Dok još jed­na go­di­na tr­če­ćim ko­ra­kom od­la­zi u isto­rijy, bu­duć­nost je tu od­mah is­pred nas. Na­pu­šta nas 2017. go­di­na ve­li­kih uspje­ha nik­šić­ke Su­tje­ske. Ne­sta­ju po­sled­nji li­sto­vi sa ka­len­da­ra, a ako ne do­če­ka­mo sprem­ni na­red­nu s pla­nom, pre­ga­zi­će nas i oti­ći u pro­šlost bez re­zul­ta­ta, želj­nih do­stig­nu­ća, li­je­pih uspo­me­na, a mi će­mo ne­za­do­volj­ni sje­dje­ti i su­lu­do tro­ši­ti no­vo vri­je­me, raz­mi­šlja­ju­ći šta bi bi­lo da je bi­lo. Us­pje­si ko­je je, u sa­da već pro­šloj go­di­ni, na­pra­vi­la Su­tje­ska ne smi­ju pred­sta­vlja­ti blje­sak, i to is­klju­či­vo za­to što ni­su bi­li pro­iz­vod sti­ca­ja okol­no­sti, ili ne­ke su­lu­de im­pro­vi­za­ci­je, već plod do­brih od­lu­ka, vri­jed­nog i na­por­nog ra­da i ogrom­nih od­ri­ca­nja.
Sve ono što se u i oko klu­bu do­ga­đa – pro­gra­mi­ra i pra­ti di­rek­tor Ni­ko­la Jo­vo­vić.
– Od pr­vog da­na ka­da sam sti­gao u Su­tje­sku, osje­ćao sam po­nos što sa­mo do­bio jed­nu ta­kvu pri­li­ku. Ovo je za­i­sta slo­žen i za­htje­van po­sao, ko­jeg ni­ko ne vi­di, ali smo svje­sni da je nor­mal­no da je ta­ko. Nor­mal­no je da su u pr­vom pla­nu, igra­či i tre­ne­ri i ta­ko tre­ba da bu­de. Što se ma­nje vi­di, a po­sao je bo­lje od­ra­đen, to smo mi sreć­ni­ji i po­no­sni­ji. Do­bio sam pri­li­ku uhva­ti­ti se u ko­štac sa iza­zo­vi­ma vi­so­kih stan­dar­da, ko­ji su od pr­vog da­na po­sta­vlje­ni, a imao sam za­do­volj­stvo bi­ti i onaj ko će po­sta­vlja­ti no­ve stan­dar­de. Su­tje­ska je svo­je ime ste­kla još u pro­šlom vi­je­ku, a ja sam imao ne­vje­ro­va­tan mo­tiv da do­ka­žem da mo­gu da­ti svoj do­pri­nos i bi­ti kon­ku­ren­tan u svom di­je­lu po­sla. Bi­lo mi je lak­še na­rav­no što sam uz se­be uvi­jek imao lju­de ko­ju zna­ju svoj po­sao. Ne bih ni­ko­ga po­seb­no iz­dva­jao jer ako bi­lo ko­ga is­pu­stim znam da bih po­gri­je­šio, svi ima­ju svo­je za­dat­ke i svoj dio po­sla i te­ret ko­ji mo­ra­ju da iz­ne­su, pa ako bi­lo ko iz tog ti­ma pod­ba­ci to se od­ra­zi na re­zul­tat. Ta­ko­đe znam, da ni­kom od nas ni­je po­treb­na jav­na pro­mo­ci­ja za do­dat­ni pod­sti­caj jer su to sve lju­di ko­ji su ostva­re­ni u lič­nom i u pro­fe­si­o­nal­nom smi­slu pa je re­zul­tat Su­tje­ske je­di­na i ap­so­lut­na sa­tis­fak­ci­ja – ka­zao je Jo­vo­vić.
U Nik­ši­ću ne­ma di­le­me ko­ji je klub obi­lje­žio go­di­nu ko­joj bro­ji­mo po­sled­nje sa­te. Su­tje­ski­na 2017. već je do­bi­la pred­znak isto­rij­ske. Po pr­vi put kraj Bi­stri­ce sti­gao je pe­har na­mi­je­njen po­bjed­ni­ku Ku­pa, a „pla­vo-bi­je­li” su se oki­ti­li je­se­njom ti­tu­lom.
