Pi­še: Sa­vo Šo­fra­nac

Zbog sve ve­će opa­sno­sti od ban­kro­ta jav­nih fi­nan­si­ja i bu­džet­skog de­fi­ci­ta, ko­ji su di­rekt­na po­slje­di­ca du­go­go­di­šnje neo­d­go­vor­ne eko­nom­ske po­li­ti­ke, vla­da Du­ška Mar­ko­vi­ća, u okvi­ru mje­ra „sa­na­ci­je“, pred­lo­ži­la je, a po­sla­ni­ci vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je su, ne­po­sred­no pred no­vo­go­di­šnje pra­zni­ke, usvo­ji­li iz­mje­ne Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti. Iz­mje­na­ma se maj­ka­ma sa tro­je i vi­še dje­ce sma­nju­ju na­kna­de u iz­no­su od 25 od­sto.
„Go­di­ne po­či­nju ja­nu­a­rom“ – dav­na­šnji pred­iz­bor­ni slo­gan DPS-a bio mi je pr­va aso­ci­ja­ci­ja ka­da sam čuo vi­jest o toj od­lu­ci po­sla­ni­ka vla­da­ju­će ve­ći­ne, do­ne­se­noj u po­lu­pra­znoj ple­nar­noj sa­li Skup­šti­ne, od strane onih po­sla­ni­ka ko­ji su do skup­štin­skih klu­pa do­šli po­mo­ću ,,dr­žav­nog uda­ra’’ i „ta­li­ka cr­no­gor­skog“.
Ne ula­ze­ći u ocje­ne o ustav­no­sti od­red­bi o re­tro­ak­tiv­nom sma­nje­nju na­kna­da, kao ni o op­štim prav­nim prin­ci­pi­ma po ko­ji­ma se ste­če­na su­bjek­tiv­na pra­va ne mo­gu de­ro­gi­ra­ti ili ogra­ni­ča­va­ti na­knad­nim iz­mje­na­ma za­ko­na, že­lim ne­što re­ći o na­či­nu nji­ho­ve pri­mje­ne u prak­si.
Ovih da­na cen­tri za so­ci­jal­ni rad ko­ri­sni­ca­ma ovog pra­va ša­lju po­zi­ve za usme­nu ras­pra­vu da bi se „iz­ja­sni­le“ o iz­mje­na­ma ma­te­ri­jal­nog pro­pi­sa i even­tu­al­no da­le svo­ju „sa­gla­snost“ na sma­nje­nje na­kna­da. Usme­na ras­pra­ve se, u nor­mal­nim okol­no­sti­ma, za­ka­zu­je da bi se utvr­di­le či­nje­ni­ce va­žne za od­lu­či­va­nje. Sa­da se ra­di o sa­svim dru­ga­či­jem slu­ča­ju. Or­ga­ni upra­ve, ko­ji ovaj po­stu­pak po­kre­ću po slu­žbe­noj du­žno­sti i ko­ji već ima­ju sve či­nje­ni­ce o is­pu­nje­no­sti uslo­va za ostva­ri­va­nje pra­va na na­kna­du, sa­da po­zi­va­ju stran­ke da se iz­ja­šnja­va­ju o iz­mje­na­ma za­kon­skog tek­sta? Da ni­je ža­lo­sno, bi­lo bi smi­je­šno.
Osim što cio po­stu­pak tre­ba da slu­ži da se ste­če­na pra­va dje­li­mič­no uki­nu, stva­ra se i ne­po­treb­na pro­ce­du­ra. Njom se tro­še re­sur­si dr­ža­ve u vi­du tro­ško­va za po­zi­va­nje stra­na­ka, pi­sa­nje za­pi­sni­ka, ogrom­no rad­no vri­je­me slu­žbe­ni­ka ko­ji bi se mo­gli ba­vi­ti dru­gim pi­ta­nji­ma iz svo­je dje­lat­no­sti. I maj­ke, ko­ri­sni­ce pra­va, iz­la­žu se ne­po­treb­nim tro­ško­vi­ma do­la­ska i oda­zi­va­nja na po­zi­ve, gu­blje­nju vre­me­na i even­tu­al­nom an­ga­žo­va­nju prav­nih za­stup­ni­ka, a o gu­blje­nju ne­ra­va da i ne go­vo­ri­mo. Sve to je u di­rekt­noj su­prot­no­sti i sa za­ko­nom pro­pi­sa­nim na­če­li­ma eko­no­mič­no­sti i efi­ka­sno­sti uprav­nog po­stup­ka, ko­ji­ma se na­la­že da pri­li­kom rje­ša­va­nja uprav­nih stva­ri tre­ba vo­di­ti po­stu­pak sa što ma­nje tro­ško­va za stran­ku i dru­ge uče­sni­ke u po­stup­ku, od­no­sno da se obez­bi­je­di uspje­šno i kva­li­tet­no ostva­ri­va­nje i za­šti­ta pra­va i in­te­re­sa stra­na­ka.
