NIK­ŠIĆ – Za­u­po­ko­je­nom li­tur­gi­jom i po­me­nom stra­da­lim ro­do­lju­bi­ma od austro­gar­ske voj­ske, u ma­na­sti­ru Vaz­ne­se­nja Go­spod­njeg u nik­šić­kom se­lu Dra­go­vo­lji­ći ju­če je obi­lje­žen vi­jek od tog su­ro­vog zlo­či­na. Li­tur­gi­ju su slu­ži­li je­ro­mo­na­si Jef­ti­mi­je (Šku­le­tić) igu­man Ma­na­sti­ra Pi­va, Ar­se­ni­je (Sa­mar­džić) igu­man ma­na­sti­ra Ko­si­je­re­vo, dra­go­vo­ljić­ki pa­roh pro­to­je­rej Mi­o­drag To­do­ro­vić i đa­kon Ni­ko­la Ma­ro­je­vić.
Kra­jem fe­bru­a­ra 1918. go­di­ne na pod­ruč­ju Dra­go­vo­lji­ća, Lu­ko­va i Žu­pe stri­je­nja­no je i na zvjer­ski na­čin po­bi­je­no vi­še od 80 mje­šta­na u znak od­ma­zde zbog ubi­stva austro­u­gar­skog ofi­ci­ra Fra­nja Fer­jan­či­ća, ko­ji je bio vo­đa jed­ne od eks­pe­di­ci­ja ko­ja je či­ni­la zlo­či­ne nad na­ro­dom tih kra­je­va.
Pro­to­je­rej To­do­ro­vić is­ta­kao je da je taj zlo­čin Austro­u­ga­ra bio na­sta­vak ru­še­nja ka­pe­le na Lov­će­nu, ko­ja je sim­bol na­šeg po­sto­ja­nja.
– Oku­pa­tor je vje­ro­vao da će ti­me po­ro­blje­nom na­ro­du pro­mi­je­ni­ti lič­nost i iden­ti­tet, a u na­stav­ku te po­ha­re uve­li su la­ti­ni­cu, za­bra­ni­li srp­sku isto­ri­ju i srp­ske ju­nač­ke i ro­do­lju­bi­ve pje­sme da se ne bismo ima­li na ­što i na ko­ga oslo­ni­ti. Ra­ču­na­li su da će i u Dra­go­vo­lji­ći­ma iz­bri­sa­ti ko­ri­je­ne i vi­še­vje­kov­nu cr­kvu na­ro­du uči­ni­ti stra­nom i da­le­kom.
I za­to je či­tav taj te­ror na Lu­ko­vu, u Žu­pi i u Dra­go­vo­lji­ći­ma i bio za­to da bi se na­rod pre­o­bra­tio, da ne bi imao ve­ze sa svo­jim ko­ri­je­ni­ma, sa svo­jom tra­di­ci­jom, sa svo­jim pre­ci­ma. Ovaj na­rod ov­dje ni­je pri­znao oku­pa­ci­ju, od­mah su se lju­di od­met­nu­li i kre­nu­la je bor­ba pro­tiv oku­pa­ci­o­ne si­le i ta je bor­ba na­ro­či­to do­sti­gla in­ten­zi­tet 1918. go­di­ne – be­sje­dio je pro­to­je­rej To­do­ro­vić.
Me­đu stra­da­lim naj­vi­še je bi­lo mla­dih Dra­go­vo­lji­ća­na, kao i nji­hov sve­šte­nik Mi­lo­van Po­po­vić, ko­ji se us­pro­ti­vio na­mje­ri oku­pa­to­ra da ubi­je­nog ofi­ci­ra Fer­jan­či­ća sa­hra­ni na gro­blju po­red cr­kve. U jed­nom da­nu u Dra­go­vo­lji­ći­ma je stri­je­lja­no bli­zu 40 mje­šta­na. U Lu­ko­vu, pre­ma ne­kim po­da­ci­ma, 12, a ubi­ja­nje je na­sta­vlje­no u Žu­pi, gdje su ta­ko­đe sa­bi­ra­li ne­vi­ne ži­te­lje da bi im su­ro­vo pre­su­di­li.
