Drev­na cr­kva Sve­tog pro­ro­ka Ili­je na br­du Su­tu­li­ja u se­lu Za­go­ra osve­šta­na je ju­če u sve­ča­noj sve­toj li­tur­gi­ji, ko­ju je uz pje­smu ho­ra SPD Je­din­stvo, za­jed­no sa sve­šten­stvom Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske, odr­žao mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, uz sa­slu­že­nje vla­di­ke Ar­se­ni­ja, vi­ka­ra pa­tri­jar­ha Iri­ne­ja, oca Mom­či­la Kri­vo­ka­pi­ća, ar­hi­je­rej­skog na­mje­sni­ka bo­ko­ko­tor­skog, Mi­ha­i­la Bac­ko­vi­ća, sve­šte­ni­ka gr­balj­skog i je­re­ja Bran­ka Bo­go­je­vi­ća. Li­tur­gi­ji i li­ti­ji oko ob­no­vlje­ne cr­kve i sta­ri­je ma­nje cr­kve Sv. Ili­je pri­su­stvo­va­li su broj­ni vjer­ni­ci iz svih di­je­lo­va Bo­ke ko­tor­ske, Ru­si ko­ji su po­sta­li sta­nov­ni­ci Gr­blja, go­sti i zva­nič­ni­ci iz Grč­ke, mo­na­hi­nje i mo­na­si ma­na­sti­ra Du­lje­vo, a sla­vlje su uve­li­ča­li An­drej Alek­se­je­vič Ne­ste­ren­ko, am­ba­sa­dor Ru­si­je, Alek­san­dar Stjep­če­vić i Nik­ša Goj­ko­vić, pred­sjed­ni­ci op­šti­na Ko­tor i Her­ceg No­vi. Oni su ima­li pri­li­ku da ce­li­va­ju iko­nu Sv. Ili­je i re­li­kvi­je ne­zna­ne mu­če­ni­ce, ko­je su za ovu pri­li­ku pre­ne­se­ne iz su­sjed­ne cr­kve Sv. Ti­o­do­ra. Bi­la je to pri­li­ka za bla­go­slov i na­i­me­no­va­nje u zva­nje pro­to­je­re­ja sta­vro­fo­ra kr­sto­no­sca Jo­va Baj­ko­vi­ća, pa­ro­ha ma­in­skog, i Jo­va­na Ra­ja­ka, pa­ro­ha do­nje­gr­balj­skog, ko­ji će ubu­du­će slu­ži­ti u ob­no­vlje­nom hra­mu.
– Po­sli­je 150 go­di­na hram je ob­no­vljen i ukra­šen oni­ma ko­ji su za­vo­lje­li lje­po­tu sve­ti­nje Go­spod­nje. Sa­bra­li smo se da­nas da u nje­mu pro­sla­vi­mo ži­vo­ga Bo­ga u Tro­ji­ci sla­vlje­no­ga i da se pri­če­sti­mo ti­je­la i kr­vi Go­spo­da i spa­sa na­še­ga Isu­sa Hri­sta, na­sta­vlja­ju­ći ta­ko taj­nu ve­če­ru Hri­sto­vu i na ovom mj­estu, kao što se ona na­sta­vlja ši­rom va­se­lje­ne – po­ru­čio je mi­tro­po­lit i bla­go­slo­vio pri­lo­žni­ke i do­bro­tvo­re.
U ime Gr­blja­na, kti­to­ri­ma i gra­di­te­lji­ma hra­ma za­hva­lio je Ivo Ko­sto­vić i na­ja­vio ob­no­vu ke­li­je u ko­joj je mo­li­tve­no ti­ho­vao sve­ti­gor­ski ka­lu­đer Hri­san­ti­je Ko­sto­vić, za­slu­žan za iz­grad­nju ve­li­ke cr­kve. Vi­so­ko pri­zna­nje Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve – Or­den i gra­ma­tu Sv. kra­lja Mi­lu­ti­na, mi­tro­po­lit je uru­čio Ste­vu Po­po­vi­ću iz Pr­ča­nja, pred­sjed­ni­ku od­bo­ra za ob­no­vu hra­ma, za iz­u­ze­tan trud i za­la­ga­nje u ob­no­vi cr­kve Sv. Ili­je Pro­ro­ka. Gra­ma­te sa zlat­nim li­kom Sv. Pe­tra II do­bi­li su Ivo Ma­gud, di­rek­tor Di­rek­ci­je za ure­đe­nje i iz­grad­nju Ko­to­ra, Želj­ko Ko­na­tar i post­hum­no Želj­ko Ko­sto­vić i Mi­lan Ko­sto­vić.
