jal­nih slu­žbi ka­da je ri­ječ o bri­zi, od­no­sno nad­gle­da­nju sta­nja ne­ka­da­šnjih pa­ci­je­na­ta sa na­ru­še­nim men­tal­nim zdra­vljem
Ovo je dru­gi slu­čaj da biv­ši pa­ci­jent bol­ni­ce u Do­bro­ti po­či­ni ubi­stvo. U ju­lu je biv­ši pa­ci­jent iz ko­tor­ske spe­ci­jal­ne bol­ni­ce za psi­hi­ja­tri­ju V.B., smje­šten u Do­mu sta­rih u Bi­je­lom Po­lju, pre­tu­kao glu­vo­ni­je­mog star­ca Vu­ka Ja­ći­mo­vi­ća (76) ko­ji je pre­mi­nuo od po­sle­di­ca pre­bi­ja­nja. Ja­ći­mo­vić je 16. ju­la pre­tu­čen pro­tiv­po­žar­nim apa­ra­tom, a pre­mi­nuo je 7. av­gu­sta.
Dvo­ji­ca biv­ših pa­ci­jen­ta Spe­ci­jal­ne psi­hi­ja­trij­ske bol­ni­ce u Do­bro­ti u Ko­to­ru u po­sled­nja če­ti­ri mje­se­ca po­či­ni­la su dva ubi­stva, što, pre­ma ocje­ni sa­go­vor­ni­ka „Da­na”, pred­sta­vlja do­kaz ne­do­volj­ne sa­rad­nje zdrav­stve­nog i so­ci­jal­nog si­ste­ma i po­ka­zu­je nu­žnost osni­va­nja in­sti­tu­ci­je ko­ja bi nad­gle­da­la sta­nje lju­di na­kon iz­la­ska iz bol­ni­ce.
Po­moć­nik di­rek­to­ra za me­di­cin­ska pi­ta­nja u psi­hi­ja­trij­skoj bol­ni­ci u Do­bro­ti Ma­ri­na Ro­ga­no­vić ka­že za „Dan” da psi­hi­ja­trij­ske bo­le­sti u ve­ći­ni slu­čaj­va, za raz­li­ku od so­mat­skih, ne mo­gu u pot­pu­no­sti da se iz­li­je­če, već sa­mo za­li­je­če. Ona is­ti­če da je za­po­sle­ni­ma u Do­bro­ti te­ško pa­la vi­jest o ubi­stvu ko­je je iz­vr­šio nji­hov biv­ši pa­ci­jent.
– Mi ura­di­mo ko­li­ko je u na­šoj mo­ći i ka­da se za­bi­lje­ži po­bolj­ša­nje ti lju­di se ša­lju u svo­je mje­sto pre­bi­va­li­šta gdje ima­ju iza­bra­nog lje­ka­ra ko­ji tre­ba da ih pra­ti. Sve se vi­še in­si­sti­ra na pa­tro­na­ži – da se ti lju­di na­dgle­da­ju i za­i­sta je neo­p­hod­no da cen­tri za men­tal­no zdra­vlje bu­du oja­ča­ni i pra­te na­še ne­ka­da­šnje pa­ci­jen­te. Mi iz bol­ni­ce ne mo­že­mo sve da po­stig­ne­mo. Sta­ti­sti­ka po­ka­zu­je da su psi­hi­ja­trij­ski bo­le­sni­ci če­šće žr­tve, ne­go iz­vr­ši­o­ci kri­vič­nog dje­la. Ipak, po­sled­nja dva slu­ča­ja ubi­stva opo­mi­nju i cen­tri za men­tal­no zdra­vlje i so­ci­jal­ni rad tre­ba­lo bi da hit­no in­ten­zi­vi­ra­ju ak­tiv­no­sti. Ko­mu­nal­na psi­hi­ja­tri­ja je ne­što na če­mu se in­si­sti­ra ka­ko bi se pa­ci­jen­ti u sva­kom gra­du mo­gli zbri­nu­ti i pra­ti­ti – oci­je­ni­la je Ro­ga­no­vi­će­va.
Ona ob­ja­šnja­va da psi­hi­ja­trij­ski pa­ci­jen­ti pro­la­ze kroz pe­ri­o­de po­bolj­ša­nja i po­gor­ša­nja sta­nja, te da even­tu­al­ne pro­mje­ne lak­še mo­gu pre­po­zna­ti če­stim po­sje­ta­ma na te­re­nu.
Pre­ma ri­je­či­ma Ljup­ke Ko­va­če­vić, ko­or­di­na­tor­ke žen­skog pro­gra­ma NVO „Ani­ma”, ne­do­sta­tak ko­mu­ni­ka­ci­je i ko­or­di­na­ci­je so­ci­jal­nih i zdrav­stve­nih slu­žbi je­dan je od mo­gu­ćih uzroč­ni­ka zbog ko­jih biv­ši psi­hi­ja­trij­ski pa­ci­jen­ti na­kon iza­la­ska iz bol­ni­ce po­či­ne te­ška kri­vič­na dje­la kao što je ubi­stvo. Ona na­vo­di da od­go­vor­nost ne tre­ba od­mah sva­lji­va­ti na ne­ka­da­šnje pa­ci­jen­te, već na in­sti­tu­ci­je ko­je bri­nu o zdra­vlju i so­ci­jal­noj si­gur­no­sti gra­đa­na.
