HER­CEG NO­VI - Ga­še­nje Ja­dran­skog bro­do­gra­di­li­šta, na­ja­vlje­na grad­nja ma­ri­ne za re­mont me­ga­jah­ti, apart­man­skog na­se­lja, rad ho­te­la ve­ćih ka­pa­ci­te­ta i grad­nja tu­ri­stič­kog kom­plek­sa sa pet zvje­zdi­ca u na­se­lju Ža­ger, uči­ni­la je da se ži­te­lji Bi­je­le u ve­ćoj mje­ri okre­nu tu­ri­zmu i uka­žu na po­tre­bu po­sto­ja­nja kva­li­tet­ne in­fra­struk­tu­re.
Pred­sjed­nik MZ Bi­je­la Vla­di­mir Zlo­ko­vić ka­že da je upra­vo po­sto­ja­nje ho­te­la ve­ćih ka­pa­ci­te­ta uči­ni­lo da ova tu­ri­stič­ka se­zo­na bu­de bo­lja od pro­šlo­go­di­šnje. On na­gla­ša­va da za­hva­lju­ju­ći ra­du ho­te­la „Park“ tu­ri­sta ima i u no­vem­bru što go­vo­ri da Bi­je­la po­sta­je tu­ri­stič­ko mje­sto.
- Osnov­ni pro­jek­ti ko­je smo kan­di­do­va­li kod nad­le­žnih op­štin­skih slu­žbi su sa­na­ci­ja pu­ta kroz Bjel­sku va­lu do cr­kve Po­la­ga­nja ri­ze pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, re­kon­struk­ci­ja i sta­vlja­nje u funk­ci­ju Do­ma kul­tu­re, te be­to­ni­ra­nje pu­ta u na­se­lju Ža­ger. Kan­di­do­va­li smo i iz­grad­nju jav­ne ra­svje­te od Pa­no­ra­me po­red ka­pi­je Bro­do­gra­di­li­šta do po­to­ka Pi­ja­vi­ca. Je­dan od na­ših pro­gram­skih ci­lje­va je po­sti­za­nje pot­pu­ne va­lo­ri­za­ci­je fud­bal­skog sta­di­o­na, ko­ji je ne­ka­da oku­pljao hi­lja­de na­vi­ja­ča, a ko­ji bi mo­gao bi­ti zna­ča­jan re­surs za zim­ske pri­pre­me spor­ti­sta. U tom smi­slu i upra­va FK Bi­je­la ula­že na­por da se za­pu­šte­ni sta­di­on oči­sti, te­ren ure­di i pri­ve­de na­mje­ni – is­ti­če Zlo­ko­vić u raz­govoru za „Dan”.
Ka­da je ri­ječ o Ja­dran­skom bro­do­gra­di­li­štu u ko­jem je ra­dio naj­ve­ći broj mje­šta­na, Zlo­ko­vić pod­sje­ća da su svi Bi­je­lja­ni emo­tiv­no do­ži­vje­li is­plo­vlja­va­nje ma­log i ve­li­kog do­ka, pa sa­mim tim i de­fi­ni­tiv­no ga­še­nje pred­u­ze­ća.