– Ni­šta ljep­še i Bo­gu mi­li­je ne­go do­ći da­nas kod Sve­tog Ili­je. Nek nas lju­bav me­đu na­ma mno­ži, nek nas Go­spod sa­ču­va i slo­ži. Ne­ka ovaj hram slu­ži na po­nos, sre­ću i spa­se­nje či­ta­vom Gr­blju i cje­lo­kup­nom ro­du sve­te Pra­vo­slav­ne cr­kve – po­ru­čio je Ste­vo Po­po­vić i is­ta­kao ve­li­ki do­pri­nos ko­ji su u iz­grad­nji hra­ma, po­red po­me­nu­tih, da­li po­koj­ni Jo­van Mi­do­ro­vić, Ni­ko La­zo­vić i Goj­ko Bo­ško­vić. Po­po­vić je za­hva­lio svi­ma ko­ji su nov­cem, ra­dom,tru­dom, ma­te­ri­ja­lom, že­ljom, mo­ti­vom, mo­li­tvom do­pri­ni­je­li da se iz­gra­di i osve­šta ovaj hram. On je na­gla­sio da mu je naj­ve­će pri­zna­nje to što će lje­po­tu u oku sa ovo­ga mje­sta mo­ći da po­ne­su mno­gi po­sje­ti­o­ci ko­ji će ima­ti pri­li­ku da do­đu u cr­kvu i uži­va­ju u po­gle­du na Lov­ćen i ci­je­lu cr­no­gor­sku oba­lu sve do Kor­ču­le i Drač­kog rta.
– Mno­go sam da­nas na­u­čio o Cr­no­gor­skom pri­mor­ju, o Bo­ki, o va­ma, o Gr­blju, o mno­gim zna­čaj­nim isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma ko­je do sa­da ni­sam znao. Jed­na od njih je i po­da­tak da je iz ovih kra­je­va i Sve­ti knez La­zar Hre­be­lja­no­vić Ko­sov­ski, a isto ta­ko da ov­dje ima 68 cr­ka­va i tri ma­na­sti­ra, što je naj­ve­će bo­gat­stvo ovo­ga kra­ja. Ove sve­ti­nje su mje­sta ko­ja vas sa­bi­ra­ju, ko­ja ču­va­ju ne sa­mo vaš na­ci­o­nal­ni, već pri­je sve­ga vaš vjer­ski pra­vo­slav­ni iden­ti­tet, jer u ovo vri­je­me ko­je gu­ta sve pred so­bom va­žno je da mi bu­de­mo oku­plje­ni ov­dje oko cr­kve oko tr­pe­ze Go­spod­nje, da ču­va­mo to na­še ime hri­šćan­sko, ime pra­vo­slav­no jer su ve­li­ka is­ku­še­nja, ne sa­mo ov­dje u Cr­noj Go­ri, ne­go svu­da u re­gi­o­nu i svi­je­tu. Hri­šćan­stvo je da­nas, na­ža­lost, umno­go­me ugro­že­no, ali je ra­dost ve­li­ka što je ov­dje ob­no­vljen hram Sv. Pro­ro­ka Ili­je, ko­ji bo­ži­jom bla­go­da­ti ni­je vi­dio smr­ti, ne­go je na ču­de­san na­čin uz­ne­sen na ne­bo i ko­ji tre­ba da do­đe po­no­vo ne­po­sred­no pred dru­gi Hri­stov do­la­zak ov­dje me­đu nas. Ne­ka Go­spod bla­go­slo­vom Pro­ro­ka Ili­je i svih sve­tih iz ro­da na­še­ga bla­go­slo­vi va­še dje­lo i sve ono što i da­lje tre­ba da se ra­di oko cr­kve, da se ob­no­vi ke­li­ja i da ov­dje, ako Bog da, za­ži­vi mo­na­ški ži­vot, da se na­se­li jed­no­ga da­na brat­stvo i da ov­dje poč­ne i mo­na­ški ži­vot – ka­zao je vla­di­ka Ar­se­ni­je i do­dao da će pre­li­je­pe uti­ske pre­ni­je­ti pa­tri­jar­hu Iri­ne­ju, ko­ji je na pu­tu u Ka­na­du.
