Pred­sjed­nik Sr­bi­je To­mi­slav Ni­ko­lić oci­je­nio je u Sankt Pe­ter­bur­gu, gdje će sve­ča­no otvo­ri­ti kon­zu­lat Sr­bi­je, da su tre­nut­ni od­no­si Be­o­gra­da i Pri­šti­ne na naj­ni­žoj mo­gu­ćoj lje­stvi­ci od­no­sa zbog na­pa­da pri­štin­ske ad­mi­ni­stra­ci­je na srp­sku imo­vi­nu na KiM.
To bi, pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, mo­glo da se za­vr­ši do­go­vo­rom, a mo­že da se za­vr­ši i ja­ko lo­še jer Sr­bi­ja je sprem­na da na ta­kve na­pa­de od­go­vo­ri na sva­ki na­čin.
„Ka­ko se Al­ban­ci bu­du po­na­ša­li u bu­duć­no­sti ta­ko će­mo i mi da od­go­vo­ri­mo, a ne­ka ne ra­ču­na­ju da mo­gu da se igra­ju sa na­ma ili da ra­ču­na­ju da će nas ne­ko po­no­vo bom­bar­do­va­ti, po­što je oči­gled­no da se Sr­bi­ja mno­go bo­lje po­ni­je­la ne­go što bi se iko po­nio u ovoj si­tu­a­ci­ji”, na­veo je pred­sjed­nik Sr­bi­je.
Sr­bi­ja, da­kle, re­kao je Ni­ko­lić, ima ve­li­ki pro­blem sa KiM i taj pro­blem se pre­li­va na naš od­nos sa EU.
Uka­zao je da EU zna da Sr­bi­ja ni­ka­da ne­će pri­zna­ti jed­no­stra­no pro­gla­še­nu ko­sov­sku ne­za­vi­snost.
„Ni­ka­da ni­ko od zva­nič­ni­ka EU ni­je re­kao da će­mo to mo­ra­ti da ura­di­mo, ali Evrop­ski par­la­ment, ko­ji ta­ko­đe od­lu­ču­je o na­šem član­stvu, ima svo­je pred­stav­ni­ke ko­ji stal­no go­vo­re da ni­kad ne­će do­ni­je­ti od­lu­ku o na­šem član­stvu dok mi ne sklo­pi­mo op­šte­va­že­ći me­đu­dr­žav­ni spo­ra­zum sa KiM. To vje­ro­vat­no pret­po­sta­vlja raz­gra­ni­če­nje, do­bro­su­sjed­ske od­no­se”, re­kao je pred­sjed­nik Ni­ko­lić.
Pred­sjed­nik je pod­sje­tio da i u sa­moj EU po­sto­ji pet čla­ni­ca ko­je ne pri­zna­ju ko­sov­sku ne­za­vi­snost.
Is­ta­kao je da je Ko­so­vo po­kra­ji­na u sa­sta­vu Sr­bi­je.
„Po­sli­je bom­bar­do­va­nja ko­jim je po­ku­ša­no da na si­lu sna­ge NA­TO do­ve­du ta­ko­zva­nu OVK na vlast i kad se is­po­sta­vi­lo da Ju­go­sla­vi­ja ima mno­go ve­ću voj­nu si­lu ne­go što se ra­ču­na­lo i mno­go ve­ći voj­ni fak­tor ko­ji je spre­ča­vao da nas tek ta­ko la­ko po­ro­be i da nas za­pla­še bom­ba­ma ko­je su si­pa­le po gra­do­vi­ma i dru­gdje, on­da se pre­šlo na spo­ra­zum i Ju­go­sla­vi­ja je ušla u taj spo­ra­zum”, na­veo je Ni­ko­lić.
Pod­sje­tio je da je ta­da­šnja SFRJ pri­hva­ti­la plan Ah­ti­sa­ri–Čer­no­mir­din, a on­da je, do­dao je, do­šla Re­zo­lu­ci­ja 1244 SB UN po ko­joj je Sr­bi­ja jed­na su­ve­re­na dr­ža­va u či­jem sa­sta­vu je Ko­so­vo ko­je ima su­štin­sku auto­no­mi­ju.
„Po tom spo­ra­zu­mu mi smo pre­da­li na upra­vlja­nje Ko­so­vo i Me­to­hi­ju Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma, ta­ko­zva­noj or­ga­ni­za­ci­ji Un­mik, ko­ja je tre­ba­lo da vla­da i da spro­vo­di za­ko­ne na KiM sve dok se ne do­go­vo­ri­mo mi i Al­ban­ci”, na­veo je Ni­ko­lić.
Me­đu­tim, is­ta­kao je, sva­ki vi­so­ki pred­stav­nik UN, po­mog­nut sna­ga­ma NA­TO ko­je su bi­le je­di­na oru­ža­na si­la na te­ri­to­ri­ji KiM, jer se, na­ža­lost, ru­ski ba­ta­ljon po­vu­kao na­kon dva mje­se­ca iz Pri­šti­ne. Ta­da je, ka­zao je, ostao sa­mo NA­TO ko­ji je pro­mo­vi­sao ko­sov­sku ne­za­vi­snost.M.Nj.