– Ni­šta ne mo­že bez uspje­ha pr­vog ti­ma, sa nji­ho­vim po­bje­da­ma eks­pon­ci­jal­no je ra­slo i ras­po­lo­že­nje u klu­bu. Na­rav­no da smo svje­sni u ka­kvim vre­me­ni­ma ži­vi­mo, mo­ra­mo bi­ti efi­ka­sni, kon­kret­ni, pro­ak­tiv­ni, i sve ono što ovo vri­je­me od nas za­htje­va, ali ko­li­ko će­mo ima­ti mo­guć­no­sti da­lje da se raz­vi­ja­mo za­vi­si­će od još mno­go fak­to­ra. Pri­je sve­ga, naj­va­žni­je nam je da sa­ču­va­mo fi­nan­sij­sku sta­bil­nost, jer je ona pred­u­slov svih na­ših osta­lih ak­tiv­no­sti. Mo­gao bih iz „pu­nih usta”, a vje­ro­vat­no bih i tre­bao, da se za­hva­lim Op­šti­ni Nik­šić i čel­nim lju­di­ma gra­da na sve­mu ono­me što su ura­di­li i da­li svoj ogro­man do­pri­nos ka­ko bi Su­tje­ska po­sta­la ono što je da­nas, po­šten, zdrav a u per­spek­ti­vi i mo­de­ran klub. Ne sum­nja­mo da će­mo i u na­red­nom pe­ri­o­du do­bi­ti neo­p­hod­nu po­dr­šku ko­ja će za re­zul­tat ima­ti pro­gre­si­van raz­voj i na­pre­dak klu­ba. Lju­di ko­ji vo­de eki­pu, svje­sni su sve­ga što ih če­ka u pe­ri­o­du ko­ji je pred na­ma, pa ta­ko i mi u lo­gi­sti­ti­ci, za­vi­sno ili ne­za­vi­sno o to­me ho­će li re­zul­ta­ti bi­ti do­bri ili lo­ši. Naš za­da­tak je već ju­če bi­ti naj­bo­lja mo­gu­ća po­dr­ška onom što se sju­tra de­ša­va.
Šta je to no­vo, šta se to de­si­lo da Nik­šić po­no­vo do­đe u cen­tar pa­žnje, da pod­sje­ti na ona sreć­na vre­me­na iz se­dam­de­se­tih i osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vije­ka i na dvi­je uza­stop­ne šam­pi­on­ske ti­tu­le?
– U Su­tje­sci ne ži­vi­mo na lo­vo­ri­ka­ma. Svje­sni smo da sa­mo vri­jed­nim, kon­stant­nim i kva­li­tet­nim ra­dom mo­že­mo da stre­mi­mo ka ve­ćim vi­si­na­ma. Sva­ka po­bje­da, sva­ki po­raz i sva­ki tre­ning do­no­si ne­ko no­vo is­ku­stvo. Su­tje­ska ima vi­so­ko mje­sto u do­ma­ćem fud­ba­lu, za­što ne re­ći i na eks ju pro­sto­ri­ma, za­hva­lju­ju­ći tra­di­ci­ji i kva­li­te­tu. Jav­no is­ka­za­nim am­bi­ci­ja­ma ne tra­ži­mo ni­šta vi­še ne­go što vje­ru­je­mo da nam pri­pa­da. To ni­je sa­mo na­ša že­lja ne­go i oba­ve­za. Na­ša fud­bal­ska tra­di­ci­ja, uro­đe­ni ta­le­nat, mo­ra da ima i dru­gu di­men­zi­ju – spo­sob­nost da pri­hva­ti i ono što se do­ga­đa ne me­đu­na­rod­noj fud­bal­skoj sce­ni, od or­ga­ni­za­ci­je klu­ba, me­to­da ra­da, vi­sokih stan­dar­da.
Ni­ko­la je sa obje no­ge uvi­jek čvr­sto sta­jao na ze­mlji.
– Že­lim sa­mo da dam svoj do­pri­nos us­pje­si­ma klu­ba, a o mom an­ga­žma­nu sud će da­ti vri­je­me i re­zul­ta­ti na­šeg za­jed­nič­kog ra­da, jer je Su­tje­ska ozbi­ljan ko­lek­tiv i nju ne či­ne po­je­din­ci. Uspje­šan klub mo­ra da po­či­va na čvr­stim te­me­lji­ma. Zna­či, na pr­vom mje­stu, po­red fi­nan­si­ja, je do­bra or­ga­ni­za­ci­ja. Bez nje ne­ma ni­če­ga. Za­tim, cilj, plan­ski rad i str­plje­nje. Mo­ra se ima­ti kva­li­tet. Pri to­me, mi­slim na istin­sku vri­jed­nost, onu do ko­je se do­la­zi evrop­skim pa­ra­me­tri­ma – go­vo­ri di­rek­tor „pla­vo-be­lih“.
