<br /> Ži­vi­mo u za­i­sta čud­nim i ne­shva­tlji­vim vre­me­ni­ma s čud­nom ne­kom na­zo­vide­mo­kra­ti­jom, s čud­nim pra­vi­li­ma po­na­ša­nja i ne­vi­đe­nim ma­ni­pu­la­ci­ja­ma. Jed­ni mo­gu (go­spo­dar i nje­go­ve po­slu­šnič­ke do­bro pla­će­ne ‘’eli­te’’) da hva­le NA­TO na sva usta, da pri­ča­ju ka­ko ta­kve de­mo­krat­ske, hu­ma­ni­tar­ne, mi­ro­tvo­rač­ke or­ga­ni­za­ci­je ni­je bi­lo od Dru­gog svjet­skog ra­ta, dok dru­gi (ve­ći­na na­ro­da i dio opo­zi­ci­je) ne smi­ju ni da po­me­nu Ru­si­ju. Vra­ća­mo li se u vri­je­me In­for­mbi­roa ka­da se i za po­mi­nja­nje ru­skog ča­ja išlo na Go­li otok - lju­di su hap­še­ni bez su­đe­nja, mu­če­ni spe­ci­jal­nim me­to­da­ma i u nji­ma je ubi­ja­no sve što je ljud­sko. Sva je sre­ća što Cr­na Go­ra ne­ma ne­ko ve­će pu­sto ostr­vo, jer ka­ko se za­huk­ta­va kam­pa­nja pro­tiv Ru­si­je mo­gla bi nam se vra­ti­ti 1948. go­di­na. A, ako se ovo i de­si ( kod nas sve mo­že bi­ti), zna se ko bi dr­žao re­kord u ro­bi­ja­nju - Goj­ko Ra­i­če­vić, ne­u­mor­ni i ne­u­stra­ši­vi bo­rac pro­tiv NA­TO- ubi­ca i svjet­skih po­ro­blji­va­ča. Da li bi obo­rio re­kord Vla­da Dap­če­vi­ća u ro­bi­ja­nju, ne znam, ali sam si­gu­ran da mu ne bi bi­lo la­ko - za­bo­ra­vio bi ba­ti­ne ko­je je kao no­vi­nar do­bio na mir­nom pro­te­stu gra­đa­na.
Ru­sko – cr­no­gor­ski do­bri od­no­si ko­ji tra­ju 300 go­di­na ( od vla­di­ke Da­ni­la i ru­skog ca­ra Pe­tra Ve­li­kog ) za­pa­li su u kri­zu na­kon do­ga­đa­ja u Ukra­ji­ni ( iza­zva­li su ih NA­TO i Ame­ri­ka) ka­da su, da bi­smo se do­dvo­ri­li EU, uve­de­ne sank­ci­je Ru­si­ji. I Fi­li­po­va od­lu­ka da ne pri­su­stvu­je Pa­ra­di po­bjed­ni­ka na­ni­je­la je ozbi­ljan uda­rac in­te­re­si­ma Cr­ne Go­re- eko­nom­skim i svim dru­gim. Ru­ski in­ve­sti­to­ri ni­je­su vi­še ta­ko po­želj­ni kao što su bi­li 2007. i 2008. go­di­ne, a i sve je vi­še ru­skih gra­đa­na ko­ji na­kon ukra­jin­ske kri­ze ras­pro­da­ju ne­kret­ni­ne u Cr­noj Go­ri.
Vje­kov­na dr­žav­nič­ka, vjer­ska, du­hov­na, emo­tiv­na, in­te­re­sna ve­za­nost Cr­ne Go­re za Ru­si­ju, za ovaj na­to­fil­ski re­žim pred­sta­vlja ve­li­ku pre­pre­ku ve­ster­ni­za­ci­je (po­za­pad­nji­če­nja ) cr­no­gor­skog dru­štva ko­ju tre­ba što pri­je i što ra­di­kal­ni­je sru­ši­ti.
Za one ko­ji po­zna­ju go­spo­da­re­vu po­li­tič­ku evo­lu­ci­ju i pam­te po­dr­šku i ‘’ugled’’ ko­ji je imao u Va­šing­to­nu i Bri­se­lu u vri­je­me rat­ne agre­si­je na SR Ju­go­sla­vi­ju, kao i ve­li­ku to­le­ran­ci­ju za­pad­nih moć­ni­ka pre­ma nje­go­vim ‘’bi­zni­si­ma’’, ovo­li­ko na­to­fil­stvo ( lju­bav pre­ma NA­TO-u) zva­nič­ne Cr­ne Go­re ni­je ni­ka­kvo iz­ne­na­đe­nje. On je po­li­tič­ki po­kre­tač an­ti­ru­ske kam­pa­nje i de­mo­ni­za­ci­je Mo­skve- pod­sti­če je svo­jim ne­u­te­me­lje­nim iz­ja­va­ma da iza mir­nih gra­đan­skih pro­te­sta sto­je Ru­si. A ka­da ru­sko Mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va za­tra­ži do­ka­ze go­spo­dar u svom sti­lu, ka­ko on to zna i umi­je, pra­vi se kao da ni­je ni­šta re­kao.U ne­dav­nom in­ter­vjuu hr­vat­skoj te­le­vi­zi­ji iz­ja­vio je da ‘’ne­ma ni­ka­kve sum­nje da je Ru­si­ja ima­la i da da­lje ima ak­tiv­nu ulo­gu u or­ga­ni­za­ci­ji pro­te­sta pro­tiv vla­sti u Pod­go­ri­ci’’.