To je ti­pi­čan pri­mjer ka­ko u Cr­noj Go­ri funk­ci­o­ni­še si­stem i ka­kvim se sve pri­zem­nim tri­ko­vi­ma slu­že dr­žav­ni or­ga­ni u na­sto­ja­nju da gra­đa­ne li­še ne­kog pra­va. Dr­žav­ni or­ga­ni, u skla­du sa čla­nom 14 Za­ko­na o op­štem uprav­nom po­stup­ku, ima­ju du­žnost da se sta­ra­ju da, ka­ko se to ka­že u stru­ci, ne­zna­nje i ne­u­kost stran­ke ne bu­du na šte­tu pra­va ko­ja im po za­ko­nu pri­pa­da­ju. To je u pra­vu po­zna­to kao na­če­lo pru­ža­nja po­mo­ći ne­u­koj stran­ci.
Sto­ga, ovim pu­tem že­lim da uka­žem svim ko­ri­sni­ca­ma ovog pra­va da ne­ma­ju ni­ka­kvu oba­ve­zu da se oda­zi­va­ju tim po­zi­vi­ma i da ne mo­gu tr­pje­ti ni­ka­kve štet­ne po­sle­di­ce usled ne­da­va­nja is­ka­za. Ta­ko­đe, po­zi­vam ih da ni u kom slu­ča­ju ne pot­pi­su­ju bi­lo ka­kvu sa­gla­snost za sma­nje­nje na­kna­da, jer bi u tom slu­ča­ju da­le ar­gu­ment i oprav­da­nje po­stu­pa­ju­ćim or­ga­ni­ma za obra­zlo­že­nje rje­še­nja o sma­nje­nju na­kna­da.Či­ta­vu si­tu­a­ci­ju do­dat­no uslo­žnja­va i či­nje­ni­ca da ko­ri­sni­ce ovog pra­va već ima­ju ko­nač­na i pra­vo­sna­žna rje­še­nja o utvr­đi­va­nju pra­va i vi­si­ni na­kna­de. Bi­će in­te­re­sant­no vi­dje­ti na ko­ji na­čin cen­tri za so­ci­jal­ni rad mi­sle da iz­vr­še sma­nje­nje na­kna­da, s ob­zi­rom na to da ni­je is­pu­njen ni­je­dan od za­ko­nom pro­pi­sa­nih uslo­va za van­red­no po­ni­šta­va­nje, iz­mje­nu ili uki­da­nje ra­ni­jih rje­še­nja.
Iz­mje­na­ma za­ko­na „pro­vu­če­na“ je i od­red­ba da žal­ba na rje­še­nja Cen­tra za so­ci­jal­ni rad ne od­la­že nji­ho­vo iz­vr­še­nje. Osim što pred­sta­vlja od­stu­pa­nje od op­štih pra­vi­la uprav­nog po­stup­ka, to go­vo­ri i o ne­vje­ro­vat­noj žur­bi dr­ža­ve da se iz­no­si na­kna­da za maj­ke što pri­je uma­nje.
S tim u ve­zi, tre­ba is­ta­ći da je i po­red ova­kvog za­kon­skog rje­še­nja, ne­tač­na in­for­ma­ci­ja ko­ju je pla­si­ra­lo Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, da se na­kna­de mo­gu isto­vre­me­no uma­nji­ti svim maj­ka­ma po­čev od 1. fe­bru­a­ra 2017. Na­pro­tiv, sva rje­še­nja o uma­nje­nju na­kna­de mo­gu pro­iz­vo­di­ti prav­no dej­stvo sa­mo od da­na uru­če­nja rje­še­nja, od­no­sno od da­na ka­da je sva­ko po­je­di­nač­no rje­še­nje lič­no do­sta­vlje­no ko­ri­sni­ca­ma ovog pra­va.
Na kra­ju, ko­ri­stim pri­li­ku da po­zo­vem sve na ko­je se od­no­se na­ve­de­ne iz­mje­ne za­ko­na da is­ko­ri­ste svo­je pra­vo i da u za­kon­skom ro­ku iz­ja­ve žal­be i ospo­re za­ko­ni­tost ovih rje­še­nja. Ovo iz raz­lo­ga jer bi pro­pu­šta­njem ro­ka za žal­bu ko­ri­sni­ce ovog pra­va iz­gu­bi­le mo­guć­nost da se po­zi­va­ju na ra­ni­je do­ne­se­na rje­še­nja i ti­me na po­sre­dan na­čin da­le svoj pri­sta­nak na ne­za­ko­ni­to po­stu­pa­nje dr­ža­ve.