Po ono­me što mo­že da se ču­je, kri­tič­ki na­o­štre­na ko­plja tre­ba­lo bi po­ba­ci­ti u tr­nje. Ci­lje­vi­ma tu ni­je kraj?
– Ni­je, jer smo uvek ne­za­do­volj­ni da­na­šnjim da­nom i po­sto­je­ćom si­tu­a­ci­jom. Ka­da is­pu­ni­mo je­dan cilj, se­bi od­mah po­sta­vlja­mo no­vi i to je kru­žni ci­klus bez kra­ja. Ići će­mo kao i do sa­da, ko­rak po ko­rak, jer se ste­pe­ni­ce ne mo­gu pre­ska­ka­ti.
Red je i da ovu pra­znič­nu pri­ču okon­ča­mo ri­je­či­ma onog ko­ji do­veo Su­tje­sku iz­nad svih – Ni­ko­le Ra­ko­je­vi­ća.
– Ono što osje­ćam je da sam već osta­vio ve­li­ki trag. Ne mo­gu da ne bu­dem ne­za­do­vo­ljan. U sr­cu je i da­lje iza­zov da se na­sta­vi sa osva­ja­njem tro­fe­ja. Po­ne­kad ni­je lo­še da se vra­tiš na pro­šlost, me­đu­tim, stal­no tra­žiš no­vi cilj, no­vi iza­zov. Uvi­jek sam na­gla­ša­vao da su us­pje­si za­slu­ga i lju­di i igra­ča sa ko­ji­ma ra­dim. Čo­vjek mo­ra da od­re­di pri­o­ri­te­te u ono­me šta ra­di. U mom slu­ča­ju pri­o­ri­te­ti u po­slu su vr­lo jed­no­stav­ni, a sa­sto­je se u to­me da uvi­jek imam u gla­vi pred­sta­vu o ono­me šta ra­dim – is­ta­kao je Ni­ko­la Ra­ko­je­vić, šef struč­nog šta­ba Su­tje­ske.
Bo­ris Kne­že­vić


I omla­din­ci na tro­nu

I omla­din­ci Su­tje­ske osta­vi­li su du­bok i zna­ča­jan trag u 2017. Na­kon osvo­je­ne ti­tu­le, de­bi­to­va­li su po pr­vi put na me­đu­na­rod­noj sce­ni, a i je­sen su okon­ča­li na čel­nom mje­stu Cr­no­gor­ske li­ge. Sa klu­pe ih pred­vo­di Dra­gan Mi­ja­no­vić, a za omla­din­ce su na­stu­pa­li: Mi­šo Du­blja­nić, Dar­ko Mi­ća­no­vić, Ra­du­le Kru­la­no­vić, An­to Ba­bić, Ivan Mi­ću­no­vić, Bo­ris Pa­jo­vić, Ivan To­ma­še­vić, Ivan To­ljić, Mi­lu­tin Osma­jić, Alek­sa Ma­ru­šić, Ivan Vu­ja­čić, Ve­li­mir i Alek­san­dar Vla­ho­vić, Bla­go­je Pe­ja­no­vić, Ra­do­van Be­ći­ro­vić, Dra­ško Dra­ško­vić, Bal­ša Ba­jo­vić, Vla­dan Bu­ba­nja, No­vi­ca Era­ko­vić, Rast­ko Bo­žo­vić, Dra­gu­tin La­la­to­vić, Fi­lip Jo­ko­vić i Fi­lip Vu­ko­vić.
O ka­de­ti­ma vo­di bri­gu Sla­vi­ša Mir­ko­vić. Igrač­ki ka­dar či­ne: Ra­doš i Bal­ša Du­blje­vić, Ni­ko­la Ja­njić, Lu­ka Ba­bić, Ma­rin­ko Ja­ni­čić, Alek­san­dar Đu­ka­no­vić, Du­šan Vu­ko­vić, Jo­van Mir­ko­vić, Da­ni­lo Šo­fra­nac, Sa­va Bu­la­jić, Ma­ti­ja Za­jo­vić, Bal­ša Du­blje­vić, Ne­ma­nja Ra­do­je­vić, Igor Pa­jo­vić, An­dri­ja Ko­vač, Vu­ka­šin Kan­ka­raš, Mar­ko Bo­jo­vić, La­zar Ko­stić, Ni­ko­la Ra­do­vić, Sr­đan Pe­tru­šić, Kri­sti­jan La­lo­vić, Mar­ko La­bo­vić, Vuk Ko­va­če­vić, Mi­loš Ko­rać, De­jan Se­ku­lić, Lu­ka Ko­mar, Želj­ko Lje­ško­vić i Mi­loš Mi­lo­vić.


