Be­o­grad­skog no­vo­bo­ga­ta­ša, tran­zi­ci­o­nog pro­fi­te­ra i po­li­ti­ča­ra Če­do­mi­ra Jo­va­no­vi­ća za­te­kao je i te­ško po­go­dio ma­sa­kr na­stao te­ro­ri­stič­kim na­pa­dom na Pa­riz. Naj­va­žni­ja po­ru­ka ko­ju je po­slao jav­no­sti svo­di­la se, pri­rod­no, na osu­du te­ro­ri­sta, ali i na iz­ra­ža­va­nje bri­ge da bi te­ro­ri­stič­ko na­si­lje mo­glo da do­ve­de do uki­da­nja slo­bo­da i vri­jed­no­sti po ko­ji­ma je fran­cu­sko dru­štvo po­zna­to. Ja­ko se za­bri­nuo glav­ni pro­mo­ter evrop­skih vred­no­sti za Fran­cu­sku i islam­ski svi­jet, za nji­ho­ve ve­ze, vri­jed­no­sti, da­lji raz­voj...
Jo­va­no­vić u Sr­bi­ji za­i­sta pred­sta­vlja sva naj­ve­ća do­stig­nu­ća mo­der­ne Evro­pe. Mlad je, na­bil­do­van, uspje­šan... Još sa­mo ka­da bi ga na­rod ra­zu­mio, gla­sao za nje­ga... I kad nje­go­vi zlo­sreć­ni rad­ni­ci ne bi ima­li po­tre­be da se za svo­ja pra­va obra­te om­bud­sma­nu... Za­bo­ga, ka­ko ne gla­sa­ti za ve­li­ka­na ko­ji je pri­je pet­na­est go­di­na ži­vio kod maj­ke i oca u sta­nu, a da­nas pre­ma na­vo­di­ma no­vi­na tro­ši na luk­suz sto­ti­ne hi­lja­da eura go­di­šnje, ku­pu­je su­pru­zi auto­mo­bil vri­je­dan kao stan u Be­o­gra­du, ko­me se ne zna gdje ži­vi sa broj­nom pro­di­com, a pret­po­sta­vlje­ne lo­ka­ci­je su sve jed­na od dru­ge luk­su­zni­ja i sku­plja... Ko­ji je ne sa­mo pro­mi­je­nio broj­ne po­li­tič­ke bo­je i funk­ci­je, već se, na­vod­no, uspje­šno ba­vi po­slom – ma­da ni­ka­ko da ra­za­be­re­mo da li je ri­ječ o mar­ke­tin­gu, pro­iz­vod­nji na­mje­šta­ja, ber­zi, po­ljo­pri­vre­di... Svim tim za­jed­no... To je ve­li­ki čo­vjek, ka­da od­lu­či on ne ide na sud, svo­je­vre­me­no je po­sre­do­vao pri­li­kom hap­še­nja, po­sje­ći­vao u za­tvo­ru... On je osmi­slio po­li­ti­ku sa­mo­po­ri­ca­nja, auto­šo­vi­ni­zma i po­di­la­že­nja su­sjed­nim ve­li­ko­dr­žav­nim šo­vi­ni­zmi­ma... Sa­mo još da su mu po­kva­re­ni stran­ci i pri­glu­pi na­rod da­li man­dat. Umje­sto to­ga, in­te­lek­tu­a­no su ga po­kra­li biv­ši ra­di­ka­li, ko­ji sa­da jed­nu ta­kvu po­li­ti­ku spo­ro­vo­de u dje­lo – sti­dlji­vo i ne­spret­no, ali upor­no i do­sled­no.
Sje­ti­mo se, me­đu­tim, ka­ko je ovaj gu­ru dru­ge Sr­bi­je, naj­ve­ći pla­ni­nar me­đu po­li­ti­ča­ri­ma i naj­lu­ka­vi­ji me­đu svim bil­de­ri­ma, re­a­go­vao na jed­nu op­se­gom skrom­ni­ju, ali ipak te­šku tra­ge­di­ju. Pri­je dvi­je i po go­di­ne u Ve­li­koj Ivan­či, se­lu na­do­mak Be­o­gra­da, je­dan čo­vjek je ubio ne­ko­li­ko čla­no­va svo­je po­ro­di­ce, a za­tim na­su­mi­ce i iz­vje­stan broj kom­ši­ja. Sr­bi­ju je po­tre­sla ova tra­ge­di­ja ko­ja, po­ka­za­la je ka­sni­je is­tra­ga, ne­ma ve­ze sa po­li­ti­kom, kul­tu­rom, na­ro­dom... Već is­klju­či­vo sa pa­to­lo­gi­jom po­je­din­ca i ne­sre­ćom jed­nog čo­vje­ka, nje­go­ve po­ro­di­ce i svih onih mi­li­o­na ko­ji su se u pro­šlo­sti na­ža­lost na­šli u po­gre­šno vri­je­me na po­gre­šnom mje­stu u bli­zi­ni po­ro­dič­ne tra­ge­di­je u ko­joj je su­ma­nu­ti član na­o­ru­žan. Šta je ta­da re­kao ve­li­ki hu­ma­ni­sta, po­li­tič­ki me­si­ja, pla­ni­nar, bil­der, be­o­grad­ski ba­da­va­dži­ja i na­ša do­ma­ća, me­tro pro­sta­či­na? Iz­ja­vio je da smo pre­šli put „od Ve­li­ke Sr­bi­je do Ve­li­ke Ivan­če“.
