Na­dam se da će u 2018. go­di­ni vlast i opo­zi­ci­ja do­ći do spo­ra­zu­ma o ovoj pre­sud­noj iz­mje­ni za­ko­na o iz­bo­ru od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka, oci­je­nio je u in­tre­vjuu za „Dan” Vin­ćen­co del Mo­na­ko, am­ba­sa­dor Re­pu­bli­ke Ita­li­je u Cr­noj Go­ri. On je ka­zao da se sti­če uti­sak ja­ke od­luč­no­sti cr­no­gor­skih in­sti­tu­ci­ja da se bo­re pro­tiv sva­kog ob­li­ka kri­mi­na­la.
– Ja­sno je da, i po­red na­pret­ka, po­sla ne ne­do­sta­je. Bor­ba pro­tiv kri­mi­na­la ne po­zna­je po­li­tič­ko-ad­mi­ni­stra­tiv­ne gra­ni­ce, ne do­zvo­lja­va neo­d­luč­nost ili za­stoj – ka­zao je Del Mo­na­ko.

●Ka­ko ocje­nju­je­te tre­nut­nu po­li­tič­ku si­tu­a­ci­ju u Cr­noj Go­ri?
– Pri­je sve­ga že­lim da za­hva­lim re­dak­ci­ji „Da­na” na pru­že­noj pri­li­ci da sa či­ta­o­ci­ma po­di­je­lim ne­ka raz­mi­šlja­nja. Agen­da za 2018. go­di­nu obe­ća­va da će bi­ti bo­ga­ta do­ga­đa­ji­ma.
Cr­noj Go­ri je 2017. go­di­na po­klo­ni­la zna­čaj­ne, čak bih re­kao isto­rij­ske re­zul­ta­te. Pre­ci­zni­je re­če­no, ze­mlja sa­da ubi­ra plo­do­ve ono­ga što je pret­hod­no po­si­ja­la, bez pre­ki­da i ras­ki­da, ka­kva je ina­če isto­rij­ska prak­sa. Cr­nu Go­ru vi­dim kao ze­mlju u stal­nom kre­ta­nju unu­tar jed­ne re­gi­je pu­ne pre­vi­ra­nja, di­na­mi­ke, po­zi­tiv­nog po­ten­ci­ja­la i stal­no pri­sut­ne krh­ko­sti. Pri­stu­pa­nje NA­TO-u pred­sta­vlja iz­u­ze­tan cilj. O to­me, obra­ti­te pa­žnju, go­vo­rim objek­tiv­no kao o opi­plji­voj či­nje­ni­ci, bez po­li­tič­ke ocje­ne ko­ja, sa mo­je stra­ne, ne mo­že a da ne bu­de bez­u­slov­no po­zi­tiv­na zbog či­ta­vog ni­za ve­o­ma ozbilj­nih raz­lo­ga ko­ji, me­đu­tim, ni­je­su strikt­no po­ve­za­ni sa te­mom o ko­joj sam po­zvan da go­vo­rim. Po­sti­ći ta­ko zna­ča­jan cilj ili us­pje­ti, kao što se to uvi­jek do­ga­đa­lo, u od­luč­nom na­pret­ku u pre­go­vo­ri­ma za pri­stu­pa­nje EU, ni­je slu­čaj­na po­sle­di­ca, ni­ti dar „bo­gi­nje sre­će“. Pri­je je još je­dan do­kaz da je cr­no­gor­sko po­li­tič­ko ru­ko­vod­stvo po­ka­za­lo da ima vi­zi­ju, da Vla­da do­sled­no dje­lu­je, da part­ne­ri u nju ima­ju po­vje­re­nja. Re­for­me su spro­ve­de­ne u svim obla­sti­ma. I u obla­sti eko­no­mi­je, u ve­zi sa ko­jom se pi­tam da li su po­treb­ne do­dat­ne mje­re li­be­ra­li­za­ci­je tr­ži­šta i još od­luč­ni­ji pod­sti­caj ka sve ve­ćoj re­gi­o­nal­noj in­te­gra­ci­ji, oči­gle­dan je kva­li­ta­tiv­ni skok ko­ji je Cr­na Go­ra na­pra­vi­la. Oblast tu­ri­zma je tu naj­svje­tli­ji pri­mjer. Ze­mlja je da­nas, sa­ma po se­bi, brend za kva­li­tet i lje­po­tu pej­za­ža, re­zul­tat ko­ji je bi­lo te­ško i za­mi­sli­ti pri­je sa­mo de­set go­di­na. Za ono­ga ko­ji to po­sma­tra kroz na­o­ča­re „go­sta u pro­la­zu“, upra­vo kao što sam to ja, uvje­ra­vam vas da mi se da­na­šnja Cr­na Go­ra či­ni zna­čaj­no mo­der­ni­jom od one ko­ju sam upo­znao 2013. go­di­ne ka­da sam pre­u­zeo du­žnost u Pod­go­ri­ci. Da­kle, taj po­li­tič­ko-in­sti­tu­ci­o­nal­ni okvir je bio u sta­nju da ostva­ri zna­čaj­ne i opi­plji­ve re­zul­ta­te i iz­van po­zi­tiv­nih ocje­na tih re­zul­ta­ta, u za­vi­sno­sti od oprav­da­nih usmje­re­nja i po­stav­ki po­je­di­nač­nih po­li­tič­kih sna­ga.
