Ula­zak Cr­ne Go­re u NA­TO u sa­da­šnjem tre­nut­ku vam je kao od­la­zak u čet­ni­ke 1946. go­di­ne ili ula­zak u auto­bus ko­ji je pred­njim toč­ko­vi­ma već na ivi­ci pro­va­li­je, oci­je­nio je u raz­go­vo­ru za „Dan” voj­no­po­li­tič­ki ana­li­ti­čar i no­vi­nar Mi­ro­slav La­zan­ski. On je po­ru­čio da je mo­gu­će vo­di­ti po­li­ti­ku voj­ne ne­u­tral­no­sti, te da je voj­no svr­sta­va­nje uvi­jek svr­sta­va­nje pro­tiv ne­ko­ga.
La­zan­ski je u raz­go­vo­ru za naš list re­kao da se do­ga­đa­ji ko­ji su po­sled­njih ne­dje­lja buk­ta­li u Ma­ke­do­ni­ji ne mo­gu pre­ni­je­ti u Cr­nu Go­ru, jer još ni­je na dnev­nom re­du Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va (SAD).
– Do­ga­đa­ji u Ma­ke­do­ni­ji ne mo­gu da se pre­ne­su u Cr­nu Go­ru sve dok ona bu­de do­sled­no iz­vr­ša­va­la na­lo­ge iz Bri­se­la i Va­šing­to­na. Vi­dje­li ste ka­ko je te­kao sce­na­rio u Ma­ke­do­ni­ji – okr­šaj u Ku­ma­no­vu i on­da i pro­mje­na sta­vo­va pre­mi­je­ra Ma­ke­do­ni­je Ni­ko­le Gru­ev­skog. On je shva­tio po­ru­ku, a bit po­ru­ke je­ste da su Al­ban­ci fak­tor po­mo­ću ko­jeg SAD dr­že u šah-mat po­zi­ci­ji Ma­ke­do­ni­ju a po po­tre­bi i Sr­bi­ju. Cr­na Go­ra još ni­je na dnev­nom re­du, a ka­da će bi­ti, to sa­mo Đek­na zna – re­kao je La­zan­ski.
Is­ti­če da je mo­gu­će vo­di­ti po­li­ti­ku voj­ne ne­u­tral­no­sti, što se vi­di na pri­mje­ri­ma Šved­ske, Fin­ske, Austri­je, Švaj­car­ske, Ki­pra, Mal­te i Ir­ske.
– Sve su te ze­mlje, osim Švaj­car­ske, čla­ni­ce EU, ali ni­je­su i čla­ni­ce NA­TO-a. Voj­no svr­sta­va­nje je uvi­jek svr­sta­va­nje pro­tiv ne­ko­ga. Ne­ma aka­dem­skog i te­o­ret­skog voj­nog svr­sta­va­nja, ono je uvi­jek kon­kret­no i pro­tiv ne­ko­ga. Da­nas je ono, ka­da je ri­ječ o NA­TO-u, pro­tiv Ru­si­je, i ima i iz­ra­zi­to an­ti­ru­ski ka­rak­ter, po­što je am­bi­jent tre­nut­nih ame­rič­ko-ru­skih od­no­sa ve­o­ma kon­flik­tan. Ula­zak u NA­TO u sa­da­šnjem tre­nut­ku vam je kao od­la­zak u čet­ni­ke 1946. go­di­ne ili ula­zak u auto­bus ko­ji je pred­njim toč­ko­vi­ma već na ivi­ci pro­va­li­je. Ali, vi ula­zi­te na zad­nja vra­ta, pa to i ne vi­di­te – upo­zo­rio je La­zan­ski.
Sma­tra da u Pod­go­ri­ci ni­je pra­će­na pa­ra­da u Mo­skvi, tj. ni­je pra­će­no ko je sve bio uz Vla­di­mi­ra Pu­ti­na.
– Vi­dje­li ste pred­sjed­ni­ka Ki­ne, to je dru­ga, a ne­ki tvr­de i pr­va eko­nom­ska si­la svi­je­ta, pa tu je bi­la i In­di­ja. Svi­jet se pro­mi­je­nio – ako smo pri­je 25 go­di­na pre­spa­va­li ru­še­nje Ber­lin­skog zi­da, mi­slim da su sa­da ne­ki pre­spa­va­li i kraj uni­po­lar­nog svi­je­ta. SAD se mo­ra­ju su­o­či­ti sa Ki­nom u nje­noj in­te­re­snoj zo­ni. SAD već po­či­nju da u to pod­ruč­je pre­ba­cu­ju naj­bo­lju voj­nu teh­no­lo­gi­ju, a za dva ve­li­ka su­o­ča­va­nja na ra­znim dje­lo­vi­ma svi­je­ta ni SAD ne­ma­ju ka­pa­ci­te­te. I ne­će ih ni ima­ti jer su već uvu­če­ne u la­nac su­ko­ba i in­ter­ven­ci­ja – is­ta­kao je La­zan­ski.
Du­go­go­di­šnji ko­men­ta­tor svjet­skih i bal­kan­skih voj­nih pri­li­ka pro­cje­nju­je da će evrop­ska so­li­dar­nost sa SAD pu­ći naj­ka­sni­je 2019. go­di­ne.
– Ne­ma vi­še ga­sa pre­ko Ukra­ji­ne, ne­ma teč­nog ga­sa iz SAD, ne­ma ga­sa iz Azer­bej­dža­na, šta da se ra­di? Tran­sja­dran­ski ga­so­vod? Či­me će bi­ti pu­njen, či­jim ga­som? Ta­da, te 2019. Ru­si mo­gu cje­lo­kup­ni gas ko­ji je išao za EU da pro­da­ju Ki­ne­zi­ma jer će ga­so­vod Sna­ga Si­bi­ra bi­ti go­tov. Zna­či, 2019. je ključ­na go­di­na ka­da će EU ko­nač­no mo­ra­ti da od­lu­či – da li su joj dra­ži i bli­ži nje­ni in­te­re­si ili ame­rič­ki. To vi­de čak i ame­rič­ki ko­men­ta­to­ri, sa­mo kod vas ne­ki ne vi­de da­lje od Ba­ri­ja. No, do­zvo­lja­vam, mo­žda je i to rje­še­nje, iz­gra­di­te most Bar–Ba­ri i on­da svi ko­lek­tiv­no pre­tr­či­te pre­ko mo­sta. I ri­je­ši­li ste sve pro­ble­me – ka­že La­zan­ski.A.T.