- Te­ško je bi­lo svi­ma ka­da su is­plo­vlja­va­li do­ko­vi, ali tre­ba­lo bi da gle­da­mo na­pri­jed. Oče­ku­je­mo da se glav­ni re­surs, a to su pro­stor i oba­la, što bo­lje is­ko­ri­ste i va­lo­ri­zu­ju, te da se do­ma­ćin­skim od­no­som, na­pra­vi bo­lja po­nu­da za tu­ri­stič­ku de­sti­na­ci­ju ka­ka­va je Bi­je­la. Mje­sto je ne­ka­da bi­lo pre­po­zna­to po in­du­strij­skim ka­pa­ci­te­ti­ma, dok je ono da­nas tu­ri­stič­ko mje­sto, okre­nu­to no­vim tren­do­vi­ma, što će se po­seb­no vi­dje­ti na­kon va­lo­ri­za­ci­je pro­sto­ra Bro­do­gra­di­li­šta i oba­le za re­mont jah­ti i me­ga­jah­ti. Čak se go­vo­ri i o even­tu­al­nom pri­hva­ti­li­štu za kru­ze­re - ka­že Zlo­ko­vić i ape­lu­je na nad­le­žne da se što hit­ni­je rje­ša­va sta­tus pro­sto­ra sa­da već biv­šeg Bro­do­gra­di­li­šta, a na­ro­či­to pi­ta­nje gri­ta ko­je je bit­no zbog za­šti­ta ži­vot­ne. On je iz­ra­zio uvje­re­nje da no­va in­di­strij­ska zo­na ima per­spek­ti­vu za upo­sle­nje lju­di ko­ji su ra­di­li u Bro­do­gra­di­li­štu, a ri­ječ je o ve­li­kom bro­ju vr­snih in­že­nje­ra i struč­nja­ka raz­li­či­tih pro­fi­la.
- U okru­že­nju su Por­to­mon­te­ne­gro, a bi­će i Por­to­no­vi, baš kao dru­ge ma­ri­ne sa luk­su­znim jah­ta­ma, ko­ji­ma će bi­ti po­tre­ban ser­vis. No, va­lja na­gla­si­ti da ne­ma eko­nom­skog raz­vo­ja, dok se ne ri­je­ši eko­lo­ški pro­blem, pro­blem gri­ta. Bi­je­lja­ni se na­da­ju, da će se, ka­ko je sa­op­šte­no iz Vla­de, sa od­vo­zom gri­ta iz kru­ga Bro­do­gra­di­li­šta, za­po­če­ti s pro­lje­ća, či­me će iz na­šeg mje­sta bi­ti eli­mi­ni­sa­na cr­na eko­lo­ška tač­ka – is­ti­če Zlo­ko­vić.
Je­dan od rad­ni­ka ko­ji su bi­li an­ga­žo­va­ni na po­slo­vi­ma pri­pre­me do­ko­va za is­plo­vlja­va­nje i pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta u pe­ri­o­du ka­da je u Bro­do­gra­di­li­štu uve­den ste­čaj, Mla­den Kri­vo­ka­pić ka­že da mu je žao što vi­še ne­ma kom­pa­ni­je oko ko­je se „vr­tio ži­vot u Bi­je­loj”.
- Osje­ća­mo ve­li­ko raz­o­ča­re­nje zbog to­ga što se uga­si­la kom­pa­ni­ja ko­ja je go­di­na­ma bi­la si­no­nim za Bi­je­lu, ali se na­dam da će za me­ne i mo­je ko­le­ge bi­ti po­sla u bu­du­ćem Cen­ta­ru za iz­grad­nju i re­mont jah­ti či­je je osni­va­nje na­ja­vio pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić- ka­že Kri­vo­ka­pić.
Ži­te­lji Bi­je­le uka­zu­ju i na pro­blem pal­mi­nog sur­la­ša ko­ji je de­set­ko­vao pal­me u ovom mje­stu.
- Pal­min sur­laš je od svih di­je­lo­va her­ceg­nov­ske op­šti­ne pr­vo na­pao Bi­je­lu. Po­sljed­nja in­for­mci­ja ko­ju smo ču­li je da je kom­plet­na Bi­je­la za­ra­že­no pod­ruč­je. Bor­ba pro­tiv ovog štet­ni­ka bi mo­ra­la bi­ti efi­ka­sni­ja. Uko­li­ko ne bu­de ade­kvat­ne za­šti­te osta­će­mo bez ijed­ne pal­me, ne sa­mo fe­niks ka­na­ris, već i dru­gih vr­sta pal­mi, ali i bez agru­ma - uka­zu­ju Bi­je­lja­ni i is­ti­ču pro­blem Do­ma kul­tu­re ko­ji je već dvi­je go­di­ne za­tvo­ren, jer je bo­ra­vak u nje­mu pro­ci­je­njen opa­snim po ži­vot.
