Od ukup­nog bro­ja Ro­ma u Cr­noj Go­ri, ko­jih pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma ima oko 8.000, a ne­zva­nič­nim 20.000, sa­mo je­dan po­sto je za­po­sle­no u jav­nim ili pri­vat­nim pred­u­ze­ći­ma, sa­op­štio je „Da­nu” di­rek­tor NVO De­mo­krat­ski rom­ski cen­tar i čel­nik Za­nat­ske za­dru­ge „Pla­men” Ivan To­skić. Uko­li­ko ra­ču­na­mo da u Cr­noj Go­ri ži­vi 8.000 Ro­ma, ka­ko po­ka­zu­je sta­ti­sti­ka MON­STAT-a, is­pa­da da je za­po­sle­no sve­ga njih 80.
To­skić is­ti­če da Ro­mi pred­sta­vlja­ju et­nič­ku za­jed­ni­cu ko­ja se po svim obi­ljež­ji­ma na­la­zi na naj­ni­žoj lje­stvi­ci dru­štve­ne hi­je­rar­hi­je.
– Pro­blem ni­skog obra­zo­va­nja, ne­do­stat­ka vje­šti­na i pred­ra­su­da pre­ma Ro­mi­ma su ključ­ni pro­ble­mi u Cr­noj Go­ri ka­da je ri­ječ o nji­ho­vom za­po­šlja­va­nju. Kao ključ­nu mje­ru u po­spje­ši­va­nju za­po­šlja­va­nja Ro­ma, iden­ti­fi­ko­va­li smo po­tre­bu za una­pre­đe­nje obra­zo­va­nja i kva­li­tet­nih kva­li­fi­ka­ci­ja. Sa lič­nog sta­no­vi­šta, kao naj­ve­će pro­ble­me po­ten­ci­jal­nog za­po­šlja­va­nja Ro­ma vi­di­mo i pro­blem od­go­vor­no­sti na­ših Ro­ma pri­li­kom za­po­šlja­va­nja kod po­slo­da­va­ca i nji­hov od­nos pre­ma po­slu. Ima­ju­ći u vi­du vi­še­ge­ne­ra­cij­sko i struk­tu­ral­no si­ro­ma­štvo na stra­ni rom­ske za­jed­ni­ce, za­po­šlja­va­nje ima cen­tral­nu ulo­gu u kon­tek­stu so­ci­jal­nog uklju­či­va­nja, po­seb­no u po­gle­du kre­i­ra­nja mje­ra za po­ve­ća­nje za­po­slenosti mar­gi­na­li­zo­va­nih dru­štve­nih gru­pa – is­ta­kao je To­skić.
Na­vo­di da se sta­tus Ro­ma raz­li­ku­je u za­vi­sno­sti od dr­ža­ve, ali so­cio-eko­nom­ski i dru­štve­ni po­lo­žaj rom­ske ma­nji­ne ge­ne­ral­no je ne­po­vo­ljan u po­re­đe­nju sa dru­gim na­ci­o­nal­no­sti­ma.
– U isto vri­je­me, od­nos Ro­ma pre­ma dr­ža­vi u ko­joj ži­ve je u ve­li­koj mje­ri po­zi­ti­van i lo­ja­lan. Ro­mi se sve vi­še bo­re za svoj na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet i tra­že rje­še­nje du­bo­ko uko­ri­je­nje­nih pro­ble­ma ka­ko u sa­moj za­jed­ni­ci, ta­ko i u me­đu­et­nič­kim od­no­si­ma sa osta­lim sta­nov­ni­štvom. Iako smo mi Ro­mi „na­ci­ja bez dr­ža­ve”, „ne­te­ri­to­ri­jal­na-tran­sna­ci­o­nal­na” ma­nji­na, mi ni­ka­da ni­smo ima­li ni­ti ima­mo te­ri­to­ri­jal­nih pre­ten­zi­ja. Ni­ka­da ni­smo tra­ži­li se­pa­ra­ci­ju, na­pro­tiv, uvi­jek smo se za­la­ga­li za in­te­gra­ci­ju u svom okru­že­nju, ali smo se uvi­jek za­la­ga­li za nje­go­va­nje svo­je na­ci­o­nal­ne po­seb­no­sti, je­zi­ka i kul­tu­re – ob­ja­šnja­va To­skić.