Ovu iz­ja­vu, kao i iz­ja­ve dru­gih cr­no­gor­skih zva­nič­ni­ka, Ru­si su s pra­vom na­zva­li čud­nom- op­tu­žbe te­ške, a do­ka­za ne­ma. Dža­ba su i ru­ske di­plo­ma­te u Cr­noj Go­ri iz­ja­vlji­va­li da je ključ­ni prin­cip nji­ho­ve di­plo­ma­ti­je upra­vo ne­mi­je­ša­nje u unu­tra­šnje stva­ri ze­mlje do­ma­ći­na.
Za dr­žav­ni vrh ame­rič­ko mi­je­ša­nje u rje­ša­va­nju ključ­nog pi­ta­nja (ula­zak u NA­TO), ko­je se ti­če bu­duć­no­sti gra­đa­na Cr­ne Go­re, nor­mal­no je i pri­hva­tlji­vo, i po­želj­no, dok Ru­si tre­ba da ću­te, i da skr­šte­nih ru­ku po­sma­tra­ju ka­ko ih op­ko­lja­va­ju na br­zi­nu pri­mlje­nim čla­ni­ca­ma. Mo­gu se , da­kle, Ame­ri­kan­ci su­prot­sta­vlja­ti ru­skom pri­su­stvu u Cr­noj Go­ri i da­va­ti po­dr­šku va­zal­nim, po­lu pro­tek­tora­t­skim re­ži­mi­ma na pro­sto­ri­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je(pa i ovom go­spo­da­re­vom ko­ji je u iz­me­ća­re­nju li­der u re­gi­o­nu), dok se Ru­si­ma do­zvo­lja­va da sa­mo kao tu­ri­sti ( i to u što ve­ćem bro­ju) mo­gu do­ći u Cr­nu Go­ru!
Ka­ko se pri­mi­če de­cem­bar ( rok za do­bi­ja­nje po­ziv­ni­ce) ta­ko se sve vi­še za­huk­ta­va kam­pa­nja za NA­TO- pred­vo­de je am­ba­sa­do­ri ze­ma­lja čla­ni­ca iz re­gi­o­na.
U broj­nim na­stu­pi­ma bar­ja­či ma­đar­ski di­plo­ma­ta Po­ša, so­ko­li nas da is­tra­je­mo na pu­tu ko­jim smo odra­ni­je za­ko­ra­či­li. Nje­go­va pri­ča je za­i­sta čud­na, ne­shva­tlji­va, pot­cje­nji­vač­ka i dr­ska- ve­li­ča hu­ma­nost Ali­jan­se kao da ne gle­da­mo ža­lo­sne, po­tre­sne sce­ne na ma­đar­sko- srp­skoj gra­ni­ci. ‘’Pri­jem’’ ko­ji su ma­đar­ske vla­sti pri­re­di­le ne­sreć­nim si­rij­skim iz­bje­gli­ca­ma (ko­je su Ame­ri­ka i NA­TO svo­jom po­ro­blji­vač­kom po­li­ti­kom di­gli sa nji­ho­vih og­nji­šta), pod­sje­ća­ju na Hor­ti­je­vu Ma­đar­sku iz 1941. go­di­ne.
A ka­ko bi se tek go­spo­dar na­ko­stri­je­šio, a o Ran­ku da ne go­vo­ri­mo, da je i ru­ski am­ba­sa­dor išao po Cr­noj Go­ri ( kao što su to ura­di­le nje­go­ve ko­le­ge iz ze­ma­lja čla­ni­ca NA­TO-a) i sa­op­štio gra­đa­ni­ma da je za njih naj­bo­lje da od­lu­ku o ula­sku u NA­TO do­ne­su na re­fe­ren­du­mu.
U Cr­noj Go­ri de fak­to ima­mo jed­no­par­tij­ski si­stem ( po­li­tič­ki mo­ni­zam), iako for­mal­no po­sto­ji po­li­tič­ki plu­ra­li­zam- ima­mo vi­še stra­na­ka i par­ti­ja. Ova go­spo­da­re­va vla­da­ju­ća par­ti­ja ( DPS) svo­je in­te­re­se je po­is­to­vje­ti­la s dr­žav­nim, op­štim in­te­re­si­ma, in­te­re­si­ma svih gra­đa­na, ne do­zvo­lja­va­ju­ći im da se na re­fe­ren­du­mu iz­ja­sne o učla­nje­nju u NA­TO.
Ta­kav od­nos vla­sto­dr­ža­ca pre­ma gra­đa­ni­ma ima svo­je ime- ga­že­nje de­mo­kra­ti­je, ljud­skih pra­va i slo­bo­da!

Pi­še: Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić