Rek­tor Bo­go­slo­vi­je „Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski” pro­to­je­rej sta­vro­for Goj­ko Pe­ro­vić odr­žao je iz­u­zet­no po­sje­će­no pre­da­va­nje „Him­na lju­ba­vi” kod cr­kve Vaz­ne­se­nja Go­spod­njeg či­me su u Ra­do­vi­ći­ma po­če­le Du­hov­ne ve­če­ri ko­je će se odr­ža­va­ti i ovog lje­ta i ugo­šća­va­ti te­o­lo­ge i knji­žev­ni­ke.
U pro­gra­mu su uče­stvo­va­li pje­va­či i re­ci­ta­to­ri et­no gru­pa „Osvit“ iz Bi­le­će i „Za­hu­mlje“ iz Tre­bi­nja kao i afo­ri­sti­čar Raj­ko An­to­vić, a go­sta je na­ja­vio kr­tolj­ski pa­roh, je­rej Alek­san­dar Bra­ša­nac.
Pe­ro­vić je po­ru­ke ču­ve­ne „Him­ne lju­ba­vi” iz po­sla­ni­ce apo­sto­la Pa­vla Ko­rin­ća­ni­ma do­veo u ve­zu sa Vi­dov­da­nom i ko­sov­skom žr­tvom ko­ja je u mno­go­me obi­lje­ži­la isto­ri­ju Cr­ne Go­re.
- Po na­či­nu i for­mi ka­ko je na­pi­san tekst odva­ja ne sa­mo od te po­sla­ni­ce, ne­go i od svih po­sla­ni­ca apo­sto­la Pa­vla. To je odav­no pre­po­zna­to kao ne­što po­seb­no, kao stva­ra­lač­ki tre­nu­tak ko­ji je iz­u­zet­no na­dah­nut. Ne­ki pro­te­stant­ski te­o­lo­zi čak mi­sle da je pi­sao dru­gi pi­sac jer ka­žu u toj 13. gla­vi po­sla­ni­ca je ne­što pro­sto eks­plo­di­ra­lo. Od­jed­nom od pa­sti­ra ko­ji da­je sa­vje­te ka­ko Cr­kva da se or­ga­ni­zu­je, ka­ko lju­di da ži­ve, pro­bu­dio se pje­snik, te­o­log, du­hov­nik ko­ji je o lju­ba­vi re­kao ne­što što tra­je do da­nas, pre­ko če­ga se ljud­skim je­zi­kom ne­što ljep­še ne mo­že ni do­da­ti. Ono što su srp­ski voj­ni­ci ura­di­li u Ko­sov­skom bo­ju pred­vo­đe­ni Sve­tim kne­zom La­za­rom i Mi­lo­šem Obi­li­ćem, vje­ru­jem, i znam da je to isto jed­na him­na lju­ba­vi – ka­že Pe­ro­vić. Jer, i iz tek­sta „Him­ne lju­ba­vi” vi­di se da je ri­ječ o žr­tve­noj lju­ba­vi.
- To ni­je sa­mo psi­ho­lo­ški mo­me­nat već ži­vo­to­dav­na sna­ga ko­ja nas či­ni ka­dri­ma da se mi žr­tvu­je­mo za dru­go­ga. Kud će­te ve­ću lju­bav, ne­go kad se go­lim ži­vo­ti­ma su­prot­sta­viš si­li ko­ja je sto pu­ta ja­ča i ko­ju je na­rod­ni pje­snik opi­sao „Svi mi da se u so pre­tvo­ri­mo ne bi Tur­kom ru­čak oso­li­li”. Po­kre­tan mo­ti­vom da bi bio bra­nik ne­za­šti­će­ni­ma, že­na­ma, dje­ci pa Nje­goš ka­že da će na gro­bu tih ju­na­ka iz­ni­ći cvi­je­će za da­le­ko ne­ko po­ko­lje­nje“, is­ta­kao je u na­dah­nu­tom pre­da­va­nju rek­tor Ce­tinj­ske Bo­go­slo­vi­je. Na­gla­sio je i da je to­kom epo­he Pe­tro­vi­ća Ko­sov­ski boj bio osno­va dr­žav­no­sti i du­hov­no­sti Cr­ne Go­re.
- Cr­no­gor­ci su po­tez Ca­ra La­za­ra shva­ti­li kao me­tar za lju­bav, za obraz, za mo­ral, za po­šte­nje i to im je bio obra­zac. Žr­tva gdje su lju­di svje­sno oti­šli da po­gi­nu i da se ne vra­te - re­kao je Pe­ro­vić u svom pre­da­va­nju.
Ž.K.