Vla­di­ka Ar­se­ni­je To­plič­ki pro­po­vje­dao je ri­ječ Go­spod­nju na sve­ča­noj li­tur­gi­ji pri­li­kom osve­šta­nja ob­no­vlje­nog hra­ma Sv. Ili­je Pro­ro­ka na br­du Su­tu­li­ja u se­lu Za­go­ra, u Gr­blju. Nje­go­vom vi­so­ko­pre­o­sve­šten­stvu mi­tro­po­li­tu Am­fi­lo­hi­ju, ča­snim oci­ma, pre­po­dob­nom mo­na­štvu, i ka­ko je vla­di­ka re­kao: „bla­go­vjer­nom, hri­sto­lju­bi­vom, če­sti­tom i ju­nač­kom na­ro­du Cr­ne Go­re i Bo­ke Ko­tor­ske, bla­go­vjer­nom i bo­go­lju­bi­vom na­ro­du gr­balj­skom”, pre­nio je bla­go­slov pa­tri­jar­ha Iri­ne­ja. On je is­ta­ko da je naj­ve­će bo­gat­stvo Gr­blja­na to što ba­šti­ne 68 cr­ka­va i tri ma­na­sti­ra. Cr­kva Sv.Ili­je ko­ja da­ti­ra iz 1860. go­di­ne, ob­no­vlje­na je do­bro­volj­nim pri­lo­zi­ma pred­u­ze­ća, po­je­di­na­ca i sred­stvi­ma op­šti­ne Ko­tor, a ob­no­va je tra­ja­la osam go­di­na. Po­red nje je ma­nja, mno­go sta­ri­ja bo­go­mo­lja u ko­joj se mo­lio sve­to­gor­ski ka­lu­đer Hri­san­ti­je Ko­sto­vić. Nje­na ob­no­va tek pred­sto­ji. U ze­mljo­tre­su 1979. go­di­ne ve­ća cr­kva do te­me­lja je bi­la po­ru­še­na, a da­nas je ob­no­vlje­na po uzo­ru na iz­vor­ni hram. Pa­tri­jarh Iri­nej je na­mje­ra­vao da je osve­šta, ali je u me­đu­vre­me­nu ot­pu­to­vao za Ka­na­du, gdje je slu­žio u ma­na­sti­ru Mil­ton u To­ron­tu.
– Po­seb­na ra­dost je ov­dje za­to što je osve­će­nje sve­tog hra­ma, ko­ji je star 150 go­di­na, a ko­ji je za­si­jao pr­vo­bit­nom svje­tlo­šću i sja­jem, hram Sve­to­ga Pro­ro­ka Ili­je, jed­no­ga od ugod­ni­ka Bo­ži­jih, ko­ji je go­vo­rio: „Rev­nu­ju­i­ći po­rev­no­vah za Te­be Go­spo­de”, ko­ji je svo­jim ne­u­stra­ši­vim ži­vo­tom, svo­jim pod­vi­zi­ma i mo­li­tvom i na kra­ju i svo­jom mu­če­nič­kom smr­ću, po­svje­do­čio Jed­no­ga Bo­ga, re­kao je vla­di­ka Ar­se­ni­je.
On je pot­sje­tio na stra­šne na­či­ne ko­ji­ma su stra­da­li Bož­ji mu­če­ni­ci i ugod­ni­ci. Na nji­ho­vim ti­je­li­ma se slu­ži sve­ta li­tur­gi­ja za­to što u sve­tu Ča­snu tr­pe­zu po­la­že­mo uvi­jek di­je­lić sve­tih mo­šti­ju i to je pre­da­nje, obi­čaj Cr­kve još od naj­ra­ni­jih vre­me­na. U cr­kvi su iz­lo­že­ne mo­šti ne­po­zna­te mu­če­ni­ce, na­đe­ne u ru­še­vi­na­ma na­kon po­tre­sa.
– Ču­li smo da­nas u Sve­tom Je­van­đe­lju gdje Go­spod po­ru­ču­je da uzme­mo krst svoj i po­đe­mo za njim. Ove ne­dje­lje, na­kon pe­de­set­ni­ce, Si­la­ska Sve­to­ga Du­ha na apo­sto­le, mi pra­znu­je­mo sve Sve­te cr­kve bo­ži­je, i mu­če­ni­ke i pre­po­dob­ne, pod­vi­žni­ke, pra­ved­ni­ke, ar­hi­je­re­je, sve­šte­ni­ke, mo­na­he i sve one ko­ji se ni­su od­re­kli Hri­sta pred ovim svi­je­tom, ne­go su ga svo­jim ži­vo­tom, a ka­da je bi­lo po­treb­no i svo­jom kr­vlju, po­svje­do­či­li. Šta je to što je njih či­ni­lo ta­ko ne­u­stra­ši­vim i ta­ko hra­brim – to je­ste lju­bav Hri­sto­va, lju­bav ko­ju su oni ima­li pre­ma svo­me Go­spo­du Hri­stu, a ko­ju i svi mi hri­šća­ni ga­ji­mo i tre­ba da ima­mo u svo­jim sr­ci­ma. Ta lju­bav je i nas sa­bra­la ov­dje da­nas, iz te lju­ba­vi Hri­sto­ve, vi, bla­go­če­sti­vi na­ro­de, ob­no­vi­li ste ovu ve­li­ku sve­ti­nju Sve­to­ga Ili­je. Sve­ti­nje ko­je ima­te su naj­ve­će bo­gat­stvo ci­je­log pra­vo­sla­vlja – Sve­to­ga Pe­tra Ce­tinj­skog, Sve­to­ga Va­si­li­ja Ostro­škog, do­la­ze vam iz ci­je­log svi­je­ta da se po­klo­ne tim sve­ti­nja­ma. Te sve­ti­nje je­su one ko­je nas sa­bi­ra­ju ov­dje oko Tr­pe­ze Go­spod­nje, oko Ti­je­la i kr­vi Hri­sto­ve. Bla­go­dat Du­ha Sve­to­ga je ta ko­ja nas sa­bi­ra na jed­no­me mje­stu i či­ni od nas Cr­kvu Bož­ju, ka­ko je Hri­stos re­kao: „Gdje su dvo­je i tro­je sa­bra­ni u ime mo­je, i ja sam sa nji­ma” – re­kao je vla­di­ka Ar­se­ni­je.
On je do­dao da „tom lju­ba­vlju Hri­sto­vom go­re i na­ša sr­ca i či­ne nas jed­nim,či­ne nas Ti­je­lom Hri­sto­vim”.
– Ne­ka bi Go­spod dao da mo­li­tva­ma Sve­to­ga Ili­je i svih ugod­ni­ka Bož­jih i vi ov­dje bla­go­če­sti­vi na­ro­de Bož­ji, na mno­go i mno­go go­di­na se sa­bi­ra­te da nam mno­go i mno­go go­di­na ov­dje uz­no­si­te sla­vu i ime Bož­je i da se sa­bi­ra­te u Cr­kvu Bož­ju, u Ti­je­lo Hri­sto­vo, Bog vas bla­go­slo­vio, ži­vje­li na mno­ga­ja i bla­ga lje­ta – po­ru­čio je vla­di­ka Ar­se­ni­je.
M.D.P.