BERANE – Uprkos broj­nim na­ja­va­ma ni u jed­nom mje­snom cen­tru na pro­sto­ru be­ran­ske op­šti­ne još uvi­jek ni­je iz­vr­še­na sa­na­ci­je zgra­da za­dru­žnih do­mo­va gra­đe­nih u do­ba so­ci­ja­li­zma. To se ni­je de­si­lo i po­red to­ga što su nad­le­žni go­di­na­ma na­go­vje­šta­va­li da će objek­ti o ko­ji­ma je ri­ječ bi­ti re­no­vi­ra­ni i sta­vlje­ni u funk­ci­ju raz­vo­ja. Ta obe­ća­nja, kao i ona da će za­dru­žne do­mo­ve za­mi­je­ni­ti ma­nji pre­ra­đi­vač­ki ka­pa­ci­te­ti osta­la su sa­mo mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru. O to­me go­vo­ri i zgra­da za­dru­žnog do­ma u Še­ku­la­ru ko­ja je gra­đe­na pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka. U tom objek­tu je bi­la smje­šte­na po­ljo­pri­vred­na za­dru­ga, u ko­joj je bi­lo upo­sle­no od 30 do 70 rad­ni­ka. Za­dru­ga je ima­la far­mu od 500 gr­la sit­ne i oko 70 gr­la krup­ne sto­ke. Ima­la je i svo­je voć­nja­ke, pče­li­nja­ke, pro­dav­ni­cu mje­šo­vi­te ro­be, ve­ći broj obje­ka­ta u ka­tu­ni­ma i za ljet­nje i za zim­ske po­tre­be. Da­nas od to­ga ne po­sto­ji ni­šta, a sni­je­žne pa­da­vi­ne pri­je ne­ko­li­ko go­di­na pot­pu­no su uru­ši­le obje­kat za­dru­žnog do­ma. Mje­šta­ni na­vo­de da bi bio red da ko­nač­no iz­vr­ši sa­na­ci­ja oro­nu­le zgra­de i da se na­kon to­ga ustu­pi ne­ko­me ko će je po­no­vo sta­vi­ti u funk­ci­ju.
-Po­ljo­pri­vred­ne za­dru­ga u Še­ku­la­ru je ne­ka­da bi­la pra­vi ma­li pri­vred­ni gi­gant. Pre­ko nje se od­vi­jao ži­vot u še­ku­lar­skim se­li­ma. Tr­go­va­lo se, stva­rao se do­ho­dak. Lo­kal­no sta­nov­ni­štvo je u njoj na­la­zi­lo za­po­sle­nje. Me­đu­tim, to­kom tran­zi­ci­o­nih pro­ce­sa za­dru­žni dom je osta­vlje­ni su na mi­lost i ne­mi­lost zu­bu vre­me­na, upot­pu­nju­ju­ći pri­ču o uga­še­noj pri­vre­di na sje­ve­ru Cr­ne Go­re. Da­nas ta zgra­da pred­sta­vlja pra­vo ru­glo na sred se­la, što ne mo­že slu­ži­ti na čast oni­ma ko­ji vo­de ra­ču­na o raz­vo­ju se­la. Za­to je kraj­nje vri­je­me da nad­le­žni pre­du­zmu kon­kret­ne po­te­ze ka­ko bi se iz­vr­ši­la sa­na­ci­ja oro­nu­le zgra­de, jer u njoj bi mo­gli da se in­sta­li­ra­ju od­re­đe­ni pre­ra­đi­vač­ki ka­pa­ci­te­ti ko­ji bi bar, do­ne­kle, po­pra­vi­li su­mor­nu sli­ku Še­ku­la­ra –is­ti­če pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Še­ku­lar Ve­sko Da­vi­do­vić.
On tvr­di da je za­dru­žna imo­vi­na na­mjer­no pre­pu­šte­na kon­stant­nom pro­pa­da­nju, ka­ko bi se, po una­pri­jed pri­pre­mlje­nom kon­cep­tu, uni­šti­li se­lo i po­ljo­pri­vre­da.
-Ne­kad su lju­du u Še­ku­la­ru, uz do­sta na­po­ra i od­ri­ca­nja i po­moć dr­ža­ve, uspi­je­va­li da obez­bje­đu­je eg­zi­sten­ci­ju za svi­je broj­ne po­ro­di­ce. Me­đu­tim, po­sled­njih de­ce­ni­ja ak­tu­el­ni re­žim u Cr­noj Go­ri je na­mjer­no od se­lja­ka pra­vio si­ro­ma­ha ka­ko bi ga ka­sni­je la­ko ku­po­va­li uoči svih iz­bo­ra. Da stvar bu­de još tra­gič­ni­ja mla­dim rad­no spo­sob­nim lju­di­ma su di­je­lje­ne so­ci­ja­le, dok su za to vri­je­me za­dru­žni do­mo­vi pre­tva­ra­ni u ru­i­ne i to na­o­či­gled onih ko­ji se hva­le ka­ko se iz agro­bu­dže­ta iz­dva­ja­ju ogrom­na sred­stva za po­spje­ši­va­nje po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vod­nje – na­vo­di Da­vi­do­vić.