- Uko­li­ko se ubr­zo ne ura­di ne­što na objek­tu Do­ma kul­tu­re u Bi­je­loj ovo zda­nje iz­gra­đe­no još 1988 go­di­ne, će sa­svim pro­pa­sti. U ovom objek­tu od 1.916 m2, ne­ka­da su se odr­ža­va­le pred­sta­ve za dje­cu, knji­žev­ne ve­če­ri, kon­cer­ti fol­klor­nih dru­šta­va, ve­li­ka bo­ke­ška fe­šta, Sa­jam ma­sli­ne itd., a da­nas je pre­pu­šte­no zu­bu vr­me­na, što je ne­do­pu­sti­vo - po­ru­ču­ju Bi­je­lja­ni.
K.M.


Bjel­ske Kru­še­vi­ce pri­vlač­ne tu­ri­sti­ma

Zlo­ko­vić na­gla­ša­va da su u pro­te­klom pe­ri­o­du re­a­li­zo­va­ni broj­ni pro­jek­ti kao što je jav­na ra­svje­ta u na­se­lju La­ger, be­to­ni­ra­na uli­ca iz­me­đu ho­te­la „Del­fin“ i ma­gi­stra­le, as­fal­ti­ran do­nji put iz prav­ca Ka­me­na­ra do Pi­ja­vi­ce, ure­đe­na lo­ka­ci­ja „Ko­za­ra“, a u sa­rad­nji sa Mor­skim do­brom na­si­pa­njem 600 ku­bi­ka pi­je­ska, pro­ši­re­no dva­de­se­tak pla­ža. Uz po­moć Op­šti­ne, ka­že Zlo­ko­vić, na­ba­vlje­ne su sad­ni­ce ta­ma­ri­sa i po­sa­đe­ne u par­ku, a po­kre­nu­ta je i ak­ci­ja oze­le­nja­va­nja pa je ve­ći broj jav­nih po­vr­ši­na ople­me­njen ra­sti­njem ka­rak­te­ri­stič­nim za pod­ne­blje Me­di­te­ra­na. Zlo­ko­vić na­gla­ša­va da je MZ us­po­sta­vi­la do­bru sa­rad­nju sa Dru­štvom pa­ra­ple­gi­ča­ra u ci­lju po­sta­vlja­nja pri­la­znih ram­pi i dru­gih olak­ši­ca za kre­tar­nje oso­be sa in­va­li­di­te­tom, a za­hva­lju­ju­ći do­na­ci­ji LTO, re­kon­stru­i­san je pje­šač­ki put u na­se­lju Va­la.
Zlo­ko­vić pod­vla­či da MZ ne vo­di sa­mo ra­ču­na o pri­o­ba­lju, već i o za­le­đu Bi­je­le za ko­ju vla­da sve ve­će in­te­re­so­va­nje tu­ri­sta.
- Ure­đe­njem pje­šač­kih sta­za do cr­kve Po­la­ga­nje ri­ze pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce i da­lje pre­ma cr­kvi Sv. Pe­tra, bi­će omo­gu­će­na ko­mu­ni­ka­ci­ja pri­o­bal­nog di­je­la sa za­le­đem jer su Bjel­ske Kru­še­vi­ce vr­lo pri­vlač­ne tu­ri­sti­ma- na­gla­ša­va Zlo­ko­vić.
U tu­ri­stič­kom smi­slu, ka­že on, ru­ko­vod­stvo MZ na­sto­ji da Bi­je­la do­bi­je svo­je mje­sto u ka­len­da­ru pro­gra­ma Pra­zni­ka mi­mo­ze, a za­lo­ži­će se i za op­sta­ja­nje fe­šti, ali i bren­di­ra­nje „ age­ra­va­nja“- po­vla­če­nja ri­bar­ske mre­že, ko­ja je na­i­šla na od­li­čan pu­bli­ci­te­tjer se njo­me afir­mi­šu tra­di­ci­o­nal­ne vri­jed­no­sti ri­bar­stva u Bi­je­loj.