Na pra­znik Ro­đe­nja Sve­tog Jo­va­na Pre­te­če i kr­sti­te­lja Go­spod­njeg ul­cinj­ski pa­roh pro­to­je­rej-sta­vro­for Ra­do­ji­ca Bo­žo­vić i ove go­di­ne od­slu­žio je Li­tur­gi­ju na osta­ci­ma hra­ma po­sve­će­nog ovog sve­ti­te­lju u drev­nom gra­du Sva­ču po­red Ša­skog je­ze­ra, ne­da­le­ko od Vla­di­mi­ra i br­da Ob­lik, objavljeno je na por­ta­lu Pra­vo­slav­ne Mi­tro­pli­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske.
Ka­ko se na­vo­di u pri­lo­gu, Na Ivanj­dan se, u drev­noj pre­sto­ni­ci Sve­tog kne­za di­o­klij­skog Jo­va­na Vla­di­mi­ra, već pet­na­e­stak go­di­na re­dov­no slu­ži li­tur­gi­ja.
Pod­sje­ti­mo, utvr­đe­ni dio gra­da Sva­ča za­hva­ta iz­du­že­nu ste­nu ko­ja se di­že iz­nad sje­ver­ne oba­le Ša­skog je­ze­ra, u du­ži­ni oko 230 i ši­ri­ni oko 60 m (oko 1,2 hek­ta­ra). Pr­vo sred­nje­ve­kov­no utvr­đe­nje, na­sta­lo je oko 600, kao da je bi­lo sa­mo pri­bje­ži­šte u slu­ča­ju rat­ne opa­sno­sti; utvr­đen je pra­vac pru­ža­nja sje­ver­nog be­de­ma, ali ni­su usta­no­vlje­ne ni ku­le ni ka­pi­je tog vre­me­na. Na za­pad­noj stra­ni is­pred ovog be­de­ma, či­ni se da je po­sto­ja­lo pred­zi­đe, su­de­ći po ta­lo­že­nju na­la­za u nji­ho­vom me­đu­pro­sto­ru. U sle­de­ćoj gra­di­telj­skoj fa­zi, da­to­va­noj u vre­me uspo­na gra­da u XI - XII sto­lje­ću, sa­gra­đe­ni su na sje­ver­nom be­de­mu is­tak­nut za­o­bljen za­pad­ni ugao osno­ve na­lik za­o­blje­nom tro­u­glu, za­tim plit­ka po­lu­kru­žna ku­la, ka­pi­ja u po­lu­kru­žnoj ku­li i za­o­bljen is­toč­ni ugao. Na stra­ni okre­nu­toj je­ze­ru ta­ko­đe se mo­ra­la na­la­zi­ti ka­pi­ja. Ni­je utvr­đe­no da li je pod­gra­đe sa sje­ver­ne stra­ne bi­lo bra­nje­no be­de­mi­ma.
– Ar­he­o­lo­ški slo­je­vi Sva­ča od kra­ja VI po­čet­ka VII sto­le­ća su tan­ki, a je­dva da ima na­la­za iz VI­II - XI sto­lje­ća. Vla­sni­ci grob­ni­ca ne ži­ve u gra­du, gdje sko­ro da ne­ma isto­vre­me­nih na­la­za. Oni bo­ra­ve ne­gdje u bli­zi­ni, na svo­jim ima­nji­ma, i za Svač ih ve­zu­je sa­mo po­ro­dič­na grob­ni­ca, uz cr­kvu. U Sva­ču je na­đe­no par ulo­ma­ka pri­je­ro­ma­nič­ke ka­me­ne pla­sti­ke, što go­vo­ri da se i u tom gra­du od­i­gra­la ob­no­va ne­kog hra­ma, mo­žda ta­ko­đe u ra­nom IX sto­le­ću. Či­ni se da je Svač imao naj­ma­nje dvi­je cr­kve, u gor­njem gra­du i u pod­gra­đu. Oko do­nje cr­kve vje­ro­vat­no je bi­lo za­jed­nič­ko gro­blje. U okvi­ru be­de­ma je uz cr­kvu mo­žda bio i stan žu­pa­na i sve­šte­ni­ka. Upa­dlji­vi­ji ar­he­o­lo­ški sloj obra­zo­van je spo­ra­dič­no tek u vri­je­me na­pa­da ca­ra Sa­mu­i­la pred kraj 10. sto­le­ća. Ovo su tek za­pa­ža­nja, iz­ve­de­na na osno­vu ras­po­lo­ži­vih po­da­ta­ka, jer obim­ni­jih is­tra­ži­va­nja ni­je bi­lo. Ipak je oči­gled­no raz­li­či­to ustroj­stvo Sva­ča od pri­mor­skih gra­do­va. On bi mo­gao da bu­de pra­vi pri­mjer „ne­na­se­lje­nog gra­da” Kon­stan­ti­na VII Por­fi­ro­ge­ni­ta, za­bi­lje­žio je Đor­đe Jan­ko­vić u tek­stu o „Srp­skom po­mor­ju od VII do X sto­lje­ća”, ko­ji je ob­ja­vi­lo Srp­sko ar­he­o­lo­ško dru­štvo, 2007. go­di­ne u Be­o­gra­du – na­vo­di se na saj­tu Pra­vo­slav­ne Mi­tro­pli­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske.
R.K.