Ima­ju­ći to na umu, i kao što sam već imao pri­li­ku da se jav­no iz­ja­snim u pret­hod­nim pri­li­ka­ma i to uvi­jek ve­o­ma opre­zno, boj­kot par­la­men­ta su­ža­va di­ja­lek­ti­ku iz­me­đu po­li­tič­kih par­ti­ja. Po­zi­ci­ja Evrop­ske uni­je po tom pi­ta­nju je ja­sna. Ona se na­da po­vrat­ku po­sla­ni­ka u skup­štin­sku sa­lu. Ne sa­mo da tu po­zi­ci­ju ov­dje pod­vla­čim, već je u pot­pu­no­sti di­je­lim. Sma­tram da je su­če­lja­va­nje iz­me­đu vla­sti i opo­zi­ci­je, pa i ka­da je ve­o­ma gru­bo, ve­o­ma plod­no ako se od­vi­ja u par­la­men­tar­nim klu­pa­ma. Tu se od­vi­ja i cvje­ta de­mo­kra­ti­ja.
Uko­li­ko mi do­zvo­li­te da iz­ra­zim jed­nu že­lju, to je da 2018. go­di­na cr­no­gor­ske gra­đa­ne i po­li­tič­ke sna­ge po­ve­de na bi­ra­li­šta u du­hu mi­ra. Bi­ra­li­šta pred­sta­vlja­ju iz­u­ze­tan tre­nu­tak de­mo­kra­ti­je iz ko­jeg dr­ža­va iz­la­zi oja­ča­na.
● Da li je u pro­te­kloj go­di­ni bi­lo na­pret­ka u obla­sti bor­be pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je?
– To­kom 2017. go­di­ne bio sam u pri­li­ci da se vi­še pu­ta su­sret­nem sa naj­vi­šim sud­skim in­stan­ca­ma Cr­ne Go­re, da gra­dim od­no­se sa Mi­ni­star­stvom prav­de i Mi­ni­star­stvom unu­tra­šnjih po­slo­va, da ču­jem broj­ne ita­li­jan­ske eks­per­te ko­ji pod po­kro­vi­telj­stvom Evrop­ske uni­je sa­ra­đu­ju sa va­šim eks­per­ti­ma na po­lju vla­da­vi­ne pra­va, da raz­mi­je­nim mi­šlje­nja i ana­li­ze sa re­zi­dent­nom me­đu­na­rod­nom za­jed­ni­com. Iz to­ga je po­i­za­šao uti­sak ja­ke od­luč­no­sti cr­no­gor­skih in­sti­tu­ci­ja da se bo­re pro­tiv sva­kog ob­li­ka kri­mi­na­la. S tim u ve­zi, iz­ra­ža­vam po­što­va­nje i uva­ža­va­nje pre­ma svim onim su­di­ja­ma i tu­ži­o­ci­ma ko­ji sva­ko­dnev­no ra­de na pru­ža­nju što br­že prav­de, svim onim po­li­caj­ci­ma na kop­nu i na mo­ru ko­ji pre­gor­no i po­žr­tvo­va­no ra­de ka­ko bi ze­mlja bi­la si­gur­na. Za­slu­žu­ju pri­zna­nje i is­kre­ne če­stit­ke za uspje­šan rad.
