Pi­še: dr Vu­ka­din Šlju­kić


Po­zna­ta je po­ja­va u či­ta­voj Evro­pi da je raz­li­ka u vje­ro­i­spo­vije­sti oštro di­je­li­la pri­pad­ni­ke istog et­nič­kog na­ro­da. ‘’Var­to­lo­mej­ska noć’’ u svjet­skim okvi­ri­ma da­nas sim­bo­li­zu­je za­tam­nje­nje uma. Maj­ka ta­da­šnjeg ka­to­lič­kog kra­lja Kar­la IX od Fran­cu­ske, ko­ja je prak­tič­no dr­ža­la uzde u ru­ka­ma to­kom ci­je­le nje­go­ve “vla­da­vi­ne”, Ita­li­jan­ka Ka­ta­ri­na Me­di­či, or­ga­ni­zo­va­la je po­kolj naj­i­stak­nu­ti­jih fran­cu­skih pro­te­sta­na­ta u to vri­je­me, tzv. hu­ge­no­ta, u jed­noj no­ći. Taj po­kolj je zna­čio pre­kid sa do­ta­da­šnjom po­li­ti­kom sla­ga­nja iz­me­đu ka­to­lič­ke cr­kve i protestanske stran­ke, na­ro­či­to s ob­zi­rom na po­li­ti­ku pri­bli­ža­va­nja Holandiji pro­tiv Španije, ko­ju je za­stu­pao hu­ge­not­ski vo­đa ad­mi­ral Gasparde Kolinji. Na­kon ta­kvih uža­snih do­ga­đa­ja, preživjelim hu­ge­no­ti­ma su pre­o­sta­la sa­mo dva rješenja- ili da se po­ka­to­li­če, ili da se od­se­le iz Fran­cu­ske. Sa­mo 43 go­di­ne prije ‘’Var­to­lo­mej­ske no­ći’’, od­no­sno na­lo­ga da se hu­ge­no­ti po­ko­lju, ka­to­li­ci i pro­te­stan­ti u Fran­cu­skoj pri­pa­da­li su is­toj re­li­gi­ji – ka­to­lič­koj - da­na­šnji od­nos Cr­no­gor­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, re­gi­stro­va­ne u po­li­cij­skoj sta­ni­ci, pre­ma Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi je sli­čan! Raz­li­či­ta vje­ro­i­spo­vijest po­di­je­li­la je ka­to­lič­ke Fla­man­ce od kal­vi­ni­stič­kih Ho­lan­đa­na, iako oni ima­ju isti et­nič­ki ko­ri­jen i go­vo­re istim je­zi­kom - da­na­šnji od­nos Cr­no­go­ra­ca pre­ma Sr­bi­ma u Cr­noj Go­ri je sli­čan! Po­dje­la na pro­te­stan­te i ka­to­li­ke po­di­je­li­la je Ir­ce, kao što, do­du­še u ma­njoj mje­ri, ista bolj­ka mu­či i nje­mač­ki na­rod. Ka­to­lič­ka ne­to­le­ran­ci­ja, na­ro­či­to od XVI vi­je­ka, na­pra­vi­la je ne­pre­mo­stiv jaz iz­me­đu pri­pad­ni­ka istog et­no­sa - na­sta­vi li se u Cr­noj Go­ri ovim pu­tem, oče­ki­va­no je da se do­go­di slič­no!