Naj­mla­đi za­gle­da­ni ka sta­ri­ji­ma

Fud­bal­ski klub Su­tje­ska ve­li­ku pa­žnju po­kla­nja ra­du sa naj­mla­đim ka­te­go­ri­ja­ma. Osim pi­o­ni­ra, mla­đih pi­o­ni­ra i pe­tli­ća, tu su i po­la­zni­ci Ško­le fud­ba­la.
Pi­o­ni­re pred­vo­di tre­ner Mi­jo Ni­ko­lić. Na spi­sku pi­o­ni­ra su: An­dri­ja Pe­ko­vić, An­drej Kri­vo­ka­pić, Mi­lan Ra­do­vić, Da­ni­lo Dra­gi­će­vić, Ma­ti­ja Po­po­vić, Ste­fan Ja­ni­čić, La­zar Ke­co­je­vić, Ni­ko­la Đur­ko­vić, Vik­tor Đu­ka­no­vić, La­zar Ži­žić, Jo­van Mi­lić, Ma­ti­ja Kri­vo­ka­pić, Pe­tar Pe­ko­vić, Bo­ži­dar Den­dić, Mi­lić Vu­ja­čić, Lu­ka Mi­ju­ško­vić, Ma­tej Mi­jaj­lo­vić, Ne­boj­ša Vu­ka­di­no­vić, Ve­se­lin­ko Ko­va­če­vić, Đor­đi­je Ce­ro­vić, Bo­jan Je­lu­šić, Ma­šo Mir­ko­vić, Ivan Vu­ko­vić, Mom­či­lo Gr­bo­vić i Da­ni­lo Ću­ko­vić. Bri­gu o mla­đim pi­o­ni­ri­ma vo­di Dra­žen Me­đe­do­vić, a u tak­mi­čar­skom po­go­nu su: Ni­ko­la Ki­li­bar­da, Jo­van Kri­vo­ka­pić, Ni­ko­la Ca­ko­vić, Ne­boj­ša Pa­po­vić, Ste­fan Ra­do­je­vić, Pe­tar Đur­ko­vić, Velj­ko Ba­le­tić, An­dri­ja Go­ra­no­vić, Pe­tar Ani­čić, Ma­ti­ja Bo­jo­vić, Da­ni­jel Ni­ko­lić, Ne­boj­ša i Alek­sa Me­đe­do­vić, Lu­ka Mr­vo­še­vić, An­dri­ja Ve­lič­ko­vić, Alek­sa Đu­ka­no­vić, Nik­ša Dra­ško­vić, Lu­ka Dok­nić, Mar­jan Du­blje­vić, Mi­loš Cu­pa­ra, Mak­sim Ba­ćo­vić, Alek­sa Kom­ne­no­vić, Va­si­li­je Ša­pu­rić i Mi­loš Ro­će­no­vić. Pe­tli­će tre­ni­ra Želj­ko Ra­du­lo­vić, a u toj naj­mla­đoj tak­mi­čar­skoj se­lek­ci­ji su: Alek­san­dar Mr­va­lje­vić, Stra­hi­nja Sje­klo­ća, Vik­tor Vu­ja­čić, Va­si­li­je Pe­ro­še­vić, Lu­ka Uš­ću­mlić, An­dri­ja Me­đe­do­vić, Stra­hi­nja Čo­lo­vić, Bal­ša Jo­kić, Ni­ko­la To­do­ro­vić, Vuk Pa­po­vić, Lu­ka Mar­ja­no­vić, Da­ni­lo Po­ček, Mir­ko Ja­nju­še­vić, An­dri­ja Vu­čić, An­dri­ja Mi­ju­ško­vić, Ma­ti­ja Ra­do­je­vić, Lu­ka Ko­džu­lo­vić, Ste­fan Đu­ka­no­vić, Mir­ko Mi­lo­vić, Jan­ko Vu­ki­ćo­vić, Jo­van Mić­ko­vić, Ma­ti­ja Bi­go­vić, Ni­ko­la La­lić, Bla­žo Žu­gić i Da­ni­lo Ćet­ko­vić.