Ko­lek­tiv­na dis­kri­mi­na­ci­ja, ko­ja se naj­vi­še ogle­da u ig­no­ri­sa­nju pro­ble­ma Ro­ma, a ma­nje u sa­moj agre­siv­no­sti, et­nič­ka dis­tan­ca zbog na­či­na ži­vo­ta, dio su, ka­ko ka­že, sva­ko­dne­vi­ce Ro­ma.
– Mi Ro­mi smo so­ci­jal­na gru­pa pre­ma ko­joj se sna­žno iz­ra­ža­va­ju raz­li­či­ti vi­do­vi ste­re­o­ti­pa. Iz­bje­ga­va­nje kon­ta­ka­ta, ma­ni­fe­sto­va­na ili la­tent­na so­ci­jal­na dis­tan­ca je je­dan od po­ka­za­te­lja ne­pri­hva­ta­nja ne­ke et­nič­ke gru­pe. Uop­šte­no po­sma­tra­no, so­ci­jal­na dis­tan­ca mo­že da pre­ra­ste u otvo­re­no ne­pri­ja­telj­stvo. Neo­p­hod­no je raz­mo­tri­ti si­stem prak­tič­nih mje­ra ko­je ima­ju za cilj ospo­so­blja­va­nje i osa­mo­sta­lje­nje rom­skih po­ro­di­ca za ži­vot bez so­ci­jal­ne i hu­ma­ni­tar­ne po­mo­ći. Mje­re ko­je ne vo­de ra­ču­na o ur­gent­nim po­tre­ba­ma, kul­tu­ri i tra­di­ci­ji Ro­ma ne­ma­ju iz­le­da na uspjeh, ne­go sa­mo one ko­je se mo­gu sklad­no ukom­po­no­va­ti u cje­li­nu rom­skog ži­vo­ta. Po­seb­no va­lja is­ta­ći da je hu­ma­ni­tar­na po­moć neo­p­hod­na i dra­go­cje­na. Me­đu­tim, ona slu­ži za odr­ža­va­nje krat­ko­roč­nog tre­nut­nog sta­nja, spre­ča­va da do­đe do po­gor­ša­nja hu­ma­ni­tar­ne si­tu­a­ci­je, ali ona ne slu­ži za traj­na rje­še­nja – is­ti­če To­skić.
M.S.


Raz­vi­ja­ti odr­ži­ve pro­gra­me

To­skić sma­tra da je po­treb­no kre­i­ra­ti pro­gra­me ko­ji da­ju pro­iz­vod ili uslu­ge ko­je se tra­že na tr­ži­štu.
– Sta­ri za­na­ti mo­gu bi­ti ja­ko do­bro is­ko­ri­šće­ni u di­je­lu za­po­šlja­va­nja i sa­mo­za­po­šlja­va­nja mla­dih Ro­ma, jer su de­fi­ci­tar­ni na tr­ži­štu, a Ro­mi­ma ge­net­ski od­go­va­ra ba­vlje­nje svim vr­sta­ma sta­rih za­na­ta. Za po­čet­ni bi­znis ne tre­ba ulo­ži­ti ve­li­ka sred­stva, a pod­sti­caj­ne mje­re u di­je­lu do­bi­ja­nja kre­di­ta od ba­na­ka ili in­ve­sti­ci­o­nih fon­do­va bez hi­po­te­kar­nog po­kri­ća, po­ve­ća­nje grejs pe­ri­o­da vra­ća­nja tih kre­di­ta, sa­mo­u­dru­ži­va­nje za­na­tli­ja u za­nat­ske za­dru­ge, do­bi­ja­nje lo­ka­ci­ja od dr­ža­ve za grad­nju ma­lih ra­di­o­ni­ca i za­nat­skih cen­ta­ra ko­rak su ka uspje­hu.U su­šti­ni Ro­mi­ma od­go­va­ra kor­po­ra­ti­van na­čin pro­iz­vod­nje jer su u tom slu­ča­ju za­po­sle­ni go­to­vo svi čla­no­vi po­ro­di­ce. Dr­ža­va mo­ra da ima ak­ti­van pri­stup za­po­šlja­va­nju Ro­ma jer će sa­mo na taj na­čin po­sta­ći no­vo za­po­šlja­va­nje ko­je ne­mi­nov­no vo­di do kva­li­tet­ni­jeg ži­vo­ta pri­pad­ni­ka ove po­pu­la­ci­je – za­klju­ču­je Ivan To­skić.