Iz Srp­skog isto­rij­sko-kul­tur­nog dru­štva „Ni­ko­la Va­so­je­vić” ju­če su upu­ti­li cir­ku­lar­no pi­smo svim usta­no­va­ma, fir­ma­ma, pred­u­zet­ni­ci­ma i gra­đa­ni­ma u ko­me od njih tra­že da ču­va­ju i nje­gu­ju ći­ri­lič­no pi­smo.
Ka­ko su is­ta­kli, od ka­da je la­ti­ni­ca po­sta­la rav­no­prav­no pi­smo, ći­ri­li­ca je go­to­vo iz­ba­če­na iz upo­tre­be, bar ka­da su u pi­ta­nju nat­pi­si u glav­noj be­ran­skoj uli­ci. Pod­sje­ti­li su da od pre­ko sto­ti­nu lo­ka­la, rad­nji, uslu­žnih ra­di­o­ni­ca, usta­no­va i dru­gih po­slov­nih obje­ka­ta u užem je­zgru gra­da sa­mo njih ne­ko­li­ko ima is­tak­nu­te na­zi­ve na ći­ri­lič­nom pi­smu. Sma­tra­ju da da bi slu­žbe­na upo­tre­ba ći­ri­li­ce mo­ra­la da pod­ra­zu­mi­je­va da se i na­zi­vi fir­mi pi­šu na oba pi­sma.
– Po­sled­njih de­ce­ni­ja, što iz ne­zna­nja, a što iz po­mo­dar­stva, ve­li­ki broj na­ših su­gra­đa­na na­ziv svo­jih fir­mi pi­še is­klju­či­vo la­ti­ni­com, da­ju­ći im uglav­nom stra­na ime­na. Na taj na­čin se uda­ra na te­melj­ne i tra­di­ci­o­nal­ne vri­jed­no­sti srp­skog na­ro­da ko­ji ba­šti­ni ći­ri­lič­no pi­smo. Na­ža­lost, ni mno­gi Sr­bi u Be­ra­na­ma ni­je­su svje­sni te či­nje­ni­ce. Uosta­lom, da se pri­mi­je­ti­ti da se ma­lo ko­ga ti­če Ustav­na od­red­ba o rab­no­prav­no­sti la­ti­nič­nog i ći­ri­lič­nog pi­smo. Sma­tram da bi­smo ko­nač­no mo­ra­li da pri­hva­ti­mo onu sta­ru kri­la­ti­cu: Pi­ši i go­vo­ri srp­skim je­zi­kom da te či­ta­vi kul­tur­ni i ci­vi­li­zo­va­ni svi­jet ra­zu­mi­je. Na­i­me, na­rod i je­zik ima­ju istu sud­bi­nu, a ći­ri­li­ca je jed­no od naj­sa­vr­še­ni­jih svjet­skih pi­sa­ma. To ka­že lin­gvi­sti­ka, na­u­ka o je­zi­ku, a na­u­ku tre­ba da po­štu­ju i gra­đa­ni i iz­vr­šne i za­ko­no­dav­ne in­sti­tu­ci­je – is­ta­kao je Živ­ko Bje­la­no­vić, pred­sjed­nik Srp­skog isto­rij­sko-kul­tur­nog dru­štva „Ni­ko­la Va­so­je­vić”.
On je pod­sje­tio da se na po­sled­njem po­pi­su iz 2011. go­di­ne u op­šti­ni Be­ra­ne, dok se u nje­nom sa­sta­vu na­la­zi­la i Pet­nji­ca, 54,83 od­sto sta­nov­ni­štva iz­ja­sni­lo da go­vo­ri srp­skim je­zi­kom.
– Pre­ma zva­nič­noj sta­ti­sti­ci, ta­da je Sr­ba u be­ran­skoj op­šti­ni bi­lo 42,96 od­sto, Cr­no­go­ra­ca 26,02 od­sto, Bo­šnja­ka 17,72 od­sto, a Mu­sli­ma­na 5,76. od­sto. Ako je su­di­ti po zva­nič­nim po­da­ci­ma, on­da Sr­bi u Be­ra­na­ma mo­ra­ju ima­ti kri­tič­ki od­nost pre­ma se­bi, jer je po­šte­no re­ći da su i sa­mi kri­vi za po­ti­ski­va­nje svog pi­sma. Oči­gled­no je da op­sta­nak ći­ri­li­ce da­nas ima pro­blem i u sa­mom men­ta­li­te­tu srp­ske in­te­li­gen­ci­je, gdje ni­je­su ri­jet­ki oni ko­ji tvr­de da će­mo sa la­ti­ni­com lak­še sti­ći u Evro­pu i da će nas na taj na­čin svi­jet bo­lje ra­zu­mje­ti – na­gla­sio je Bje­la­no­vić.