– Da­nas ov­dje ka­da ih po­mi­nje­mo zna­mo da su oni ži­vi i da su ži­vlji od mno­gih od nas ko­ji če­pa­mo ovom ze­mljom, ako smo se u na­šim sr­ci­ma po­mi­ri­li da ne bu­de­mo slo­bod­ni lju­di, da ne bu­de­mo do­stoj­ni li­ka Bo­ži­je­ga u na­ma. Za­to je ovo ne­ki naj­ma­nji dug ko­ji mi mo­že­mo uz­vra­ti­ti za nji­ho­ve žr­tve ko­je su pod­ne­se­ne ra­di nas, na­še dje­ce i ra­di bu­du­ćih ge­ne­ra­ci­ja. Ne­ka Bog svo­jom mi­lo­šću bla­go­slo­vi one ko­ji su po­stra­da­li jer on mi­lu­je i vo­li slo­bod­ne i one ko­ji ho­će da se žr­tvu­ju. Ne­ka ih Bog upo­ko­ji u car­stvu svo­me, a svi­ma na­ma da po­da­ri brat­ske slo­ge, lju­ba­vi, pra­šta­nja i za­jed­ni­štva – na­gla­sio je pro­to­je­rej To­do­ro­vić.
Zlo­čin austro­u­gar­ske voj­ske u Dra­go­vo­lji­ći­ma, Lu­ko­vu i Žu­pi, is­ta­kao je mje­šta­nin Dra­gan Alek­sić, iz­o­sta­vljen je iz isto­ri­je i ri­jet­ko ga se ko sje­ti, osim brat­stve­ni­ka i po­to­ma­ka stra­da­lih. Tre­ba­lo bi da se taj do­ga­đaj uvr­sti u ov­da­šnje udž­be­ni­ke isto­ri­je za osnov­ce i sred­njo­škol­ce. – Iz­gle­da da je u ovom sklo­pu okol­no­sti te­ško to oče­ki­va­ti, tim pri­je što na­ša ak­tu­el­na po­li­ti­ka ne­gi­ra svu na­šu isto­ri­ju od Ko­so­va i pri­je nje­ga, pa do nji­ho­vog do­la­ska na vlast. Oni ne­gi­ra­ju Ne­ma­nji­će, za njih ne po­sto­ji Ne­ma­njin grad na oba­li Rib­ni­ce, ali za­to nji­ho­vi isto­ri­ča­ri-is­tra­ži­va­či ka­žu da je to tur­sko utvr­đe­nje, i eto mo­že im bi­ti do ne­ke ure. Ne­gi­ra­ju Ko­sov­ski boj i „mit” Mi­lo­ša Obi­li­ća. Oni fal­si­fi­ku­ju di­na­sti­ju Pe­tro­vi­ća, ne­gi­ra­ju Ve­li­ku pod­go­rič­ku skup­šti­nu. Oni ne­gi­ra­ju sve što je sve­to na­šem na­ro­du i mi­sle da isto­ri­ja Cr­ne Go­re po­či­nje sa nji­ma. Pa iako je od njih, mno­go – re­kao je, iz­me­đu osta­log, Alek­sić.B.B.


Žr­tva­ma uli­ca ili spo­me­nik

Do­ga­đaj s kra­ja fe­bru­a­ra 1918. go­di­ne Alek­sić je na­zvao zlo­či­nač­kim i ge­no­cid­nim jer ubi­je­ni mje­šta­ni ni­je­su ni za šta bi­li kri­vi. Do­sad, is­ta­kao je on, ni­šta zna­čaj­ni­je se ni­je uči­ni­lo na obi­lje­ža­va­nju tog stra­vič­nog do­ga­đa­ja ko­ji je po bro­ju žr­ta­va na jed­nom mje­stu pre­ve­lik i za dr­ža­vu, a ne za ta­ko ma­lo se­lo. – Sto­ga – pred­lo­žio je Alek­sić – tre­ba po­kre­nu­ti ini­ci­ja­ti­vu kod nad­le­žnih u Op­šti­ni Nik­šić da se hra­brim žr­tva­ma i stra­dal­ni­ci­ma u di­je­lu gra­da ko­ji gra­vi­ti­ra pre­ma Dra­go­vo­lji­ći­ma, opre­di­je­li jed­na uli­ca sa ime­nom „Uli­ca švap­skih žr­ta­va 1918. go­di­ne”, a bi­lo bi pa­tri­ot­ski da im se po­dig­ne i spo­me­nik.
Po­sli­je ju­če­ra­šnje li­tur­gi­je i po­me­na mje­šta­ni su do­go­vo­ri­li da se pri­ku­pe i do­dat­ni po­da­ci o ne­vi­no stra­da­lim, kao i onim ko­ji su iz tih kra­je­va po­gi­nu­li u bor­bi pro­tiv oku­pa­to­ra, i da se do­sta­ve Ma­na­sti­ru Vaz­ne­se­nja Go­spod­njeg u Dra­go­vo­lji­ći­ma ka­ko bi se nji­ho­va ime­na po­mi­nja­la u mo­li­tva­ma.