Sko­ro tri de­ce­ni­je cr­no­gor­ski gra­đa­ni su na­vi­kli na slat­kor­je­či­ve uspa­van­ke sve­moć­nog go­spo­da­ra i nje­go­ve svi­te. Na­rod na­vik­nut na sva­ko­dnev­na zla i ne­sre­će, na pri­jet­nje i ucje­ne, ve­ći­na gra­đa­na je ću­ta­la i tr­pje­la, ra­ču­na­ju­ći da i od zla mo­že bi­ti go­re. Go­spo­dar je svo to vri­je­me sa svo­jim sej­me­ni­ma ra­dio što je nje­mu vo­lja. Vo­dio je ne­po­treb­ne ra­to­ve, otva­rao lo­go­re sra­ma po Cr­noj Go­ri, pu­sto­šio gra­do­ve, pljač­kao cr­no­gor­ski na­rod. Od sred­nje kla­se na­pra­vio je bes­kuć­ni­ke. Go­spo­dar je smi­šlje­no za­tva­rao fa­bri­ke, ras­tu­rao pred­u­ze­ća i usta­no­ve, a de­se­ti­ne hi­lja­da rad­ni­ka is­tje­rao na uli­ce. U Cr­nu Go­ru je do­vo­dio lju­de mrač­ne i sum­nji­ve pro­šlo­sti, pred­sta­vljao ih uspje­šnim bi­zni­sme­ni­ma i pred­u­zet­ni­ci­ma, pro­da­vao im cr­no­gor­sku ze­mlju, ho­te­le, fa­bri­ke, voj­na i ci­vil­na od­ma­ra­li­šta, a na nje­go­ve ban­kov­ne ra­ču­ne i na ra­ču­ne nje­go­vih naj­bli­žih sa­rad­ni­ka sli­va­la su se ogrom­na ma­te­ri­jal­na bo­gat­stva.
La­ko­mi go­spo­dar je ta­ko po pr­vi put u isto­ri­ji od Cr­no­go­ra­ca na­pra­vio bje­lo­svjet­sko ro­blje. To­kom go­spo­da­re­ve vla­da­vi­ne Cr­na Go­ra je po­sta­la uto­či­šte me­đu­na­rod­nih kri­mi­nal­nih ban­di i pla­će­nih ubi­ca s In­ter­po­lo­vih po­tjer­ni­ca. Umje­sto da iz­vo­zi bi­je­lu teh­ni­ku i pro­iz­vo­de la­ke in­du­stri­je, kao što se ra­di­lo do 90-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, Cr­na Go­ra u Đu­ka­no­vi­će­voj vla­da­vi­ni po­sta­je tran­zit­na ru­ta, pre­ko ko­je se vr­ši pro­da­ja dro­ge, du­va­na, nar­ko­ti­ka i na­o­ru­ža­nja, i ta­ko se smi­šlje­no ubi­ja cr­no­gor­ska mla­dež, a sve za­rad bo­ga­će­nja kri­mi­nal­nih ban­di na če­lu s go­spo­da­rem.
Go­spo­da­re­va ka­ta­kli­zmič­ka vla­da­vi­na uru­ša­va Cr­nu Go­ru s aspek­ta mo­ra­la i ljud­skih vri­jed­no­sti do te mje­re da me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca ne­ma pra­vog rje­še­nja za nju, osim da uči­ni isto što je ura­di­la s po­je­di­nim ne­na­rod­nim re­ži­mi­ma u svi­je­tu i da dik­ta­tu­ru za­mi­je­ni de­mo­kra­ti­jom.
Pod­go­rič­ki Mu­a­mer za­bo­ra­vlja da je do nje­go­vog pr­vog do­la­ska na če­lo Vla­de, pr­o­sječ­na pla­ta u Cr­noj Go­ri bi­la 900 nje­mač­kih ma­ra­ka, a cr­no­gor­sko bla­go bi­lo je ne­tak­nu­to. Za­bo­ra­vlja da su vje­štač­ke ne­sta­ši­ce naft­nih de­ri­va­ta, pre­hram­be­ne i osta­le ro­be, u vri­je­me nje­go­ve pr­ve pre­mi­jer­ske vla­da­vi­ne, pu­ni­le dže­po­ve od­re­đe­nom bro­ju sko­ro­je­vi­ća, na če­lu sa njim, svr­stav­ši cr­no­gor­ske gra­đa­ne u red naj­si­ro­ma­šni­jeg na­ro­da u re­gi­o­nu.
Ta­ko je pr­vi pre­mi­jer u jed­no­par­tij­skom si­ste­mu svoj na­rod do­veo na ivi­cu am­bi­sa, a se­be pro­gla­sio spa­si­te­ljem. Cr­no­gor­ski ‘’me­si­ja’’ za­bo­ra­vlja da je cr­no­gor­ske gra­đa­ne po­zi­vao da idu u rat, pljač­ke, ubi­stva, zli­ko­vač­ka či­nje­nja i van cr­no­gor­skih gra­ni­ca. Ucvi­je­lje­ni go­spo­dar sve vi­še pre­ba­cu­je kri­vi­cu na svo­je po­slu­šni­ke, tvr­de­ći da ne­ma ni­šta s onim što se de­ša­va­lo de­ve­de­se­tih go­di­na u po­sva­đa­noj Cr­noj Go­ri. Go­spo­da­re­va vla­da­vi­na me pod­sje­ća na TV se­ri­ju „Se­lo go­ri, a ba­ba se če­šlja“. Obi­je­sni go­spo­dar op­tu­žu­je NVO da ra­de za tu­đe in­te­re­se i da ho­će da pro­da­ju Cr­nu Go­ru dru­gi­ma. Isti­na je dru­ga­či­ja. Te­ško da im je išta osta­lo ne­pro­da­to, jer je go­spo­dar to već za­vr­šio. Mla­di, li­je­pi i per­spek­tiv­ni go­spo­dar sa svo­jim mi­ni­stri­ma, pri­ja­te­lji­ma i ku­mo­vi­ma oja­dio je cr­no­gor­ske gra­đa­ne, a bu­du­će ne­ro­đe­ne ge­ne­ra­ci­je Cr­no­go­ra­ca za­du­žio kre­di­ti­ma kod me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, do te mje­re da je sva­ki ko­men­tar su­vi­šan. Go­spo­dar i nje­go­va svi­ta se u pro­šlo­sti ni­je­su bri­nu­li o op­štem do­bru i na­pret­ku cr­no­gor­skog dru­štva, već se nji­ho­va ap­so­lut­na moć usmje­ra­va­la na bo­ga­će­nje fa­vo­ri­zo­va­nih po­ro­di­ca na če­lu s go­spo­da­re­vom. Ta­kvo sta­nje je iz­ra­že­no u ve­ći­ni in­sti­tu­ci­ja si­ste­ma, a po­seb­no se re­flek­tu­je u sud­stvu, tu­ži­la­štvu, zdrav­stvu i po­li­ci­ji... Ni­jed­na spo­na cr­no­gor­skog dru­štva ni­je po­šte­đe­na od ta­kvih is­ku­še­nja.
Zbog ka­ta­stro­fal­nog sta­nja i ne­po­vje­re­nja u in­sti­tu­ci­je si­ste­ma u Cr­noj Go­ri se umno­ža­va­ju ne­sre­će, ubi­stva, sva­đe, si­lo­va­nja, ko­ri­sto­lju­blje, pod­mi­ći­va­nja, ne­tr­pe­lji­vo­sti, ne­po­što­va­nja, la­žna svje­do­če­nja i osve­te, pa će ubu­du­će mno­gi gra­đa­ni bi­ti pri­mo­ra­ni da prav­du uzi­ma­ju u svo­je ru­ke.
Ne­funk­ci­o­ni­sa­nje prav­ne dr­ža­ve i sva­ko­dnev­ne ko­rup­tiv­ne rad­nje od stra­ne vla­da­ju­će oli­gar­hi­je do­ve­li su Cr­nu Go­ru do pr­o­va­li­je. Go­spo­dar i nje­go­va ka­ma­ri­la sve vi­še gu­be po­vje­re­nje kod onih ko­ji su ga svo vri­je­me nje­go­ve zle vla­da­vi­ne po­dr­ža­va­li i pje­va­li mu sla­vo­poj­ke.
Go­spo­dar gu­bi kom­pas dr­žav­ni­ka i op­tu­žu­je sva­ko­ga za ko­ga sma­tra da mu mo­že bi­ti smet­nja u da­ljem op­stan­ku na vla­sti. Na li­sti ne­po­želj­nih su se na­šli i ne­ki do­ju­če­ra­šnji go­spo­da­ro­vi gla­sno­go­vor­ni­ci, a sa­da ih upra­vo on op­tu­žu­je da že­le da pro­da­ju Cr­nu Go­ru oni­ma ko­ji nje­mu ni­je­su po vo­lji.
Mo­lim evrop­ske tu­ži­o­ce i ame­rič­ko pra­vo­su­đe, do­ma­će NVO, ne­za­vi­sne me­di­je, slo­bod­ne no­vi­na­re, uni­ver­zi­tet­ske pro­fe­so­re, in­te­lek­tu­al­ce i ne­pot­ku­plji­ve gra­đa­ne, da ne lju­te go­spo­da­ra, jer mo­gu da mu na­u­de i na­šte­te nje­go­vom zdra­vlju. Šta bi ‘’dvor­ski li­zi­pja­ti’’ či­ni­li da go­spo­da­ru po­zli ako mu ne­za­do­volj­ni gra­đa­ni na sle­de­ćim iz­bo­ri­ma iz­gla­sa­ju ne­po­vje­re­nje? Ko­ga bi po­ni­zni sko­ro­je­vi­ći ubu­du­će dvo­ri­li i ti­tra­li mu?!

Pi­še: Bo­žo V. Li­po­vi­na