Ta­mo gdje je ne­to­le­ran­ci­ja bi­la ve­ća i pu­ko­ti­ne su do­bi­le na ši­ri­ni i du­bi­ni. Is­pu­ni­la ih je ne­sno­sna mr­žnja ko­ja se ni­je ni­čim da­la pre­mo­sti­ti. Iako se šo­vi­ni­zam naj­če­šće ve­že uz agre­siv­no ili na­sil­no is­po­ljen na­ci­o­na­li­zam, taj po­jam je za­pra­vo sa­vre­me­ni de­ri­vat, odav­no u isto­ri­ji pri­sut­ne agre­siv­no i na­sil­no is­po­lje­ne me­đu­re­li­gij­ske ne­tr­pe­lji­vo­sti i mr­žnje. Sa­mo su lju­di za­sli­je­plje­ni se­ku­la­ri­zmom mo­gli vjer­ske su­ko­be pod­ve­sti pod Froj­dov „nar­ci­zam ma­lih raz­li­ka“: „Mi­le­ni­ju­mi ljud­ske isto­ri­je su po­ka­za­li da re­li­gi­ja ni­je ma­la raz­li­ka ne­go, mo­gu­će, naj­du­blja raz­li­ka ko­ja mo­že da po­sto­ji me­đu lju­di­ma“- zbog ovih raz­lo­ga upo­zo­ra­va­mo – u pa­met se, mon­te­ne­gri­ni.
Bal­kan je po ovoj po­ja­vi naj­u­oč­lji­vi­ji pri­mjer. „Uvi­jek se vje­ra lak­še li­je­pi­la za du­šu ne­go zna­nje o za­jed­nič­kom po­ri­je­klu.“ Ako je to ne­gdje po­tvr­đe­no, on­da je to bal­kan­ski pro­stor. Re­li­gi­ja je ključ­na od­red­ni­ca u bal­kan­skom kon­tek­stu bi­va­nja na­ci­jom - za­to Mi­lo Đu­ka­no­vić po­ku­ša­va da na­pra­vi Cr­no­gor­sku pra­vo­slav­nu cr­kvu!
Slo­ve­ni ni­su sklo­ni fa­na­ti­zmu, za raz­li­ku od isla­mi­sta. U slu­ča­ju isla­ma fa­na­ti­zam do­sti­že ogrom­ne raz­mje­re i po­sta­je od­red­ni­ca bi­ća. Uz to, fa­na­ti­zam je pod­stak­nut re­ne­gat­stvom. Sva­ko re­ne­gat­stvo ra­đa fa­na­ti­zam. „Re­ne­gat po­sta­je ne­ho­ti­ce fa­na­ti­kom svo­je no­ve re­li­gi­je sa­mo da bi pred sa­mim so­bom oprav­dao svo­je ot­pad­ni­štvo“– ovo ob­ja­šnje­nje ba­ca svje­tlo na lič­nost Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­ve ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce po cr­no­gor­sko dru­štvo; pri­sje­ti­mo se sr­bo­va­nja Mi­la Đu­ka­no­vi­ća na po­čet­ku nje­go­ve po­li­tič­ke ka­ri­je­re da bi­smo ra­zu­mje­li nje­go­vo da­na­šnje re­ne­gat­stvo i fa­na­ti­zam! Ov­dje tre­ba uoči­ti, ka­da je rijč o pre­vje­ra­va­nju, da to pre­vje­ra­va­nje ni­je za po­re­đe­nje s pre­la­skom sa pa­gan­stva na hri­šćan­stvo, kad se iz jed­nog za­o­sta­li­jeg sta­nja pre­la­zi na vi­ši i osje­ćaj­ni­ji sklop. Od­la­zak u re­ne­gat­stvo iz stra­ha ili ko­ri­sto­lju­blja obič­no do­vo­di do po­ti­ski­va­nja svog ra­ni­jeg du­hov­nog bi­ća u do­nje slo­je­ve svi­je­sti. Iz to­ga mo­gu pro­i­za­ći dvi­je po­ja­ve ko­je se naj­če­šće me­đu so­bom pre­pli­ću: jed­na je u iz­mi­je­ša­no­sti sta­rog i no­vog vjer­skog ili ide­o­lo­škog fol­klo­ra, a dru­ga je u