Mi­je­njaj­te na­rod kad vlast ne mo­že­te
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje ka­ko gle­da na to što je, bez ob­zi­ra na ma­sov­no pro­ti­vlje­nje gra­đa­na Cr­ne Go­re, ula­zak u NA­TO glav­ni stra­te­ški cilj Vla­de, Mi­ro­slav La­zan­ski pre­po­ru­ču­je da mi­je­nja­mo na­rod.
– Očit je ne­sklad iz­me­đu na­ro­da, ko­ji ve­ćin­ski ni­je za ula­zak u NA­TO, i vla­sti u Cr­noj Go­ri, ko­ja to očaj­nič­ki i po­bo­žno že­li. Zna­či, mo­ra­te da pro­mijvve­ni­te na­rod u Cr­noj Go­ri. Mi­je­njaj­te na­rod, kod vas je to lak­še ne­go pro­mi­je­ni­ti vlast – za­klju­čio je La­zan­ski.

Bi­o­gra­fi­ja

Mi­ro­slav La­zan­ski ro­đen je 1950. u Kar­lov­cu. Di­plo­mi­rao je na Prav­nom fa­kul­te­tu u Za­gre­bu, gdje je i za­po­čeo no­vi­nar­sku ka­ri­je­ru, pr­vo u „Po­le­tu“, ka­sni­je u „Vje­sni­ku“, „Star­tu“, „Da­na­su“, „Po­li­ti­ci eks­pres“, „NIN-u“, „Ve­čer­njim no­vo­sti­ma“ (1996–2001).
Od 1991. La­zan­ski ra­di u „Po­li­ti­ci“, a to­kom svo­je vi­še­de­ce­nij­ske ka­ri­je­re iz­vje­šta­vao je iz Si­ri­je, So­ma­li­je, sa Kri­ma i ra­to­va u Av­ga­ni­sta­nu, Če­če­ni­ji, Kon­gu, Ira­ku, Ira­nu, Li­ba­nu, Je­me­nu i Li­bi­ji...
U svo­joj bo­ga­toj bi­o­gra­fi­ji mo­že da is­tak­ne da je in­ter­vju­i­sao dva vr­hov­na ko­man­dan­ta NA­TO-a, tri mar­ša­la SSSR, še­fo­ve KGB-a, KHAD-a, pe­de­se­tak mi­ni­sta­ra od­bra­ne i na­čel­ni­ka ge­ne­ral­šta­ba svjet­skih ar­mi­ja.
Je­di­ni je ju­go­slo­ven­ski no­vi­nar ko­ji je plo­vio na atom­skoj pod­mor­ni­ci, ame­rič­koj „Ta­u­tog”, le­tio na avi­o­nu F-14, bio na no­sa­ču avi­o­na „Džon F. Ke­ne­di”.
Autor je de­set knji­ga i de­se­tak ve­li­kih TV-se­ri­ja­la.