Vi­še­go­di­šnje od­la­ga­nje rje­ša­va­nje eko­lo­ških pro­ble­ma u ka­na­lu Port Mi­le­na omo­gu­ći­lo je in­ve­sti­to­ri­ma u ho­tel­ske ka­pa­ci­te­te na Ve­li­koj pla­ži ne­po­što­va­nje pot­pi­sa­nih ugo­vo­ra sa Vla­dom i HTP „Ul­ci­ska ri­vi­je­ra“. Pro­blem za­ga­đe­no­sti vo­de u Port Mi­le­ni pre­po­znat je kao klju­čan za da­lji raz­voj op­šti­ne Ul­cinj a sa­na­ci­ja ka­na­la uslov za da­lje in­ve­sti­ci­je u grad­nju ho­tel­skih sa­dr­ža­ja. To se naj­bo­lje vi­di u slu­ča­ju kom­pa­ni­je „Ka­pi­tal estejt“ ko­ja je vla­snik ze­mlji­šta na ko­jem se ne­ka­da na­la­zio ho­tel „Grand Li­do” na Ve­li­koj pla­ži. Kom­pa­ni­ja ni­je za­in­te­re­so­va­na za iz­grad­nju no­vog ho­te­la dok se ne ri­je­še eko­lo­ški pro­ble­mi, od­no­sno uti­caj Port Mi­le­ne na eko­lo­ško sta­nje u tom di­je­lu Ve­li­ke pla­že. „Ka­pi­tal estejt“ je ku­pi­la je ho­tel „Grand Li­do“ na me­đu­na­rod­nom ten­de­ru ok­to­bra 2006. go­di­ne. Ho­tel je pla­ćen 10,8 mi­li­o­na eura uz oba­ve­zu da u grad­nju no­vog ho­te­la in­ve­sti­ra do­dat­nih 37,9 mi­li­o­na eura. Slič­na si­tu­a­ci­ja je i sa kom­pa­ni­jom „Ka­ri­sma Ho­tels Adri­a­tik” sa ko­jom je pot­pi­san ugo­vor o za­ku­pu imo­vi­ne HTP „Ul­cinj­ska ri­vi­je­ra“. Ugo­vo­rom je u za­kup da­to 122 hi­lja­de kva­drat­nih me­ta­ra na pe­ri­od od 30 go­di­na, sa pro­sječ­nom ci­je­nom za­kup­ni­ne od 450.000 eura go­di­šnje. Na kom­plek­su dr­žav­nog ze­mlji­šta ko­ji se da­je u za­kup na­la­ze se kom­pleks ho­te­la „Olim­pik“ i „Bel­vi“ (de­pa­dan­si „Cer“, „Bo­rik“ i „Ava­la“), obje­kat re­sto­ra­na i dru­gi pra­te­ći sa­dr­ža­ji. Taj prav­ni akt je iz­ra­di­la Vla­da Cr­ne Go­re, a ka­ko sa­znaj­e­mo u ugo­vo­ru je pre­ci­zi­ra­na oba­ve­za da se do 2019. go­di­ne mo­ra­ju ri­je­ši­ti eko­lo­ški pro­ble­mi u Port Mi­le­ni. A da ne­će, bar u sko­ri­je vri­je­me, ja­sno je i la­i­ci­ma. Jer, ne ta­ko dav­no prav­ni od­bor za re­a­li­za­ci­ju pro­jek­ta Tran­sfer eko­lo­ški pri­hva­tlji­vih teh­no­lo­gi­ja za re­me­di­ja­ci­ju ka­na­la Port Mi­le­na za­klju­čio je da ra­do­ve na sa­na­ci­ji za­ga­đe­nja u ka­na­lu ni­je odr­ži­vo pred­u­zi­ma­ti dok se ne za­vr­ši iz­grad­nja ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že za če­ti­ri na­se­lja: Ko­dra, To­to­ši, Bi­je­la Go­ra i Do­nja Bra­ti­ca ko­ji gra­vi­ti­ra­ju po­to­ku Bra­ti­ca i ko­ji da­nas pred­sta­vlja­ju ključ­ni iz­vor za­ga­đe­nja ka­na­la.
