Po­žu­tje­le i is­kr­za­le pal­me tu­žan su pri­zor na jav­nim po­vr­ši­na­ma, ali i u pri­vat­nim dvo­ri­šti­ma i džar­di­na­ma. Is­klju­či­vi kri­vac za to je in­sekt cr­ve­ni sur­laš ko­ji od po­čet­ka ove go­di­ne bu­kval­no pro­ždi­re sta­bla či­je se bo­le­sne gra­ne po­vi­ja­ju i su­še. Iz Upra­ve za bez­bjed­nost hra­ne, ve­te­ri­nu i fi­to­sa­ni­tar­ne po­slo­ve (UBHVFP) sa­op­šta­va­ju da je na osno­vu pre­gle­da fe­ro­mon­skih klop­ki na pri­su­stvo cr­ve­nog sur­la­ša u vi­še pri­mor­skih op­šti­na kon­sta­to­va­no zna­čaj­no uve­ća­nje bro­ja ima­ga u klop­ka­ma, u od­no­su na pret­hod­ni pre­gled. S to­ga po­zi­va­ju lo­kal­ne upra­ve na pri­mor­ju da pre­du­zmu hit­ne ko­ra­ke u spro­vo­đe­nju fi­to­sa­ni­tar­ne mje­re; uni­šta­va­nje pal­mi na­pad­nu­tih opa­snim in­sek­tom.
U ko­tor­skom Ko­mu­nal­nom pred­u­ze­ću na­vo­de da su odav­no po­če­li sa od­go­va­ra­ju­ćim tret­ma­nom za za­šti­tu pal­mi, pri­je sve­ga onih ko­je su na jav­nim po­vr­ši­na­ma, a sam taj pro­ces du­go tra­je. Di­rek­tor ovog pred­u­ze­ća Mla­den Lu­čić ka­že da se sva­ko­dnev­no ukla­nja­ju one pal­me za ko­je se utvr­di da im ne­ma spa­sa.
- Ima­mo po­treb­ne he­mi­ka­li­je i po­ku­ša­li smo tre­ti­ra­njem da vi­di­mo ho­će li se pal­me ob­no­vi­ti. Ne­gdje je bi­lo uspje­ha, ali na­ža­lost u ve­ći­ni slu­ča­je­va gdje je bo­lest pro­dr­la du­bo­ko unu­tra i do kor­je­na, ni­je. Sa­da smo na po­te­zu od Do­bro­te do Pr­ča­nja mar­ki­ra­li 18 pal­mi da će­mo mo­ra­ti da ih pot­pu­no ski­ne­mo - iz­ja­vio je Lu­čić za „Dan“.
Na pi­ta­nje da li gra­đa­ni mo­gu sa­mi da vr­še tre­ti­ra­nje bo­le­snih sta­ba­la, ka­že da to ni­ko­me ne­ mo­gu za­bra­ni­ti uko­li­ko su pal­me u nje­go­vom vla­sni­štvu, ali upo­zo­ra­va da po­stu­pak tre­ba da se ra­di struč­no.
- Gra­đa­ni mo­gu da nam se ja­ve, mi će­mo po­mo­ći mak­si­mal­no ko­li­ko mo­že­mo jer to tre­ba sto­po­stot­no ra­di­ti na na­čin ko­ji je pred­vi­đen za­ko­nom. Na­i­me, pot­pu­no uni­šta­va­nje pal­me pod­ra­zu­mi­je­va od­re­đe­ni po­stu­pak. Ka­da se ona iz­va­di od­no­si se na od­go­va­ra­ju­će mje­sto, za­ko­pa­va u ze­mlju i pre­kri­je, a oba­vi­je­sti se nad­le­žni or­gan. Mi smo otvo­re­ni da nas gra­đa­ni kon­tak­ti­ra­ju, po­ru­ču­je Lu­čić, apo­stro­fi­ra­ju­ći da se ni bo­le­sne gra­ne ne smi­ju ba­ca­ti bi­lo gdje. Ko­mu­nal­no pred­u­ze­će, na­po­mi­nje, uklo­nje­na sta­bla i gra­ne za­ko­pa­va u ze­mlji na lo­ka­ci­ji od­re­đe­noj na Vrm­cu. Za is­ko­pa­va­nje ru­pa i nji­ho­vo za­tr­pa­va­nje an­ga­žu­je se ba­ger, što su za pred­u­ze­će do­dat­ni tro­ško­vi, a o sva­kom ta­kvom po­stup­ku oba­vi­je­štva nad­le­žnu in­spek­ci­ju i se­kre­ta­ri­jat.
Ka­da je u pi­ta­nju Ri­san, oda­kle je „Dan“ kon­tak­ti­ra­lo vi­še gra­đan ža­le­ći se na sta­nje pal­mi duž ta­mo­šnje ri­ve gdje su uoče­ne no­ve po­ja­ve su­še­nja gra­na i nji­ho­vog od­u­mi­ra­nja, a dra­stič­no vi­še na sta­bli­ma ko­ja su uz sa­mu oba­lu, Lu­čić is­ti­če da je to­kom mi­nu­le ljet­nje se­zo­ne u Ri­snu tre­ti­ra­no bli­zu 150 pal­mi.
-Ne­ke su se ob­no­vi­le, a ne­ke još pra­ti­mo. One ko­je ne bu­du mo­gle da se opo­ra­ve mo­ra­će se, na ža­lost iz­va­di­ti. On­da to osta­je vi­zu­el­no ru­žno, ali je to je­di­ni na­čin. Uvi­jek se do mak­si­mu­ma po­ku­ša­va mo­že li se sta­blo spa­si­ti. Po­sto­ji pe­ri­od od mje­sec, dva na­kon pr­ska­nja i na­kon ki­da­nja onog di­je­la ko­ji se vi­di da je slab, da se vi­di da li će se ob­no­vi­ti. Ako se su­še­nje na­sta­vlja, to jest in­sekt i da­lje na­pa­da još ofa­ziv­ni­je, on­da se pri­stu­pa ukla­nja­nju - po­ja­snio je Lu­čić.
On je na­ja­vio da će se ovaj pro­blem i da­lje pra­ti­ti, te da će se, gdje god po­sto­ji šan­sa da se pal­ma po­no­vo ob­no­vi, do­tle i tre­ti­ra­ti. Ovo tim pri­je, do­da­je, ako se zna ko­li­ko go­di­na tre­ba da pal­me po­no­vo iz­ra­stu. B.M.