I iz Udru­že­nja tre­zve­ne omla­di­ne is­ti­ču da su nat­pi­si u glav­noj be­ran­sko­ju uli­ci pri­mje­re­ni­ji ne­koj sre­di­ni gdje uop­šte ne­ma Sr­ba.
– No­si­o­ci dru­štve­ne mo­ći u Cr­noj Go­ri, su­prot­no pro­kla­mo­va­nim evrop­skim na­če­li­ma, ra­de na pri­sil­nom di­je­lje­nju i ras­par­ča­va­nju srp­skog du­hov­nog i je­zič­kog bi­ća, dok svi evrop­ski na­ro­di do­ži­vlja­va­ju pro­cvat uje­di­nja­va­njem. Na taj na­čin svje­sno se sla­bi i po­ti­re je­dan od naj­sta­ri­jih je­zi­ka i naj­sa­vr­še­ni­je pi­smo u Evro­pi – ći­ri­li­ca. U ta­kvom okol­no­sti­ma i sa­mi gra­đa­ni pot­pa­da­ju pod ta­kve pri­ti­ske, de­gra­di­ra­ju­ći svo­ju kul­tu­ru i vje­kov­ne vri­jed­no­sti. Za­to je da­nas ći­ri­li­ca pro­sto pro­tje­ra­na iz glav­ne be­ran­ske uli­ce, pa čo­vjek sa stra­ne mo­že po­mi­sli­ti da se ne na­la­zi u Be­ra­na­ma. Za­to je neo­p­hod­no pro­bu­di­ti svi­jest na­ro­da i sta­vi­ti mu do zna­nja da je ći­ri­li­ca ko­ri­jen srp­skog na­ro­da, bez ko­jeg mu ne­ma na­pret­ka – po­ru­či­li su iz Udru­že­nja tre­zve­ne omla­di­ne.
D.J.


Ču­va­ti tra­di­ci­o­nal­ne vri­jed­no­sti

Iz be­ran­skog Po­vje­re­ni­štva za ći­ri­li­cu su is­ta­kli da je po­gub­no što la­ti­nič­ni nat­pi­si do­mi­ni­ra­ju u užem grad­skom je­zgru.
– Ći­ri­li­com je na­pi­sa­no Mi­ro­sla­vlje­vo je­van­đe­lje, kao i po­ve­lje i pi­sma zet­skih vla­da­ra, Ilo­vič­ka krm­či­ja Sve­tog Sa­ve, bo­ga­te ri­zni­ce ma­na­sti­ra Sve­te Tro­ji­ce kod Plje­va­lja, Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, Vra­njan­ske po­ve­lje, na njoj su štam­pa­ne knji­ge Obod­ske štam­pa­ri­je... Ći­ri­li­com su pi­sa­li Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski, Pe­tar Dru­gi Pe­tro­vić Nje­goš, kralj Ni­ko­la, Mar­ko Mi­lja­nov i svi osta­li ve­li­ka­ni Cr­ne Go­re. Za­to je ne­pri­mje­re­no da se da­nas u Be­ra­na­ma, gdje su Sr­bi ve­ćin­sko sta­nov­ni­štvo, su­o­ča­va­mo sa pro­go­nom ći­ri­li­ce. Sto­ga po­zi­va­mo in­sti­tu­ci­je i gra­đa­ne da shva­te da su u za­blu­di kad mi­sle da će for­si­ra­njem la­ti­ni­ce bi­ti pre­sti­žni­ji od svo­jih pre­da­ka, jer je­dan na­rod je ve­li­ki ono­li­ko ko­li­ko us­pi­je da sa­ču­va svo­je tra­di­ci­o­nal­ne vri­jed­no­sti –po­ru­či­li su iz be­ran­skog Po­vje­re­ni­štva za ći­ri­li­cu.