Pi­še: Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić


Da je po­li­tič­ka si­tu­a­ci­ja uoči ok­to­bar­skih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra za­i­sta uza­vre­la, vi­di se i po ma­sov­nim sku­po­vi­ma i tri­bi­na­ma ko­je ši­rom Cr­ne Go­re odr­ža­va­ju i re­žim i opo­zi­ci­ja. Ka­ko se pri­bli­ža­va 16. ok­to­bar pred­iz­bor­na su­če­lja­va­nja se sve vi­še ras­plam­sa­va­ju - gra­đa­ni­ma se pre­zen­tu­ju dva di­ja­me­tral­no su­prot­na vi­đe­nja stvar­no­sti. Re­žim go­vo­ri o ostva­re­nim re­zul­ta­ti­ma, di­žu­ći ih u ne­be­sa, dok opo­zi­ci­ja upor­no uka­zu­je na ka­ta­stro­fal­no sta­nje u ko­jem smo se na­šli i to za­slu­gom go­spo­da­ra Mi­la I i nje­go­vog DPS-a.
Vla­da­ju­ći DPS iz­la­zi sa­mo­stal­no na iz­bo­re, bez Ran­ka i nje­mu slič­nih, ra­ču­na­ju­ći, ne­ma sum­nje, na re­zer­vnu va­ri­jan­tu da mu ru­ka spa­sa, ako bu­de tre­ba­lo, pru­ži ne­ko iz ko­o­pe­ra­tiv­nog di­je­la opo­zi­ci­je. Na ko­ga go­spo­dar ra­ču­na da sa­da ne na­ga­đa­mo- vi­dje­će­mo na­kon 16. ok­to­bra.
S Ran­kom je de­fi­ni­tiv­no raš­či­šće­no - upo­re­di­li su ga s kr­pe­ljom. U pra­vu su. Dok su go­spo­dar i nje­gov DPS “pi­li krv na­ro­du”, Ran­ko se ni­je ogla­ša­vao, ću­tao je, ni­je mu sme­ta­lo “sra­sta­nje vla­sti i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la”.
Kao i na pret­hod­nim, i na ovim iz­bo­ri­ma opo­zi­ci­ja kre­će na re­žim u vi­še ko­lo­na. Ta ne­je­din­stve­nost, po­ci­je­pa­nost ima svo­je prak­tič­no- po­li­tič­ke, ide­o­lo­ške, ali i du­blje ko­ri­je­ne u isto­ri­ji - odav­no smo po­če­li da se di­je­li­mo i pod­va­ja­mo. Am­bi­ci­je po­je­di­nih par­tij­skih li­de­ra uči­ni­le su svo­je- bi­le su i osta­le ne­pre­mo­sti­va pre­pre­ka za ob­je­di­nja­va­nje opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja i stra­na­ka.
U ime opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja i stra­na­ka na­stu­pa­ju ne sa­mo nji­ho­vi li­de­ri ve­ći i dru­gi vi­so­ki funk­ci­o­ne­ri. Me­đu­tim, u ime DPS-a go­vo­ri sa­mo on- go­spo­dar- pun se­be i ubi­je­đen u svo­ju po­li­tič­ku du­go­vječ­nost. Ubje­dljiv ka­ko to sa­mo on umi­je - na dru­štve­no – eko­nom­skom pla­nu sve nam cvje­ta: pu­te­vi, ka­blo­vi, ter­mo­e­lek­tra­ne i što je naj­va­žni­je pro­ču­li smo se u svi­je­tu kao pre­sti­žna tu­ri­stič­ka de­sti­na­ci­ja. Dik­ta­tor, da­kle, i da­lje upor­no is­tra­ja­va na neo­li­be­ral­nom eko­nom­skom kon­cep­tu, ko­ji svu­da u svi­je­tu, pa i kod nas, do­no­si bo­gat­stvo ma­nji­ni, “eli­ta­ma”, a na­rod će i da­lje da ži­vi u ne­ma­šti­ni.
Ko­a­li­ci­ja ko­ju či­ne De­mos , URA i SNP na­stu­pa pod slo­ga­nom “Ključ” - oni zna­ju ka­ko i na ko­ji na­čin kri­mi­na­li­zo­va­ni re­žim mir­nim, de­mo­krat­skim pu­tem smi­je­ni­ti i po­sla­ti u pro­šlost. Ka­da smo već kod teh­nič­kih ter­mi­na, uz pu­no uva­ža­va­nje či­nje­ni­ce da sva­ko ima pra­vo da sam bi­ra slo­gan pod ko­jim će vo­di­ti iz­bo­r­nu kam­pa­nju, po­sta­vlja se pi­ta­nje ima li klju­ča ko­jim bi se otvo­ri­la “ go­spo­da­re­va spe­ci­jal­na” zar­đa­la “ bra­va’’ na vra­ti­ma odav­no za­klju­ča­nim, vra­ti­ma ku­će ko­jom su on i oni ga­zdo­va­li, i iz ko­je je sve što je bi­lo vri­jed­no raz­gra­blje­no i pro­da­to u bes­cje­nje. Dža­ba vam, da­kle, ključ ka­da je ku­ća odav­no ras­ku­će­na–i što je naj­va­žni­je, ote­to tre­ba od­u­ze­ti i vra­ti­ti “uku­ća­ni­ma”( na­ro­du).