Ja­sno je da, i po­red na­pret­ka, po­sla ne ne­do­sta­je. Bor­ba pro­tiv kri­mi­na­la ne po­zna­je po­li­tič­ko-ad­mi­ni­stra­tiv­ne gra­ni­ce, ne do­zvo­lja­va neo­d­luč­nost ili za­stoj. Pri­je će bi­ti da tra­ži vi­še sred­sta­va, sve no­vi­ja i no­vi­ja zna­nja, ve­ću re­gi­o­nal­nu i me­đu­na­rod­nu sa­rad­nju, kao što se kon­kret­no po­ka­za­lo 14. de­cem­bra u Ba­ru, pri­li­kom fo­ru­ma or­ga­ni­zo­va­nog od Mi­ni­star­stva prav­de i agen­ci­je Uje­di­nje­nih na­ci­ja IDLO, uz po­dr­šku Ita­li­je. Osim to­ga, ne ra­di se sa­mo o to­me da ko­rup­ci­ju tre­ba za­u­sta­vi­ti. Naj­va­žni­je je ra­di­ti na pre­ven­ci­ji i to mno­go ši­re, uklju­ču­ju­ći ško­le, uni­ver­zi­te­te, me­di­je, de­on­to­lo­gi­ju i ta­ko da­lje. I Ita­li­ja i Evrop­ska uni­ja su sprem­ne da da­ju svoj do­pri­nos po­dr­ža­va­ju­ći još vi­še na­po­re Cr­ne Go­re, sta­vlja­ju­ći na za­jed­nič­ko ras­po­la­ga­nje kon­kret­na is­ku­stva. Mi­slim da i „Dan” mo­že do­pri­ni­je­ti i da to već či­ni otvo­re­no po­zi­va­ju­ći na raz­mi­šlja­nje, ana­li­zu ili uti­ske, po­put ovih mo­jih.
●Broj­ne su opo­zi­ci­o­ne op­tu­žbe u ve­zi sa ne­re­gu­lar­no­sti­ma iz­bo­ra u Cr­noj Go­ri. ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te?
– Ve­o­ma ra­do! Isti­ni za vo­lju, ta te­ma je po­drob­no iz­a­na­li­zi­ra­na to­kom 2017. go­di­ne. Što se ti­če po­li­tič­kih iz­bo­ra od 16. ok­to­bra, vje­ru­jem da su za­ključ­ci do ko­jih je do­šla sna­žna po­sma­trač­ka mi­si­ja OEBS/ODI­HR po­zna­ti i kri­stal­no ja­sni. Ti iz­bo­ri su bi­li re­gu­lar­ni. OEBS/ODI­HR je ta­ko­đe pre­po­ru­čio ci­je­li niz po­stu­pa­ka u ve­zi ko­jih se cr­no­gor­ska skup­šti­na kon­kret­no ak­ti­vi­ra­la. Pa­ket amand­ma­na ko­ji­ma se pri­mje­nju­je ve­ći dio pre­po­ru­ka usvo­jen je 28. de­cem­bra, dok ni­je bi­lo mo­gu­će iz­mi­je­ni­ti Za­kon o iz­bo­ru od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka. Na­dam se da će u 2018. go­di­ni vlast i opo­zi­ci­ja do­ći do spo­ra­zu­ma o ovoj pre­sud­noj iz­mje­ni za­ko­na.
M.VE­ŠO­VIĆ


Broj­ne obla­sti za ja­ča­nje sa­rad­nje

●Ko­je su obla­sti u ko­ji­ma sa­rad­nja Cr­ne Go­re i Ita­li­je mo­že bi­ti pro­du­blje­na?
– U svim obla­sti­ma, ne tre­ba is­klju­či­ti ni­jed­nu. Čak i naj­zna­čaj­ni­je re­zul­ta­te sma­tram par­ci­jal­nim, sma­tram ih po­la­znom a ne za­vr­šnom tač­kom. To va­ži ka­ko za po­li­tič­ki di­ja­log ta­ko i za eko­nom­ske, kul­tur­ne i na­uč­ne od­no­se. Od­no­si iz­me­đu ze­ma­lja su ži­vi i u stal­nom kre­ta­nju. Di­plo­mat­ski us­pje­si vri­je­de sa­mo do sle­de­ćeg da­na jer ima­ju­ći u vi­du da po svo­joj de­fi­ni­ci­ji stva­ra­ju ne­što no­vo, oni mi­je­nja­ju sli­ku i na­go­vje­šta­va­ju sve no­vi­je i no­vi­je ci­lje­ve ko­je tre­ba po­sti­ći. Spre­man sam da do­dat­no za­su­čem ru­ka­ve i čast mi je da i od „Da­na”, ko­ji po­seb­no bli­sko pra­ti i pre­no­si na­še kul­tur­ne ini­ci­ja­ti­ve, do­bi­jem su­ge­sti­je i pod­strek.