– Mi u ci­vil­noj psi­hi­ja­trij­skoj bol­ni­ci ima­mo i za­tvor­sko odje­lje­nje i to je pre­se­dan. U obla­sti li­je­če­nja pa­ci­je­na­ta ko­ji bo­lu­ju od men­tal­nih po­re­me­ća­ja vla­da svo­je­vr­sni ha­os i ne zna se ko je od­go­vo­ran za šta i či­joj je nad­le­žno­sti. Ne­će­mo po­gri­je­ši­ti ako pro­zo­ve­mo mi­ni­star­stva zdra­vlja i prav­de, jer oni pra­ve ha­os – ka­že Ko­va­če­vi­će­va.
Ona is­ti­če da ne tre­ba stig­ma­ti­zo­va­ti pa­ci­jen­te, ne­go in­sti­tu­ci­je ko­je su tre­ba­le da im po­mog­nu.
– Ne mo­gu ni da kri­vim bol­ni­cu jer ti lju­di u Ko­to­ru ima­ju ogro­man obim po­sla i ve­o­ma skrom­ne uslo­ve za rad. Pro­blem su dru­ge zdrav­stve­ne i so­ci­jal­ne slu­žbe ko­je na­kon ot­pu­šta­nja tre­ba da pra­te biv­še pa­ci­jen­te. Lju­di ko­ji su sklo­ni agre­si­ji tre­ba­lo bi da bu­du pod nad­zo­rom cen­tra za so­ci­jal­ni rad. Oči­to je da iz­o­sta­je kop­ča iz­me­đu cen­ta­ra i zdrav­stve­nih usta­no­va i svi se po­na­ša­ju kao da ih je baš bri­ga – upo­zo­ri­la je Ko­va­če­vi­će­va u iz­ja­vi za „Dan”.
Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca NVO Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va (HRA) Tea Gor­janc Pre­le­vić na­vo­di da to što je ubi­stvo iz­vr­šio ne­ko ko je pret­hod­no li­je­čen od men­tal­nog obo­lje­nja, ne zna­či da je u tre­nut­ku ubi­stva bio u akut­nom sta­nju bo­le­sti, tj. da je ubi­stvo iz­vr­šio zbog bo­le­sti.
– I da je ta­ko, či­nje­ni­ca je da se ubi­stva da­nas u Cr­noj Go­ri de­ša­va­ju, na­ža­lost, go­to­vo sva­ko­dnev­no, a da ih po pra­vi­lu ne iz­vr­ša­va­ju men­tal­ni bo­le­sni­ci. U ukup­noj sta­ti­sti­ci oni su u ma­nji­ni kao iz­vr­ši­o­ci kri­vič­nih dje­la na­si­lja – po­ja­šnja­va Gor­janc Pre­le­vić.
Obo­lje­li od men­tal­nih bo­le­sti se, ka­ko na­vo­di, po pra­vi­lu ne li­je­če u psi­hi­ja­trij­skim bol­ni­ca­ma.
– U bol­ni­ce se smje­šta­ju sa­mo u akut­nom sta­nju, dok se ne us­po­sta­vi te­ra­pi­ja. Oni s bo­le­šću mo­gu da ži­ve i sa­mo­stal­no, ali je va­žno da o nji­ma, ipak, ne­ko bri­ne. Ako po­ro­di­ca ne mo­že to da ra­di, on­da dru­štvo, tj. dr­ža­va mo­ra da obez­bi­je­di ne­kog dru­gog. Me­đu­tim, osim do­mo­va za sta­re, u ko­ji­ma če­sto ne­ma mje­sta, a ni­je­su ni svi pa­ci­jen­ti do­volj­no sta­ri da bi ta­mo bi­li smje­šte­ni, neo­p­hod­nih ser­vi­sa u Cr­noj Go­ri ne­ma, pa se za­la­že­mo da se uve­du po ugle­du na ne­ke dru­ge dr­ža­ve – is­ti­če Gor­janc Pre­le­vić.
HRA u okvi­ru pro­jek­ta „Van izo­la­ci­je – ostva­ri­va­nje pra­va pa­ci­je­na­ta s men­tal­nim obo­lje­nji­ma” tre­nut­no spro­vo­di upo­red­no is­tra­ži­va­nje na te­mu po­treb­nih uslo­va za de­in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­ju pa­ci­je­na­ta iz psi­hi­ja­trij­skih kli­ni­ka, ka­ko bi pred­lo­ži­li da se ono što se po­ka­za­lo kao do­bra prak­sa uve­de i u Cr­noj Go­ri.M.S.