DF, bor­be­ni dio opo­zi­ci­je, na­stu­pa pod slo­ga­nom: “Mi ili on”. “Mi” se od­no­si na pre­va­re­ni, obes­pra­vlje­ni, na­pa­će­ni na­rod, to­li­ko pu­ta po­kra­den na lo­kal­nim, par­la­men­tar­nim i pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma, na­rod ko­ji je na mir­nim gra­đan­skim pro­te­sti­ma ras­tje­ri­van pen­dre­ci­ma, su­zav­cem, šok bom­ba­ma i dru­gim sred­stvi­ma ko­je re­žim ko­ri­sti za utje­ri­va­nje stra­ha gra­đa­ni­ma. DF je na uda­ru re­žim­ske pro­pa­gan­de, što je i ra­zu­mlji­vo s ob­zi­rom na nji­ho­vu bor­be­nost i ri­je­še­nost da ne pra­ve bi­lo ka­kve kom­pro­mi­se sa dik­ta­to­rom. Par­ti­je ove ko­a­li­ci­je op­tu­že­ne su da ih fi­nan­si­ra­ju Ru­si. Pi­ta­mo dik­ta­to­ra ko je nje­ga fi­nan­si­rao ka­da je ru­šio SR Ju­go­sla­vi­ju kra­jem de­ve­de­se­tih? Ko mu je jav­no da­vao pa­re u vri­je­me rat­ne agre­si­je? Ko su bi­li sa­vjet­ni­ci u nje­go­voj vla­di? Ba­ta­li pri­ču, go­spo­da­ru, ti, kao po­zna­ti stra­ni pla­će­nik, pre­ba­cu­ješ ne­ko­me da od dru­gih uzi­ma pa­re za svo­ju iz­bor­nu kam­pa­nju!?
Go­spo­da­rev DPS na­stu­pa pod slo­ga­nom “Si­gur­nim ko­ra­kom” , a ni­kad ni­je bio ne­si­gur­ni­ji. Sve­to­zar Ma­ro­vić, je­dan od osni­va­ča i glav­ni ide­o­log ko­ji je stran­ki dao ime, pri­znao je da je vo­đa kri­mi­nal­ne gru­pe ko­ja je oja­di­la bu­džet bu­dvan­ske op­šti­ne. Mo­gu­će je da Ma­ro­vić pri­znao kri­vi­cu iz stra­ha za svo­ju po­ro­di­cu, a mo­žda je sam ta­ko od­lu­čio – ali je či­nje­ni­ca da je dru­gi čo­vjek DPS- su­đen i osu­đen kao vo­đa kri­mi­na­la­ca. A kri­mi­nal­ci ko­ji­ma je on bio li­der ni­je­su pri­pad­ni­ci ni bar­skih, ni­ti ko­tor­skih kla­no­va već is­tak­nu­ti funk­ci­o­ne­ri bu­dvan­skog DPS-a. U par­ti­ji je za­vla­dao strah- ni­je ma­li broj is­tak­nu­tih par­tij­skih po­je­di­na­ca ko­ji su ,,po­slo­va­li” kao Ma­ro­vić i nje­gov klan. Ma­ro­vi­ćev pad go­spo­dar po­ku­ša­va da is­ko­ri­sti u pred­iz­bor­no- pro­pa­gand­ne svr­he- hva­li­še se ka­ko su u DPS-u ima­li sna­ge da raš­či­ste sa “no­si­o­ci­ma” or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Ar­gu­men­ta­ci­ja mu je na kli­ma­vim no­ga­ma- ne pi­je vo­du. Go­spo­dar je mo­rao pr­vo da raš­či­sti sa so­bom i svo­jim kla­nom, pa tek on­da da se Ma­ro­vi­ću su­di kao kri­mi­nal­cu. Isti­na, vla­da­ri ne hap­se se­be –hap­še­ni su dru­gi ma­kar im bi­li ta­ko bli­ski i dra­gi kao što je ovom na­šem bio Sve­to­zar Ma­ro­vić. Sva­ka na­rod­na je sve­ta, pa i ona o ri­bi ko­ja smr­di s gla­ve i ste­pe­ni­ca­ma ko­je se či­ste s vr­ha. Ni na spolj­no -po­li­tič­kom pla­nu si­tu­a­ci­ja za re­žim ni­je ni­ma­lo ru­ži­ča­sta. Cr­no­gor­ske evro­do­sa­de i da­lje upor­no po­na­vlja­ju man­tru o EU, stva­ra­ju­ći la­žnu sli­ku o nje­noj pri­vlač­no­sti, bez ob­zi­ra na du­bo­ku kri­zu u ko­joj se ona na­la­zi. I od is­ho­da ame­rič­kih no­vem­bar­skih iz­bo­ra naš dik­ta­tor mo­ra da stre­pi- uko­li­ko po­bi­je­di Do­nald Tramp- cr­no mu se pi­še... Ako se on use­li u Bi­je­lu ku­ću, ame­rič­ki od­no­si bi­će re­de­fi­ni­sa­ni ka­ko pre­ma ne­pri­ja­te­lji­ma ta­ko i pre­ma sa­ve­zni­ci­ma.