Mje­šta­ni se­la Pod­bi­šće u moj­ko­vač­koj op­šti­ni po­če­li su pro­lje­tos grad­nju cr­kve po­sve­će­ne Sve­tom apo­sto­lu To­mi. Ne­dav­no, tme­lje cr­kve na­kon li­tur­gi­je, osve­štao je epi­skop bu­di­mljan­sko – nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je, is­ti­ču­ći da ga ra­du­je što su se Pod­bi­šća­ni slo­ži­li i po­če­li ovo sve­to dje­lo.
- Ovaj hram je li­je­po za­po­čet, ne­ka se gra­di sa slo­gom i lju­ba­vlju brat­skom, da se umno­ža­va lju­bav i slo­ga me­đu va­ma, vje­ra i do­bro­ta. Iz Pod­bi­šća ima do­sta lju­di ko­ji su pri­la­ga­li ka­da su se gra­di­le cr­kve u dru­gim kra­je­vi­ma i dru­gim mje­sti­ma, zna­mo i pam­ti­mo sva­či­je do­bro dje­lo, a mi­slim da ni ov­dje nji­ho­va lju­bav ne­će iz­o­sta­ti. Na­dam se da će svi Pod­bi­šća­ni za­jed­no, ma gdje ži­vje­li, ka­ko ka­že i oni ko­ji ži­ve u se­lu i oni ko­ji su od­se­li­li pa sa­da ži­ve u Pod­go­ri­ci, na pri­mor­ju, u Be­o­gra­du po di­ja­spo­ri, bi­lo gdje da se na­la­ze na ze­malj­sko­me ša­ru, da će se oda­zva­ti po­zi­vu Cr­kve­nog od­bo­ra za iz­grad­nju i uče­stvo­va­ti u iz­grad­nji sve­tog hra­ma. Jer, cr­kva će, ob­je­di­ni­ti po­ro­di­ce, do­mo­ve, bra­ću, pri­ja­te­lje i ku­mo­ve, ob­no­vi­ti i ja­ča­ti ve­ze me­đu na­ma – is­ta­ko je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Grad­nja hra­ma po­sve­će­nog Sv. apo­sto­lu To­mi ni­je slu­čaj­na, jer. do­da­je vla­di­ka, sa­mo tre­ba po­gle­da­ti ko­me su sve po­sve­će­ni hra­mo­vi u oko­li­ni Moj­kov­ca, pa je do­volj­no da se iz­vu­če po­u­ka da je Bo­ži­ji pro­mi­sao od vje­ko­va pri­pre­mao sve to.
- Sve što je ve­za­no za Hri­sta da­to je i opi­sa­no kroz po­sve­te hra­mo­va u oko­li­ni Moj­kov­ca. Po­če­tak sve­mu je hram Bla­go­vi­je­sti, pa on­da ima­mo hram ro­đe­nja Hri­sto­vo­ga sa­gra­đe­nog u gra­du Moj­kov­cu, pa ov­dje u Pod­bi­šću hram Vas­kr­se­nja Hri­sto­vo­ga ko­ji se gra­di. Za­tim ima­mo cr­kvu Tro­ja­no­vu u se­lu Pro­šće­nju. Za­pra­vo, cio do­mo­stroj spa­se­nja, glav­nog di­je­la na­še­ga spa­se­nja ko­ja je uči­nio Go­spod svo­jim do­la­skom u ovaj svi­jet, do­bi­li su svoj pe­čat u Moj­kov­cu – ka­zao je vla­di­ka. Epi­skop Jo­a­ni­ki­je do­da­je i da mi­sli da ovaj kraj na se­bi no­si Bož­ji bla­go­slov, „zbog one kr­vi, ne­vi­ne ko­ja je pro­li­ve­na za vje­ru Hri­sto­vu na Bo­žić, za slo­bo­du i bra­ću. Da se Go­spod zbog nji­ho­ve žr­tve smi­lo­vao na sve nas i da nas pri­zi­va pre­ko ovih sve­tih hra­mo­va u svo­ju za­jed­ni­cu u svo­je na­ruč­je”.
- Sa­bi­ra nas Go­spod u svoj dom, a to je cr­kva Bo­ži­ja, dom Bo­ži­ji ko­ji je ne­ra­zo­riv i svet, ko­me ni vra­ta ado­va ne­će odo­lje­ti – po­ru­čio je vla­di­ka.
Po­seb­nu za­hval­nost, do­da­je vla­di­ka, tre­ba is­ka­za­ti po­ro­di­ci po­čiv­šeg Vu­ko­mi­ra Vu­ja Pa­u­no­vog Ra­de­no­vi­ća, ko­ja je po­klo­ni­la dio svog ima­nja za iz­grad­nju hra­ma. Pod­sje­tio je i na iste ta­kve do­bre na­mje­re Vu­le­te Pe­jo­vi­ća, is­ti­ču­ći da je pri­ča oko po­di­za­nja te cr­kve ve­o­ma du­gač­ka.
J. Š.


Pu­no sr­ce

Pred­sjed­nik Cr­kve­nog od­bo­ra za iz­grad­nju hra­ma Sv. apo­sto­la To­me Bra­ni­slav Ra­de­no­vić obra­ća­ju­ći se pri­sut­ni­ma is­ta­kao je da se ovo dje­lo mo­že po­sma­tra­ti kao oda­va­nje ča­sti i od­ra­žnje za­vje­ta pre­dač­kog. Ka­ko ka­že u rad od­bo­ra uklju­če­ni su iz svih brat­sta­va iz Pod­bi­šća.
- Sa­da se te­me­lji sve­šta­va­ju i po­la­že se ka­men te­me­ljac. Sr­ce mi je pu­no jer smo svi u ovo­me za­jed­no i brat­ski – ka­zao je Ra­de­no­vić.