Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić


Koliko li sa­mo kom­plek­sa ni­že vri­jed­no­sti mo­ra ima­ti čo­vjek ko­ji ko­ri­sti sin­tag­mu „be­o­grad­ski sin­drom“ da bi ne­ko­me li­je­pio eti­ke­tu „ho­mo du­plek­sa“?! Ko­li­ko je sa­mo čo­vjek ja­dan in­te­lek­tu­al­no i men­tal­no ko­ji ta­ko iz­ra­ža­va mr­žnju pre­ma na­ci­ji iz ko­je je, na­ža­lost, po­tje­rao. Jer, mr­žnja je ma­lig­ni tu­mor za mr­zi­te­lja. Ja­dan je sva­ko ko se sti­di svo­ga po­ri­je­kla, jer nam je po­ri­je­klo od Bo­ga. Tre­ba se sti­dje­ti svo­jih dje­la, ako su lo­ša, ali tu Bog ne po­ma­že, jer nam ne na­la­že šta će­mo či­ni­ti. Dao nam je slo­bo­du iz­bo­ra i dje­lo­va­nja. On sa­mo su­di je­smo li do­bro ili lo­še či­ni­li. Za­to šta re­ći o ne­ko­me ko ko­ri­sti flo­sku­lu „be­o­grad­ski sin­drom“ da ka­že da sve što je lo­še u Pod­go­ri­ci do­la­zi iz Be­o­gra­da, od­no­sno od Sr­ba i Sr­bi­je? Ni­je li to sr­bo­fo­bi­ja?
„Na­ci­o­nal­ni ko­or­di­na­tor za NA­TO“ (to je je­dan od za­pad­nih ter­mi­na za gu­ba­re na ko­ži na­ro­da) Ve­sko Gar­če­vić, od­no­sno pla­će­ni pro­pa­ga­tor NA­TO-pa­kla, li­je­pi eti­ke­tu „be­o­grad­skog sin­dro­ma“ na­šem vr­snom umjet­ni­ku Mi­mi Ka­ra­dži­ću, jer „u Cr­noj Go­ri pro­mo­vi­še NA­TO, a u Be­o­gra­du no­si ma­ji­cu sa Pu­ti­no­vim li­kom“. Da­kle, po Ve­sku Be­o­grad i Be­o­gra­đa­ni su sin­drom vi­jet­nam­skih bo­le­sni­ka, si­no­nim zla, va­ra­li­ca i ob­ma­nji­va­ča, po­dlo­sti i la­žlji­vo­sti, pre­fri­ga­no­sti i pri­tvor­stva, pa Mi­ma u Be­o­gra­du iz­i­gra­va ve­li­ko­sr­bi­na, a u Pod­go­ri­ci se pre­tva­ra u NA­TO-zvijer. Ali, Mi­ma de­man­tu­je da je i po­me­nuo NA­TO, ka­že da su mu pod­va­li­li i da je „od­mah zah­ti­je­vao da nje­gov lik uklo­ne iz te kam­pa­nje“. To bi zna­či­lo da Ve­sko ne­ma pra­vo da li­je­pi Mi­mi eti­ke­te za ono što ni­je htio da ura­di, na­ro­či­to jer i sâm re­če: „Je­dan od Karadžićevih za­htje­va bio je da se ne po­ja­vlju­je na bil­bor­di­ma ko­ji pro­mo­vi­šu član­stvo u NA­TO-u“. Ovim i Ve­sko po­tvr­đu­je da je Mi­ma zbo­rio isti­nu, pa ni­je ja­sno što mu li­je­pi „be­o­grad­ski sin­drom“, po­što je oči­gled­no da Mi­mu NA­TO ne in­te­re­su­je, ni u Be­o­gra­du, ni u Pod­go­ri­ci. In­te­re­su­je ga, re­ci­mo ho­no­rar, ali pod uslo­vom „da se ne po­ja­vlju­je na bil­bor­di­ma ko­ji pro­mo­vi­šu član­stvo u NA­TO-u“. Ovim za­htje­vom se Mi­ma ve­o­ma ja­sno od­re­dio pre­ma NA­TO pak­tu, pa ne­ma ri­je­či o nje­go­voj dvo­lič­no­sti kao „be­o­grad­skom sin­dro­mu“. Ako Gar­če­vi­ću ni­je bi­lo ja­sno šta je Mi­ma htio ti­me da ka­že, on­da on ima „mi­lo­gor­ski sin­dr­om“ an­ti­srp­stva ili NA­TO le­u­ke­mi­ju. Re­cept za te bolj­ke se na­la­zi u „Gor­skom vi­jen­cu“.
Mi­ma Ka­ra­džić je ne­spor­no sja­jan umjet­nik. Ta­kvi ži­ve u svo­me svi­je­tu ko­ji je du­hov­no iz­nad dnev­nog po­li­ti­kant­stva. TA­KVI GLUM­CI GLU­ME ZA SVE NAS. Bi­li mi za NA­TO ili pro­tiv. Ima­ju­ći u vi­du bi­je­du na ko­ju su Go­spo­dar i Go­spo­dar­čić sve­li kul­tu­ru i po­ni­ža­va­ju­ći sta­tus umjet­ni­ka, oni mo­ra­ju da glu­me i u spo­to­vi­ma, da iz­najm­lju­ju svo­ju po­pu­lar­nost ta­kvi­ma kao Ve­sko, jer za taj spot do­bi­ju vi­še no za po­la go­di­ne u te­a­tru. A zna se ko je Mi­ma kao umjet­nik, dok se za Ve­ska ni­ka­da do sa­da ni­je ču­lo, a bo­lje bi bi­lo da se ni sa­da ni­je ču­lo.
I što sme­ta Ve­sku ma­ji­ca sa li­kom Pu­ti­na? Je li on za­bra­njen u Cr­noj Go­ri? Je li šver­co­vao ci­ga­re­te? Je li bom­bar­do­vao Mu­ri­nu? Je li pu­cao u Du­ška Jo­va­no­vi­ća? Je li što je Rus? Ot­ku­da ta­kvom Ve­sku ide­ja da an­ga­žu­je Mi­mu i Pu­ti­na? Pa to ni Go­spo­dar ne bi umio da ka­že ka­da bi uspio da smi­sli re­če­ni­cu du­žu od pro­sto­pro­ši­re­ne.
Ula­zak u NA­TO ni­je ula­zak u po­zo­ri­šte, čak i ama­te­ri bi to mo­ra­li da zna­ju, a nek­mo­li do­a­jen Mi­ma Ka­ra­džić. Za­to on ne­će na NA­TO bil­bor­de, pa će (da pa­ra­fra­zi­ra­mo Mi­ro­sla­va La­zan­skog), „ka­da iz Bri­se­la stig­ne na­red­ba: mi­lo­gor­ci na front pre­ma Kalinjingradu, na če­lo ko­lo­ne sta­ti Ve­sko!“
A Ve­sko, ako ne la­že, ne­ka po­ka­že ugo­vor sa Mi­mom u ko­me pi­še da mo­že da ga sta­vi na bil­bor­de. Što se uvre­de Be­o­gra­da i Be­o­gra­đa­na ti­če, od NA­TO po­slu­ge se dru­go ni­je ni oče­ki­va­lo.
(Autor je ne­ka­da­šnji ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ u Ba­ri­ju)