po­ja­vi omra­ze i mr­žnje pre­ma svo­jim ra­ni­jim jed­no­vjer­ni­ci­ma ili ple­me­ni­ci­ma, što pro­is­ti­če iz pod­svi­je­sti u ko­ju je po­ti­snu­to ra­ni­je du­hov­no bi­će jed­nog re­ne­ga­ta - zar ovo ni­je ogle­da­lo da­na­šnjeg sta­nja u Cr­noj Go­ri, stvo­re­nog po­li­ti­kom Mi­la Đu­ka­no­vi­ća! Sve što je za­jed­nič­ko po­sta­je ne­va­žno pred onim što ih raz­li­ku­je. „Mo­žda je po mir i umje­re­nost naj­o­pa­sni­ja he­te­ro­ge­nost ni­kla na za­jed­nič­kom te­me­lju.“
Bez pro­u­ča­va­nja Nje­go­še­vog „Gor­skog vi­jen­ca“ Cr­na Go­ra se ne mo­že ra­zu­mje­ti. Sje­ti­mo se da je di­le­ma vla­di­ke Da­ni­la bi­la ve­ća od ču­ve­ne di­le­me bi­ti-ili-ne-bi­ti Šek­spi­ro­vog Ha­mle­ta. Na­i­me, vla­di­ka Da­ni­lo vi­di da je po­la Cr­no­go­ra­ca pri­mi­lo islam, tj. da je za­rad ko­ri­sti pro­mi­je­ni­lo svoj srp­ski, pra­vo­slav­ni kod. I sad, šta da ra­di? Ako kre­ne u „is­tra­gu po­tu­ri­ca“, da se ob­ra­ču­na sa svi­ma ko­ji ne bi da se „vra­te vje­ri pra­đe­dov­skoj“ , ubi­će bra­ću, a ako li pak to ne uči­ni, ci­je­la Cr­na Go­ra pri­mi­će islam, i to vi­še ne­će bi­ti Cr­na Go­ra - eto šta ste iza­bra­li upu­će­ni na put, mon­te­ne­gri­ni! Nje­goš bi vam da­nas re­kao: „Spu­šta­vah se ja niz va­še uže, uma­lo se uže ne pre­tr­že, u gla­vu mi pa­met uće­ra­ste“!
Na­ve­di­mo i kon­kre­tan pri­mjer, kao pa­ra­dig­mu vla­da­vi­ne Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, onaj ka­da Mi­lo­vi par­tij­ski iza­sla­ni­ci pre­u­zi­ma­ju u ime Vla­de Cr­ne Go­re na se­be oba­ve­zu da pla­te dug za po­tro­še­nu od 1.700 eura, i obe­ća­nje da će nji­hov fud­bal­ski klub igra­ti u Li­gi šam­pi­o­na Evro­pe, ako Ma­šan i nje­go­va po­ro­di­ca gla­sa­ju na re­fe­ren­du­mu za sa­mo­stal­nu Cr­nu Go­ru, ubje­đi­va­njem:“Pre­lo­mi, Ma­ša­ne, u mo­zgu“.
Iz po­me­nu­tih pri­mje­ra vi­dlji­vo je da je cr­no­gor­sko dru­štvo po­di­je­lje­no na dva prak­tič­no jed­na­ka di­je­la iz­me­đu Cr­no­gor­aca i Sr­ba. Cr­no­gor­ci, da­na­šnji mon­te­ne­gri­ni ne­gi­ra­ju bi­lo ka­kvu iden­ti­tet­sku ve­zu sa Sr­bi­ma. Srp­ski je­zik, srp­ska kul­tu­ra, Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva se u da­na­šnjoj mon­te­ne­gri­stič­koj Cr­noj Go­ri sma­tra­ju oku­pa­tor­skim či­ni­o­ci­ma, za­hva­lju­ju­ći po­li­ti­ci Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
Da­na­šnja dr­ža­va Cr­na Go­ra, ma­nji­ne osta­vi­mo po stra­ni, ko­joj je vla­dar pro­mi­je­nio iden­ti­tet­ski kod, ho­će da iz­op­šti sva­kog Sr­bi­na, i do­đe mu gla­ve; za­to upo­zo­ra­va­mo – u pa­met se, mon­te­ne­gri­ni.