Pod­sje­ti­mo, cilj pro­jek­ta je raz­voj do­ku­men­ta­ci­o­ne osno­ve za utvr­đi­va­nje sve­o­bu­hvat­nog kon­cep­ta za či­šće­nje i eko­lo­šku sa­na­ci­ju ka­na­la Port Mi­le­na pri­mje­nom eko­lo­ški pri­hva­tlji­vih teh­no­lo­gi­ja od­no­sno eko-re­me­di­ja­ci­jom i to u tri fa­ze: ana­li­za za­ga­đe­nja se­di­men­ta, vo­de i okol­nog ze­mlji­šta, ana­li­za ras­po­lo­ži­vih, eko­lo­ški pri­hva­tlji­vih teh­no­lo­gi­ja za va­đe­nje, ob­ra­du i od­la­ga­nje mu­lja i iz­ra­da pi­lot pro­jek­ta za te­sti­ra­nje pri­mje­ne eko­lo­ški pri­hva­tlji­vih teh­no­lo­gi­ja za ho­tel „Otrant“, za či­ju re­a­li­za­ci­ju je nad­le­žna Op­šti­na Ul­cinj. Vri­jed­nost pro­jek­ta iz­no­si 257.900 eura od če­ga 210.000 eura obez­bje­đu­je Vla­da Slo­ve­ni­je kao do­na­ci­ju Or­ga­ni­za­ci­ji Uje­di­nje­nih na­ci­ja za in­du­strij­ski raz­voj (UNI­DO) za re­a­li­za­ci­ju pro­jekt­nih ak­tiv­no­sti. Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma u sa­rad­nji sa op­šti­nom Ul­cinj u ob­li­ku ne­go­to­vin­skog ko­fi­nan­si­ra­nja obez­bje­đu­je po­dr­šku pro­jekt­nim ak­tiv­no­sti­ma u vi­si­ni od 47.900 eura. Ina­če, ukup­na in­ve­sti­ci­ja za iz­grad­nju ka­na­li­za­ci­o­nog si­ste­ma u po­me­nu­ta če­ti­ri na­se­lja, iz­no­si oko 4.8 mi­li­o­na eura ali taj pro­je­kat još je da­le­ko od po­čet­ka re­a­li­za­ci­je ko­ja bi pre­ma ne­kim pro­cje­na­ma tre­ba­lo da tra­je če­ti­ri go­di­ne. Ukup­na du­ži­na pla­ni­ra­ne ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že za ova če­ti­ri na­se­lja, pre­ma Stu­di­ji iz­vo­dlji­vo­sti iz­no­si­će 14.45 ki­lo­me­ta­ra. U okvi­ru Stu­di­je iz­vo­dlji­vo­sti ura­đen je i ela­bo­rat o eks­pro­pri­ja­ci­ji ze­mlji­šta. Pred­sto­ji po­stu­pak ri­je­ša­va­nja imo­vin­sko- prav­nih od­no­sa. Pred­vi­đe­no je da se pro­je­kat re­a­li­zu­je iz sred­sta­va obez­bi­je­đe­nih iz kre­dit­nog aran­žma­na sa Evrop­skom in­ve­sti­ci­o­nom ban­kom.
Tre­ba pod­sje­ti­ti i da zbog de­se­tak rad­ni­ka, za ko­li­ko tre­ba sma­nji­ti broj za­poslnih u Jav­nom pred­u­ze­ću „Vo­do­vod i ka­na­li­za­ci­ja“, vi­še od dvi­je go­di­ne da­na ka­sni po­če­tak pro­je­kat re­kon­struk­ci­je si­ste­ma ka­na­li­za­ci­je i ot­pad­nih vo­da, ko­ji je sa­mo u po­čet­noj fa­zi te­žak oko 21 mi­li­on eura. Su­štin­ski, on je bar de­set pu­ta zna­čaj­ni­ji, jer se po­čet­kom nje­go­ve re­a­li­za­ci­je stva­ra­ju pred­u­slo­vi za pra­vi za­mah u grad­nji ho­te­la na Ve­li­koj pla­ži i Adi.