E, to je raz­li­ka. U Cr­noj Go­ri se i da­nas kao slo­bo­do­u­man iz­ja­šnja­va čo­vjek ko­ji je imao funk­ci­ju u vla­sti, a na­pi­sao je da bi ci­vi­li­za­cij­ski is­ko­rak bio da je upo­tre­bljen eks­plo­ziv u Ba­nja­lu­ci, u dvo­ra­ni u ko­joj su bi­li de­mo­krat­ski iza­bra­ni pred­sjed­ni­ci Sr­bi­je i Srp­ske. Jo­va­no­vić je bio je­dan od onih ko­ji su ga ta­da po­dr­ža­li, bra­ne­ći na­rav­no nje­go­vo pra­vo na slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja. Ta­da je re­kao i ono ču­ve­no: „Re­pu­bli­ka Srp­ska je na­sta­la na ge­no­ci­du“, pa po­sle ni­je smio isto ni da po­no­vi jav­no već je za­mi­je­nio te­ze i go­vo­rio o „ge­no­ci­du u Sre­bre­ni­ci“.
Bi­lo bi do­bro da nam Švaj­car­ska, ali i dru­ge vla­de čla­ni­ca EU ob­ja­ve da li biv­ši uprav­nik Na­rod­ne bi­bli­o­te­ke Sr­bi­je, ko­ji je ta­da ta­ko­đe afir­ma­ci­ju te­ro­ri­zma na­zvao slo­bo­dom go­vo­ra za ko­ju ne­ma ni po­li­tič­ke od­go­vor­no­sti, po­sle sko­ro če­ti­ri go­di­ne pri­ma ne­ka­kvu sti­pen­di­ju. Sve to za­to što je pro­go­njen u ze­mlji ko­ju u Evro­pi i SAD sma­tra­ju de­mo­krat­skom.
Šta re­ći o dvo­stru­kim za­pad­nim vri­jed­no­sti­ma? Ja se so­li­da­ri­šem sa Fran­cu­skom i po­seb­no s nje­nim na­ro­dom, to­li­ko za­slu­žnim za svjet­sku slo­bo­du. So­li­da­ri­sao bih se sa sva­kim na­ro­dom ko­ji je žr­tva. Ipak, i u mo­joj ze­mlji je vr­šen te­ro­ri­zam. Šta je sa „Žu­tom ku­ćom“? Gdje su sa­da oni ko­ji su uči­ni­li sve da iz­vje­štaj se­na­to­ra Di­ka Mar­ti­ja osta­ne mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru? Fran­cu­ska je gla­sa­la za pri­jem Ko­so­va u Une­sko, pri­je sa­mo je­da­na­est go­di­na se­dam od­sto Al­ban­ca sa Ko­so­va i Me­to­hi­je uče­stvo­va­lo je u po­gro­mu nad Sr­bi­ma – pr­vom i za­sad je­di­nom ta­kvom u Evro­pi 21. vi­je­ka. Ta­da su ubi­je­ni lju­di, sru­še­no je 26 cr­ka­va, dvi­je hi­lja­de ku­ća... Fran­cu­ska je na­ci­ja i pred­sjed­ni­ka Ši­ra­ka ko­ji je Sr­be na­zvao na­ro­dom raz­boj­ni­ka i te­ro­ri­sta. I Ku­šne­ra ko­ji je bio kao pr­vi UN gu­ver­ner Ko­so­va i iz­ja­vio da „vo­li sve na­ro­de, a Al­ban­ce naj­vi­še“. Fran­cu­ski avi­o­ni su bom­bar­do­va­li Sr­bi­ju i Srp­sku. Pr­vi avi­on NA­TO-a ko­ji je obo­ren u Evro­pi po­sle Dru­gog svjet­skog ra­ta, po­go­đen je na na­šem ne­bu, ka­da je na­pa­dao naš na­rod... Ka­ko da ra­zu­mi­je­mo one ko­ji su bez raz­lo­ga bom­bar­do­va­li Li­bi­ju? Ko­ji su od­re­di­li zlu su­bi­nu Si­ri­je ta­ko što su u Pr­vom svjet­skom ra­tu di­je­li­li Bli­ski is­tok, a ima­ju svo­ju stra­nu i svo­je lju­de u kon­flik­ti­ma na Le­van­tu čak i da­nas ka­da vi­še ni­su ve­li­ka si­la?
Ka­ko ob­ja­sni­ti od­nos pre­ma Cr­noj Go­ri? Svi ti ve­li­ki i ne­sum­nji­vi ide­a­li gu­be na uvjer­lji­vo­sti, ka­da vi­di­mo ka­ko bra­ne ti­ra­ne sa­mo pod uslo­vom da su po­slu­šni...
(Autor je isto­ri­čar
i do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)

Pi­še: Če­do­mir An­tić