Pi­še: Du­ško Kon­te Iva­no­vić


Isto­ri­ja Cr­ne Go­re, ovo vri­je­me vla­da­vi­ne Đu­ka­no­vi­će­vog DPS-a, za­bi­lje­žit će kao vri­je­me mra­ka, vri­je­me naj­go­re vla­sti ko­ja je na­šu ze­mlju za­de­si­la od nje­nog po­stan­ka. Ovo mrač­no vri­je­me mo­že­mo po­dje­li­ti na vri­je­me do i po­sli­je gra­đan­skih pro­te­sta ko­je je or­ga­ni­zo­vao DF. Po­zi­va­ju­ći na­rod na pro­te­ste, DF je upa­lio svi­je­tlo u ovom mra­ku u ko­jem Cr­na Go­ra i da­lje ži­vi, pro­bu­dio gra­đan­sku svi­jest kod ne­za­ne­mar­lji­vog bro­ja gra­đa­na i gra­đan­ki i po­vra­tio kod lju­di osje­ćaj sa­mo­po­što­va­nja, oslo­bo­dio ih osje­ća­ja stra­ha, iz­veo ih na uli­cu, stvo­rio osje­ćaj slo­bo­de da dik­ta­to­ru kli­ču "MI­LO LO­PO­VE"!!!.
A, pi­tam se, da li je to do­volj­no?
Ja lič­no, kao i ve­lik broj mo­jih pri­ja­te­lja i gra­đa­na CG smo sa ra­do­šću do­če­ka­li po­ziv na pro­test, po­ziv od opo­zi­ci­je ko­ja je dvi­je i po de­ce­ni­je dej­stvo­va­la im­po­tent­no i ja­lo­vo, da­ju­ći sli­ku o se­bi kao o de­ko­ru u par­la­men­tu, či­ji pred­stav­ni­ci su svo­jim na­či­nom dje­lo­va­nja mno­go pu­ta raz­o­ča­ra­li na­rod ko­ji ih je gla­sao... Eto, ima­mo iza se­be tri mje­se­ca pro­te­sta, sve što se za to vri­je­me de­si­lo, uklju­ču­ju­ći i bru­ta­lan na­pad na mir­ni i go­lo­ru­ki na­rod od stra­ne re­žim­ske po­li­ci­je i ako ne ra­ču­na­mo pro­bu­đe­nu gra­đan­sku svi­jest kao re­zul­tat svih de­ša­va­nja tre­ti­ra­ju­ći je kao ne­pro­cje­nji­vu vri­jed­nost ne­ma ni­ka­kvih re­zul­ta­ta po pi­ta­nju osnov­nog za­htje­va or­ga­ni­za­to­ra pro­te­sta.
Ni­je do­volj­no ima­ti prav­nu dr­ža­vu! U uslo­vi­ma u ko­jim ži­vi sa­vre­me­na Cr­na Go­ra, na­čin na ko­ji skup­šti­na iz­gla­sa­va za­ko­ne na osno­vu par­la­men­tar­ne ve­ći­ne, ko­ji ni­je­su svi pod­jed­na­ko u in­te­re­su svih gra­đa­na i dr­ža­ve, a ko­ji se pro­vo­de u prak­si, re­ži­mu da­ju le­gi­ti­mi­tet da ra­di što ho­će! To se po­ka­zu­je i u slu­ča­ju Đu­ka­no­vi­ćog od­bi­ja­nja da se ta­ko va­žno pi­ta­nje kao što je pri­stu­pa­nje NA­TO ali­jan­si, ko­ri­ste­ći se "in­stru­men­ti­ma prav­ne dr­ža­ve", ri­je­ši re­fe­ren­du­mom ne­go sa­mo­volj­no od­lu­ču­je o tom pi­ta­nju, ne ma­re­ći što se ve­ći­na gra­đa­na to­me pro­ti­vi. Dr­žav­ni za­ko­ni mo­ra­ju bi­ti i pra­ved­ni i prav­ni! Mo­ra­ju bi­ti jed­na­ki za sva­kog gra­đa­ni­na, bez ob­zi­ra na raz­li­ke ili sta­tus u dru­štvu. Za­ko­ni­ma se mo­ra spri­je­či­ti sa­mo­vo­lja vr­ši­o­ca vla­sti, obez­bi­je­di­ti auto­no­man pot­pu­no ne­za­vi­san rad sud­stva, tu­ži­la­štva, iz­vr­šne vla­sti.
Ka­da se na­rod oku­plja oko par­ti­ja ko­je ima­ju na­ci­o­nal­ni pred­znak, to zna­či da je ta­kvo nji­ho­vo oku­plja­nje na­sta­lo iz po­tre­be da šti­te svo­je na­ci­o­nal­ne in­te­re­se. U slo­bod­nom de­mo­krat­skom dru­štvu ne­ma po­tre­be da bi­lo ko­ja par­ti­ja šti­ti in­te­re­se gra­đa­na! Gra­đa­ne i dr­ža­vu šti­te ustav i za­kon! Re­žim u Cr­noj Go­ri, sa uspje­hom ob­ma­nju­je- la­že gra­đa­ne da su oni je­di­ni ko­ji "ima­ju man­dat da vo­de dr­ža­vu". Ono što njih ve­že za Cr­nu Go­ru je je­di­no in­te­res da sa po­zi­ci­ja vla­sti do kra­ja opljač­ka­ju i po­kra­du što je od ze­mlje osta­lo.
Re­žim se pla­ši slo­bod­nih gra­đa­na. Re­žim se pla­ši na­rod­ne slo­ge. Mi­ni­mum ci­vi­li­za­cij­skog do­stig­nu­ća dva­de­set pr­vog vi­je­ka su SLO­BOD­NI I RE­GU­LAR­NI IZ­BO­RI, na ko­je re­žim ne pri­sta­je, zna­ju­či da će ih ta­kvi iz­bo­ri de­por­to­va­ti u pro­šlost.
Ve­li­ke i du­bo­ke po­dje­le, ko­je su pro­iz­vod re­ži­ma, naj­vi­še su iz­ra­že­ne po pi­ta­nju vje­re i na­ci­o­nal­no­sti iz­me­đu dva naj­broj­ni­ja na­ro­da u Cr­noj Go­ri, me­đu Sr­bi­ma i Cr­no­gor­ci­ma! Po­dje­le me­đu dvi­je pra­vo­slav­ne cr­kve, ko­je na ža­lost ras­pi­ru­ju i "Bo­ži­ji po­sla­ni­ci na ze­mlji ", po­je­di­ni sve­šte­ni­ci .
Ja ne že­lim raz­mi­šlja­ti o to­me ko je u kri­vu, a ko u pra­vu, jer bi se ono što ho­ću ovom pri­li­kom da ka­žem iz­gu­bi­lo iz­me­đu dvi­je isti­ne i sve on­da ne bi ima­lo smi­sla. Ho­ću da ka­žem, da je na­ro­du u Cr­noj Go­ri po­treb­na sna­ga , um i mno­go do­bre vo­lje da pri­hva­ti raz­li­či­to­sti, na­ci­o­nal­ne, vjer­ske,ide­o­lo­ške, raz­li­či­to mi­šlje­nje . Sklo­ni smo da da­nas jed­ni dru­gi­ma če­sti­ta­mo pra­zni­ke, a već sju­tra da na­sta­vi­mo jed­ni dru­ge da po­li­va­mo pr­ljav­šti­nom, da se sva­đa­mo do mr­žnje, da do­ka­zu­je­mo ka­ko smo baš mi u pra­vu, a ne oni! Za­bo­ra­vlja­mo da ži­vi­mo u dva­de­set pr­vom vi­je­ku i da su ci­vi­li­za­cij­ske te­ko­vi­ne lju­bav, po­što­va­nje, to­le­ran­ci­ja, su­ži­vot, gra­đan­sko dru­štvo ... Pri­hva­ti­mo jed­ni dru­ge. Oslo­bo­di­mo se mr­žnje i po­štuj­mo se me­đu­sob­no jer po­sto­ji­mo i jed­ni i dru­gi! Lju­bav će si­gur­no do­ći, ka­sni­je, ali će do­ći! A na­ma će bi­ti i lak­še i ljep­še da ži­vi­mo! Osim to­ga, na­ma ne­će mo­ći da ma­ni­pu­li­šu!
ŽI­VJE­LA SLO­BOD­NA GRA­ĐAN­SKA PRA­VED­NA I PRAV­NA DR­ŽA­VA CR­NA GO­RA!