Zdra­vi­com „Pri­ja­te­lji sa svih stra­na prim`te po­zdrav od Gr­blja­na, od ro­đa­ka, car La­za­ra po­to­ma­ka”, do­ma­ći­ni su po­zdra­vi­li zva­ni­ce na pri­god­noj „tr­pe­zi lju­ba­vi”, uz pje­smu čla­no­va Pje­vač­kog dru­štva Gr­balj i zvuk gu­sa­la Vas­ka Do­lja­ni­ce. M.D.PO­PO­VIĆ

Od pre­da­ka za po­tom­ke
Ob­no­va hra­ma je bi­la oba­ve­za pre­ma na­šim pre­ci­ma, da na­sta­vi da u Hri­stu ži­vi za ne­ke bu­du­će ge­ne­ra­ci­je. Ovo se­lo ima ve­li­ki po­ten­ci­jal, oba­lu, za­le­đe, ka­zao je za „Dan” Ste­van Mi­do­ro­vić. Ste­vo Po­po­vić je re­kao da su Op­šti­na Ko­tor i biv­ša gra­do­na­čel­ni­ca Ma­ri­ja Ća­to­vić da­li ve­li­ki do­pri­nos ob­no­vi hra­ma, da je do­na­ci­je da­lo pre­ko 250 kom­pa­ni­ja i po­je­di­na­ca iz Bu­dve, Ko­to­ra, Her­ceg No­vog. Grad­nja je po­če­la 15. apri­la 2007. go­di­ne, na go­di­šnji­cu po­tre­sa i ru­še­nja cr­kve, a u ob­no­vu je ulo­že­no pre­ko po­la mi­li­o­na eura.

Ilir­ska, an­tič­ka i hri­šćan­ska kul­tu­ra
Jed­no­brod­na cr­kva di­men­zi­ja 7,2H13 me­ta­ra sa ku­po­lom i po­lu­kru­žnom ap­si­dom na is­toč­noj stra­ni i zvo­ni­kom na pre­sli­cu sa tri zvo­na ka za­pad­noj stra­ni, uz ne­znat­na od­stu­pa­nja, ra­đe­na je po pla­nu ita­li­jan­skog ar­hi­tek­te iz 1860. go­di­ne, a zi­da­li su je maj­sto­ri iz Tr­sta. Is­pod drev­nih ilir­skih tu­mu­lu­sa na vr­hu Su­tu­li­je, po­red sta­re cr­kvi­ce Sv. Ili­je za ko­ju ne po­sto­ji po­da­tak o vre­me­nu grad­nje, a ko­ja je pri­je 500 go­di­na slu­ži­la kao sve­ti­o­nik i utvr­đe­nje, 1865. go­di­ne sa­zi­da­na je i osve­šta­na od stra­ne epi­sko­pa Ste­fa­na Kne­že­vi­ća ta­da no­va cr­kva Sv. Ili­je, ko­ja je u ze­mljo­tre­su 1979. go­di­ne do te­me­lja bi­la po­ru­še­na. Re­kon­struk­ci­ja je po­če­la 2007. go­di­ne i da­nas je ci­je­li kom­pleks pot­pu­no ob­no­vljen po uzo­ru na nje­go­vo iz­vor­no sta­nje.