U or­ga­ni­za­ci­ji Her­ceg­nov­ske sta­ro­grad­ske pa­ro­hi­je u ga­le­ri­ji „Fre­ska“ pred­sta­vlje­na je knji­ga „Je­ru­sa­lim vo­li­mo a za ne­be­ski se mo­li­mo“ mo­na­hi­nje Eka­te­ri­ne (Kom­ne­nić), ro­dom iz Nik­ši­ća, ko­ja go­di­na­ma slu­ži u ma­na­sti­ru Ore­ško­vi­ca, u Epar­hi­ji bra­ni­čev­skoj. Knji­gu je iz­dao manastir „Pre­sve­te i ži­vo­na­čal­ne Tr­o­ji­ce“ 2014. Mo­na­hi­nja Ma­ri­ja, ta­ko­đe iz ma­na­sti­ra Ore­ško­vi­ca, ko­ja je ovih da­na u go­sti­ma u ma­na­sti­ri­ma u Bo­ki i u Ostro­gu, pred­sta­vi­la je pu­bli­ci ovu knji­gu. Po­ru­ka knji­ge ma­ti Eka­ta­ri­ne je­ste da sva­ko od nas do­ži­vi Je­ru­slim na raz­li­či­te na­či­ne. Ve­li­ki je bla­go­slov po­sje­ti­ti Sve­tu ze­mlju i do­ži­vje­ti sve­ti­nje u sr­cu.
- Sve­ta ze­mlja za­u­vi­jek osta­je u sr­ci­ma onih ko­ji su je po­sje­ti­li. Mno­gi po­sli­je po­sje­te Sve­toj ze­mlji ne že­le da se od­rek­nu svo­jih lo­ših na­vi­ka i svog pret­hod­nog na­či­na ži­vo­ta, i zbog to­ga ih na­la­ze ra­zna stra­da­nja, i to oni ko­ji ne­ma­ju svi­jest da po­sje­ta Je­ru­sli­mu tre­ba da bu­de na du­hov­no spa­se­nje a ne na osu­du. Mno­gi mi­sle ako su po­sje­ti­li Sve­tu ze­mlju da je to kraj ili vr­hu­nac du­hov­nog ži­vo­ta i da vi­še ne­ma, ne tre­ba i ne mo­ra da se tru­de u mo­li­tvi – ka­že mo­na­hi­nja Ma­ri­ja. Ka­ko do­da­je, car­stvo ne­be­sko se sa na­po­rom za­do­bi­ja.
- Po­sje­ta Je­ru­sa­li­mu je du­hov­na ste­pe­ni­ca ko­ja tre­ba da po­slu­ži kao pod­strek za iz­mje­nom ži­vo­ta kroz bor­bu sa stra­sti­ma uz po­moć po­sta, mo­li­tve, ta­ko da se ne po­sta­ne ma­li bog ne­go na po­moć se­bi i dru­gi­ma da se du­še spa­su - re­kla je mo­na­hi­nja Ma­ri­ja. Ona do­da­je da je ova knji­ga o Sve­toj ze­mlji, ka­ko je re­kao sta­rac Zo­si­ma iz ma­na­sti­ra Ostro­ga, „jed­na mla­di­ca iz­ra­sla iz Sve­tog Je­van­đe­lja i u nje­noj hla­do­vi­ni mi se na­pa­ja­mo mi­ri­si­ma i so­ko­vi­ma vječ­nog ži­vo­ta ko­ji is­ta­ču iz nje“.
- Knji­ga je plod vi­še­go­di­šnjih i vi­še­krat­nih po­sje­ta Sve­toj ze­mlji i du­bo­kih uti­sa­ka je­van­đel­skih do­ga­đa­ja ko­ji su se do­go­di­li u njoj. Sva­ka na­pi­sa­na ri­ječ, sva­ka sli­ka sva­ki sim­bol ima za cilj da nas po­u­či i da pre­ne­se ljud­ska osje­ća­nja. Ko jed­nom po­sje­ti Sve­tu ze­mlju, vi­še ni­kad ne­će bi­ti ona­kav ka­kav je bio pri­je. Ona će po­sta­ti neo­tu­đi­vi i ne­iz­bri­si­vi dio nje­go­vog bi­ća i pri­vla­či­ti ga se­bi kroz pri­sje­ća­nja i unu­tra­šnja osje­ća­nja ko­ja su se du­bo­ko ure­za­la u sr­ce čo­vje­či­je. Či­ta­ju­ći ove re­do­ve, pot­kre­plje­ne sli­ka­ma, i ne pri­mje­ću­ju­ći taj­no pe­ča­ti­mo u svo­je sr­ce, um i du­šu uti­ske ko­je uno­si­mo u se­be za­u­vi­jek – do­da­la je mo­na­hi­nja. U ovoj knji­zi, do­da­je ona, ma­ti Eka­ta­ri­na je sa­bra­la uti­ske onih ko­ji su od 1999 -2013. go­di­ne po­sje­ti­li Sve­tu ze­mlju.
- Du­hov­no bo­gat­stvo Sve­te ze­mlje je ne­pro­cje­nji­vo i ogrom­no. Sve­ta ze­mlja s raz­lo­gom no­si to ime, jer sva­kog da­na mi­li­o­ni lju­di raz­li­či­tih vje­ro­i­spo­vi­je­sti upu­ću­ju svo­je mi­sli i mo­li­tve ka ovom par­če­tu ze­mlje. Ov­dje se pre­pli­ću vje­kov­ni pu­te­vi hri­šćan­a, Je­vrej­a i mu­sli­mana – ka­že ma­ti Ma­ri­ja.
Z. Š.