Mje­šta­ni pod­sje­ća­ju da je Mje­sna za­jed­ni­ce Še­ku­lar, ko­ja ob­u­hva­ta se­la Uli­ca, Me­zga­lje, Ćet­ko­vi­ći, Orah, Rad­mu­še­vi­ći, La­ze, To­mo­vi­ći, Spa­le­vi­ći, Bu­li­ći i Rmu­ši 1961. go­di­ne bro­ja­la 1.564 sta­nov­ni­ka i da je taj broj po­sled­njih go­di­na sve­den na sve­ga par sto­ti­na. Ta­ko­đe, na­po­mi­nju da je u še­ku­lar­skoj osnov­noj ško­li „Vu­kaj­lo Ku­kalj“, ko­ja se zbog ma­log bro­ja đa­ka na­šla pred za­tva­ra­njem, pri­je pet de­ce­ni­ja na­sta­vu po­ha­đa­lo bli­zu 400 uče­ni­ka. Ka­za­li su da su ovo kraj­nje za­bi­nja­va­ju­ći po­da­ci i da su ne­do­sta­tak rad­nih mje­sta i ne­bri­ga dru­štva u cje­li­ni uzrok dra­sti­ča­nog od­li­va sta­nov­ni­štva iz še­ku­lar­skih se­la.
- U Še­ku­la­ru smo ne­ka­da ima­li po­štu, am­bu­lan­tu, ka­fa­ne, pro­dav­ni­ce, pe­ka­ru za hljeb, ci­gla­nu, sta­ni­cu po­li­ci­je i što šta dru­go. Ima­li smo ja­ka po­je­di­nač­na ga­zdin­stva, sa ču­ve­nim sto­ča­ri­ma ko­ji su na ši­rim pro­sto­ri­ma is­ti­ca­ni kao pri­mje­ri uspje­šno­sti. Na­ža­lost, da­nas su na­ša se­la mr­tva, jer su sve ne­ka­da­šnje vri­jed­no­sti uni­šte­ne, o če­mu svje­do­či i ru­i­ni­ra­na zgra­da za­dru­žnog do­ma. Sve to uka­zu­je da se ma­lo ra­ču­na po­sve­ću­je se­lu i po­ljo­pri­vre­di i da je po­treb­no do­no­si­ti po­seb­ne ured­be ko­je bi sti­mi­li­sa­le mla­de lju­de da osta­ju da ži­ve u svom za­vi­ča­ju. Ako ta­kve mje­re iz­o­sta­nu on­da će na­ši kra­je­vi ubr­zo osta­ti bez ijed­nog sta­nov­ni­ka- mi­šlje­nje je Sa­vje­ta mje­sne za­jed­ni­ce Še­ku­lar.D.J.


Zo­na su­mra­ka

Mje­šta­nin Aco La­bu­do­vić na­vo­di da zgra­da za­dru­žnog do­ma uka­zu­je da nad­le­žni ni­je­su is­pu­ni­li pred­iz­bor­na obe­ća­nja da­ta na­ro­du Še­ku­la­ra i da je zbog to­ga ise­lja­va­nje na­ro­da bi­lo ne­mi­nov­no.
- Da su ko­jim slu­ča­jem ak­tu­el­ni vla­sto­drž­ci is­pu­nja­va­li svo­ja pred­iz­bor­na obe­ća­nja da­nas bi Še­ku­la­rom te­kli med i mli­je­ko. Umje­sto ru­i­ni­ra­ne zgra­de za­dru­žnog do­ma, ima­li bi ot­kup­ne sta­ni­ce, po­go­ne za pre­ra­du vo­ća i po­vr­ća, ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća i ško­le pu­ne đa­ka. Svi pu­te­vi bi bi­li as­fal­ti­ra­ni, pa čak i oni do pla­nin­skih ka­tu­na, dok bi sva­ko do­ma­ćin­stvo ima­lo ured­no vo­do­snad­bi­je­va­nje. No, s ob­zi­rom da su sva ta obe­ća­nja osta­la mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru, da­nas ume­sto na­ja­vlje­nog bla­go­sta­nja Še­ku­lu­lar je pre­tvo­ren nu zo­nu su­mra­ka gdje svje­tlo­sti ima sa­mo u obe­će­nji­ma onih ko­ji su nas do­ve­li do pot­pu­ne pro­pa­sti – ka­zao je La­bu­do­vić.