Ne­dav­no je di­rek­tor NVO „Ze­le­ni ko­rak“ Dže­ljal Ho­džić pred­lo­žio pred­sjed­ni­ci­ma Op­šti­ne i Skup­šti­ne Na­zi­fu Cun­guu i Ljo­ru Nre­ki­ću, te mi­ni­stru Meh­me­tu Zen­ki i li­de­ru PD-a Fat­mi­ru Đe­ki da se an­ga­žu­ju i or­ga­ni­zu­ju or­ku­gli sto po­sve­ćen ka­na­lu Port Mi­le­na, upo­zo­riv­ši da je eko­nom­sko-so­ci­jal­na i eko­lo­ško-am­bi­jen­tal­na si­tu­a­ci­ja u naj­ju­žni­joj op­šti­ni ve­o­ma slo­že­na, jer su raz­voj­ni po­ten­ci­ja­li ugro­že­ni, i na­la­žu pred­u­zi­ma­nje hit­nih mje­ra.
- Po­se­ban pro­blem je Port Mi­le­na. Vla­sni­ci lo­ka­ci­ja biv­šeg ho­te­la „Li­do“, zbog sta­nja u tom ka­na­lu od­la­žu po­če­tak in­ve­sti­ci­ja u ho­tel­ske ka­pa­ci­te­te. S tim u vezi pred­la­že­mo da za­jed­nič­ki oku­pi­mo in­te­lek­tu­al­ni kap­ci­te­te Ul­ci­nja i ši­re i poč­ne­mo kon­kret­no ra­di­ti. Na va­ma je kao naj­u­ti­caj­ni­jim i naj­od­go­vor­ni­jim oso­ba­ma, po mno­go osno­va, i naj­ve­ća od­go­vor­nost. Port Mi­le­na po mi­šlje­nju emi­nent­nih struč­nja­ka iz Cr­ne Go­re, re­gi­o­na i ze­ma­lja EU, uz pra­vil­nu sa­na­ci­ju, re­vi­ta­li­za­ci­ju i va­lo­ri­za­ci­ju mo­že po­sta­ti svjet­ski hit-brend tu­ri­stič­ke po­nu­de Ul­ci­nja i Cr­ne Go­re - sma­tra Ho­džić.
M.K.


Stu­di­ja za­ga­đe­nja iz­ra­đe­na pri­je če­ti­ri go­di­ne

Op­šti­na Ul­cinj je po­čet­kom 2013. go­di­ne iz­ra­di­la ocje­ne i kla­si­fi­ka­ci­je mu­lja, ot­pa­da i ozna­ka kva­li­te­ta vo­de kao pr­vi ko­rak za iz­ra­du pro­jek­ta či­šće­nja ka­na­la. Im­ple­men­ta­ci­ja tog pro­jek­ta pred­sta­vlja pred­u­slov za bu­du­ću, kom­plek­snu, eko­lo­šku re­ha­bi­li­ta­ci­ju ko­ja pod­ra­zu­mi­je­va: od­stra­nji­va­nje se­di­men­ta i mu­lja iz ka­na­la; iz­grad­nju ka­na­li­za­ci­o­nih po­stro­je­nja za tret­man ko­mu­nal­nih i in­du­strij­skih ot­pad­nih vo­da; pro­stor­na or­ga­ni­za­ci­ja pod­ruč­ja oko Port Mi­le­ne i pri­la­go­đa­va­nje te­re­na za tu­ri­stič­ke i sport­ske ak­tiv­no­sti, kao i iz­grad­nja ka­na­la iz­me­đu Port Mi­le­ne i ri­je­ke Bo­ja­ne.