Pi­še: Dar­ko Sti­je­po­vić


Pre­mi­jer Đu­ka­no­vić je oti­šao u po­sje­tu Azer­bej­dža­nu ka­ko bi us­po­sta­vio sa­rad­nju i raz­mi­je­nio is­ku­stva. Iza pla­ni­ne Kav­kaz, na oba­li Ka­spij­skog mo­ra, u vi­la­je­tu ko­ji se zo­ve Ga­ba­la pot­pi­sao je spo­ra­zum o tran­sfe­ru tu­ri­stič­kog zna­nja u Cr­nu Go­ru. Iz ma­log se­la-ka­sa­be Ga­ba­la, “u ko­jem ne­ma ne­za­po­sle­nih”, tre­ba da se pre­ne­se is­ku­stvo u pla­nin­skom tu­ri­zmu na Ža­bljak i na sje­ver Cr­ne Go­re. Da­kle, ne Bled, ne Kranj­ska go­ra – uči­mo se iz Ga­ba­le. Raz­go­va­rao je Pre­mi­jer i sa ne­kom kom­pa­ni­jom “Gi­lan” ko­ja se ba­vi pro­iz­vod­njom pla­sti­ke (ali i kla­vi­ri, ma­sli­ne, di­za­li­ce, mli­no­vi, ko­ža­re, čaj, tek­stil,ho­te­li itd).
Ako ovo ni­je pred­iz­bor­ni ma­ri­fe­tluk za la­ko­vjer­ne br­đa­ne ko­ji bi bio raz­log ove tu­ri­stič­ke eska­pa­de Đu­ka­no­vić če­le­bi­je? Da li je opa­da­nje men­tal­ne kon­di­ci­je do­ma­ćih eli­ta i esta­bli­šmen­ta raz­log ova­kvom ci­vi­li­za­cij­skom “du­bo­kom ora­nju”.
Odu­še­vlje­nost še­i­ci­ma, emi­ri­ma, ka­li­fa­ma i gi­lip­te­ri­ma je odav­no po­zna­ta pre­mi­je­ro­va sla­bost. Pret­po­sta­vlja­mo da ga naj­vi­še odu­še­vlja­va­ju nji­ho­vi ma­ni­ri upra­vlja­nja ka­li­fa­ti­ma. Men­ta­li­tet Ori­jen­ta ve­že duh na­šeg Pre­mi­je­ra i ka­li­fe od Azer­bej­dža­na. Di­na­sti­je, kor­te­ši, ka­ma­ri­le, dvor­ske in­tri­ge. Sred­nji vi­jek. Azer­bej­džan ima je­di­ni ne­ru­ski ga­so­vod u re­gi­o­nu i ja­snu za­pad­nu po­dr­šku bez ogra­ni­če­nja. I men­ta­li­tet­ski, i ci­vi­li­za­cij­ski, i kul­tur­no Pre­mi­je­ru Azer­bej­džan vi­še od­go­va­ra ne­go Evro­pa. I po raz­vi­je­no­sti eko­no­mi­je i in­sti­tu­ci­ja, vla­da­vi­ni pra­va i de­mo­kra­ti­ji. Ju­če je AZ za­bra­nio Slo­bod­nu Evro­pu i Vo­i­ce of Ame­ri­ka. Mo­žda su za­bra­ne me­di­ja na­čin za eko­nom­ski
uspon. Ne­pri­hva­tlji­vo je i ko­mič­no ići na ha­dži­luk u Azer­bej­džan za tu­ri­stič­ko zna­nje i is­ku­stvo. Azer­bej­džan ni­je tu­ri­stič­ka ze­mlja. Bar tri­sta ko­pa­lja je iza Austri­je. Ne­pri­hva­tlji­vo je da evrop­ske ze­mlje ko­je su li­de­ri u tu­ri­stič­koj in­du­stri­ji, is­ku­stvu i
zna­nju bu­du za­mi­je­nje­ne azi­jat­skim kur­sa­dži­ja­ma. Ne spo­ri­mo Pre­mi­je­ru da je po­zna­nje tu­ri­stič­kih stva­ri u Mi­ni­star­stvu tu­ri­zma, NTO i CTU na ni­vou azer­bej­džan­skih pa­sti­ra ali sma­tra­mo da je bo­lje za na­uk ići u Ita­li­ju ili Austri­ju.
Azer­bej­džan­ska ma­ha­la Ga­ba­la, “po­zna­ta po ubr­za­nom raz­vo­ju i bez ne­za­po­sle­nih” ima fa­bri­ku kon­zer­vi, ga­ji ora­he i ima ne­ko­li­ko ho­te­la u pu­sti­nji. Bi­zar­no­sti naj­bo­lje pri­ka­zu­ju tra­gi­ko­mič­na na­du­va­va­nja. Bi­zar­ni pu­stinj­ski pej­za­ži su im ski­ja­ški ri­zor­ti. U stva­ri de­ka­den­ci­ja i ra­si­pa­nje pre­bo­ga­tih sno­bo­va. Ka­kvo zna­nje o tu­ri­zmu mo­že da pru­ži naf­ta­ška ze­mlja lu­dač­ki bo­ga­tih eli­ta i eks­trem­no si­ro­ma­šnih obič­nih gra­đa­na?
Us­put, Pre­mi­jer nu­di UNE­SKO-ovu i cr­no­gor­sku na­ci­o­nal­nu ba­šti­nu, NP Dur­mi­tor, naf­ta­škim sno­bo­vi­ma ko­ji UNE­SKO na­ci­o­nal­nu ba­šti­nu u svo­joj ze­mlji tre­ti­ra­ju kao oti­rač za no­ge. Sta­ri grad u Ba­ku-u usko­ro će bi­ti iz­ba­čen sa li­ste UNE­SKO-a. Iste sud bi­ne bi­će i NP Dur­mi­tor. Si­mi­lis si­mi­li la­u­det.
Za­mi­sli­mo, da je po­nu­đe­na Ja­pan­ci­ma cr­no­gor­ska i UNE­SKO-ova Svjet­ska Ba­šti­na i da oni upra­vlja­ju u skla­du sa na­če­li­ma odr­ži­vog raz­vo­ja.
Ne, Svjet­ska Ba­šti­na se (kroz PPPPN Dur­mi­tor­ski re­gi­on) nu­di naf­ta­škim sno­bo­vi­ma, de­va­sta­to­ri­ma i ra­za­ra­či­ma pri­ro­de.
Po­ro­dič­no sre­bro se pro­da­je u ve­li­kim ne­vo­lja­ma ili ga pro­da­ju de­ka­dent­ni ha­zar­der­ski na­sljed­ni­ci ko­ji u nje­go­vom sti­ca­nju ni­je­su uče­stvo­va­li. UNE­SKO-ova Svjet­ska ba­šti­na se ne pro­da­je. Naj­ma­nje za je­dan luk­su­zni ho­tel i jed­nu ži­ča­ru.
Ala kar­daš čud­ni­jeh pri­li­ka, mo­re jol­daš do­bro bi­ti ne­će!