Kr­ši­ka­pi od­re­di­li pri­tvor od 72 sa­ta

Nik­ši­ća­nin Pre­drag Kr­ši­ka­pa sa­slu­šan je ju­če u Vi­šem tu­ži­la­štvu u Pod­go­ri­ci na­kon če­ga mu je tu­ži­lac Želj­ko Tom­ko­vić od­re­dio za­dr­ža­va­nje od 72 sa­ta. Kr­ši­ka­pa će da­nas bi­ti kod su­di­je za is­tra­ge, a nje­gov advo­kat Bra­ni­slav Ću­pić, ko­ji mu je do­di­je­ljen po slu­žbe­noj du­žno­sti, re­kao je da u ovom tre­nut­ku ni­je do­bro sa­op­šta­va­ti bi­lo ka­kve de­ta­lje o slu­ča­ju jer se ra­di o ja­ko osje­tlji­voj po­ro­dič­noj si­tu­a­ci­ji.
Ka­ko sa­zna­je­mo, Kr­ši­ka­pa je pred tu­ži­o­cem iz­nio od­bra­nu. On je u po­ne­dje­ljak oko 17 ča­so­va i 15 mi­nu­ta, u Ska­dar­skoj uli­ci u Nik­ši­ću, iz pi­što­lja ka­li­bra 7,62 mi­li­me­tra, sa vi­še hi­ta­ca ubio biv­šu su­pru­gu Bi­lja­nu. Kr­ši­ka­pa je ubr­zo na­kon iz­vr­še­nja kri­vič­nog dje­la do­šao u CB Nik­šić, gdje je po­li­caj­ci­ma pre­dao pi­štolj ko­ji je, sum­nja se, ko­ri­stio pri­li­kom iz­vr­še­nja ubi­stva.
Pre­drag je biv­šu su­pru­gu, sa ko­jom je bio u sva­đi, pre­sreo u Ska­dar­skoj uli­ci dok je pje­ša­či­la tro­to­a­rom po­kraj ogra­de ne­do­vr­še­nog zda­nja Do­ma re­vo­lu­ci­je. Pri­šao joj je i na­kon kra­će pre­pir­ke is­pa­lio u nju ne­ko­li­ko hi­ta­ca. Ona je pre­mi­nu­la ubr­zo na­kon što je na mje­sto do­ga­đa­ja sti­gla Hit­na po­moć.
Ne­sreć­na že­na je u ne­ko­li­ko na­vra­ta pri­ja­vlji­va­la nad­le­žnim slu­žba­ma da je žr­tva na­si­lja u po­ro­di­ci, a na­kon što je po­bje­gla iz ku­će biv­šeg su­pru­ga kri­la je adre­su sta­no­va­nja. Dva­put je pod­no­si­la pri­ja­ve zbog na­si­lja, zbog ko­jih je po­li­ci­ja re­a­go­va­la. Po­vo­dom pr­ve pri­ja­ve tu­ži­lac je oci­je­nio da ne­ma ele­me­na­ta kri­vič­nog dje­la, te da je u pi­ta­nju pre­kr­šaj. Dru­gi put je od­ba­če­na kri­vič­na pri­ja­va jer je is­ko­ri­sti­la za­kon­sko pra­vo da ne svje­do­či pro­tiv su­pru­ga.


Go­di­šnje ot­pu­ste 800 pa­ci­je­na­ta

Ma­ri­na Ro­ga­no­vić is­ti­če da se iz bol­ni­ce u Do­bro­ti go­di­šnje ot­pu­sti oko 800 pa­ci­je­na­ta.
– Mi smo bol­ni­ca, ni­je­smo azil. Ne­mo­gu­će je da ih sve dr­ži­mo kod nas, oni jed­nom mo­ra­ju da odu. Ipak, mi ima­mo oko 100 lju­di ko­ji su traj­no tu jer ne­ma­ju gdje da odu. Oni ko­ji su po­či­ni­li kri­vič­no dje­lo, a bi­li su kod nas, ni­je­su sa­mo na­ši pa­ci­jen­ti. Oni su li­je­če­ni i kod dru­gih lje­ka­ra i u dru­gim usta­no­va­ma, i dru­ge in­sti­tu­ci­je su od­go­vor­ne za njih, ne sa­mo mi. Ne mo­že­mo mi iz Ko­to­ra pra­ti­ti lju­de ka­da odu u dru­gi grad, jed­no­stav­no ne­ma­mo tu mo­guć­nost. Ka­da se vra­te ku­ći, usta­no­ve pri­mar­ne zdrav­stve­ne za­šti­te i cen­tri za so­ci­jal­ni rad tre­ba­lo bi da im se po­sve­te i pa­ze na njih i u slu­ča­ju da pri­mi­je­te po­gor­ša­nje vra­te ih opet kod nas – za­klju­ču­je Ro­ga­no­vi­će­va.