Pi­še: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca

Za­če­pi­te vi­še, Ća­mi­le, Zu­kor­li­ću i re­sto za­du­šnih ba­ba, aman!
Ni­je šej­tan iza­bran za pr­vog čo­vje­ka Sre­bre­ni­ce, već mlad, po­šten i prin­ci­pi­je­lan mo­mak ko­ji će va­lja­ti mu­sli­ma­ni­ma ko­li­ko i Sr­bi­ma!
Po­zna­jem ga, pa da­jem se­bi za pra­vo da svje­do­čim o Mla­de­nu Gru­ji­či­ću, i znam za­što vas to­li­ko bo­li nje­gov iz­bor- Sre­bre­ni­ca vi­še ne­će bi­ti ne­kro­fil­ski “Di­zni­lend” već mje­sto gdje će se o da­tu­mi­ma stra­da­nja opla­ki­va­ti, a osta­li­ma ži­vje­ti, i to je ono če­ga se pla­ši­te, vi mi­zer­ni ši­bi­ca­ri stra­dal­ni­štva!
Da, pre­tvo­ri­li ste Sre­bre­ni­cu u “brend”, i evo ne­ka mi za­mje­ri i sam Bog ako hu­lim, ali ta­ko je!
Pr­vi sam ko­ji ne spo­ri zlo­čin uči­njen nad mu­sli­man­skim sta­nov­ni­štvom, stra­šno je to, jed­na­ko stra­šno kao kar­ne­val de­be­lo is­pla­ti­ve smr­ti ko­ji ste stvo­ri­li od to­ga!
Je­ste, i sram ne­ka vas je do­vi­je­ka od sva­kog ta­bu­ta ako mi­sli­te da u nji­ma s mi­rom po­či­va­ju ne­sreć­ni­ci dok vi se­i­ri­te sva­kog 11. jul, tap­ka­ro­ši ka­ra­ta za mr­žnju u pr­vim re­do­vi­ma!
Pa, vi po­ro­di­ca­ma stra­da­lih ne do­zvo­lja­va­te da u mi­ru i smi­ra­ju tu­že nad svo­ji­ma!
Ni­su oni za vas lju­di već in­ka­sant­ske broj­ke za či­ji le­lek is­po­sta­vlja­te uplat­ni­ce bje­lo­svetskm hoh­šta­ple­ri­ma!
Aj­de, re­ci­te da la­žem kad ka­žem da se Sre­bre­ni­ci ne mo­že pri­ći od sra­mot­nih štan­do­va i ša­tri, ko da se ga­zi ka se­o­skom pa­na­đu­ru, a ne ka me­mo­ri­jal­nom cen­tru?!
Bo­jim se da će Mla­de­no­vim iz­bo­rom utih­nu­ti sa­mo vaš bi­znis, bru­ko bez­vjer­na, a ne tu­žba­li­ce maj­ki, jer pro­klet bio sva­ko od nas ko bi da usta­vi ho­do­ča­sni­ke bo­la, u to­me je su­štin­ska raz­li­ka iz­me­đu nas i vas pro­fe­si­o­nal­nih raz­bra­ja­ča ko­sti­ju!
Strah vas je, jer Mla­den ne­će do­zvo­li­ti da se ika­da vi­še go­to­vo u po­ta­ji od­la­zi u Kra­vi­cu, Za­la­zje, Sa­se... da ćut­ke do­go­ri­je­va­ju vo­šta­ni­ce i da se pra­por­ci kan­di­la ne ču­ju do Sre­bre­ni­ce, ne da bi uni­zi­li me­zar­je, već da gro­blja jed­na­ko pro­go­vo­re na­kon de­ce­ni­ja ućut­ki­va­nja!
Ne bri­ni­te, mr­tvi su se go­re iz­mi­ri­li ako su ima­li zbog če­ga da se sva­de, no vas bo­li što na ze­mlji vi­še ne­će­te mo­ći da po­ri­če­te ono pod njom- hi­lja­de ma­sa­kri­ra­nih Sr­ba!
I nji­ma će se oda­va­ti jed­na­ka po­čast, a to, šej­ta­no­ve kal­fe, ni­je po­čast ko­ja vri­je­đa, već vri­e­đa kad pre­ćut­ki­je­te kao do­sad! Ne žr­tve, ne po­ro­di­ce, već va­šu vje­ru, jer ako mi­sli­te da či­ni­te ugod­no Ala­hu plju­ju­ći na cr­ni­nu srp­skih maj­ki, da­le­ko ste on­da od isla­ma ko­li­ko i ja od pra­vo­sla­vlja ka­da bih oprav­dao mu­če­nič­ko stra­da­nje čo­vje­ka dru­ge vje­re!
Ja svo­ju vje­ru is­po­vi­je­dam ta­ko što bih u nje­no ime stao da sa­ču­vam i dža­mi­ju i tur­be i te­ki­ju, baš ko­li­ko i ol­ta­re i zvo­ni­ke.
Ne boj­te se vi Mla­de­na, vjer­ni­ci ne­vje­re, već stra­huj­te od se­be!
Ni­ko ne­će po­re­ći 11. jul, ali ni­ko ni­ka­da vi­še ne­će po­ri­ca­ti ni pre­kla­ne da­ne sa­tr­tih srp­skih se­la Sre­bre­ni­ce!
Ni­je to pr­kos već bol, ono na šta ste mi­sli­li da ima­te ta­pi­ju, bez­um­ni­ci, či­ne­ći da ni Slo­bo­dan­ka, ni­ti Sa­bi­na ne mo­gu ka­ko Bog i Alah za­po­vi­je­da­ju oža­li­ti svo­je!
Shva­ti­te, pro­šlo je vri­je­me pro­fe­si­o­nal­nih na­ri­ka­ča, do­la­ze da­ni ne­pa­tvo­re­ne tu­ge i le­le­ka, a sa­mo je to po­treb­no Sre­bre­ni­ci da bi sva­ki sle­de­ći dan mo­gla ži­vje­ti!
Znam da vas to po­naj­vi­še bo­li, ali ta­ko je, go­spo­do!
Ne­ma mi­ra za umr­le dok sva­đa­te ži­ve i ne­ma smi­ra­ja za ži­ve dok ra­za­bi­ra­te umr­le na is­pla­ti­ve i one gra­tis!
Ne shva­ta­te vi, bu­ni­ka­ri, da Sre­bre­ni­com odav­no ne vla­da­ju ži­vi već umr­li, a lju­di su tu tek da uči­ne da­ne po­me­na svi­ma jed­na­ko mir­nim, jer lak­šim ne mo­gu, a te­žim ne smi­ju, ka­ko ste do­sad či­ni­li pa­nič­no stra­hu­ju­ći da se ovi na ze­mlji ne iz­mi­re ka­ko su i ovi na ne­bu, odav­no!
Mla­den je sa­mo ime, na­še ko­li­ko i va­še, vje­ruj­te, jer nje­go­vim će gla­som go­vo­ri­ti po­po­vi ko­li­ko i ho­dže!
Je­di­no što Sre­bre­ni­ca vi­še ne­će bi­ti vaš ne­kro­fil­ski “Di­zni­lend”, a to je naj­stra­šni­je, jel­da, pa bio da­nas ne­ki Mla­den na če­lu op­šti­ne, il’ sju­tra ne­ki ne­po­slu­šni Mu­sta­fa ko­ji će jed­na­ko re­ći: “Do­sta! Mir ta­bu­ti­ma ko­li­ko i san­du­ci­ma! Sva­koj u ze­mlji ko­sti- opro­sti!”