Za­sa­đe­na če­ti­ri no­va sta­bla na ri­vi

Sa ko­tor­ske ri­ve po­lo­vi­nom apri­la uklo­nje­ne su če­ti­ri sto­ljet­ne pal­me, ko­ji­ma ni­je bi­lo spa­sa od sur­la­ša i na nji­ho­vo mje­sto za­sa­đe­ne no­ve, sko­ro istih ga­ba­ri­ta u skla­du sa am­bi­jen­tom. Lu­čić je pre­ci­zi­rao da će no­ve pal­me bi­ti pod­u­pri­je­te sve dok se ne oci­je­ni da su očvr­snu­le u ko­ri­je­nu i da mo­gu sa­mo­stal­no da sto­je.
-One se pra­te, ka­zao je, po­ja­sniv­ši da nji­ho­vo sta­nje još uvi­jek ni­je ta­kvo da bi se po­sta­vlje­ni pod­u­pi­ra­či mo­gli ski­nu­ti, po­seb­no bu­du­ći da pred­sto­ji pe­ri­od ka­da mo­gu da du­va­ju ja­ki vje­tro­vi.


Mje­re se spro­vo­de duž či­ta­vog pri­mor­ja

Upra­va za bez­bjed­nost hra­ne, ve­te­ri­nu i fi­to­sa­ni­tar­ne po­slo­ve ape­lo­va­la je na or­ga­ne lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va da mje­re uni­šta­va­nja na­pad­nu­tih pal­mi spro­ve­du, ka­ko na jav­nim po­vr­ši­na­ma, ta­ko i kod fi­zič­kih li­ca.
-Jer je­di­no ako se mje­re spro­ve­du duž či­ta­vog pri­mor­ja mo­že­mo oče­ki­va­ti bo­lje re­zul­ta­te i su­zbi­ti ši­re­nje štet­nog or­ga­ni­zma na naj­ma­nju mo­gu­ću mje­ru. Na ovaj na­čin stvo­ri­će se uslo­vi da in­fe­sta­ci­o­ni po­ten­ci­jal pal­mi­nog sur­la­ša sve­de­mo na mi­ni­mum za na­red­nu go­di­nu. Uz to eli­mi­ni­šu se i bez­bjed­no­sni ri­zi­ci po sta­nov­ni­štvo, s ob­zi­rom na opa­snost od oba­ra­nja sta­ba­la usljed ja­kih vje­tro­va ko­ji su če­sta po­ja­va na pri­mor­ju.
na­vo­di se u sa­op­šte­nju Upra­ve.