Du­ga­čak je spi­sak pro­pa­lih fir­mi i osi­ro­ma­še­nih rad­ni­ka u gra­du pod Ru­mi­jom. Pred­u­ze­ća i kom­pa­ni­je, od ko­jih su se ne­ke ko­ti­ra­le vr­lo vi­so­ko na pri­vred­noj ma­pi ve­li­ke Ju­go­sla­vi­je, pa i ši­re, da­nas su pri­mje­ri pro­pa­lih pri­va­ti­za­ci­ja u ko­ji­ma su uče­stvo­va­li no­vo­kom­po­no­va­ni bi­zni­sme­ni i taj­ku­ni.
Pre­ma ri­je­či­ma struč­nog sa­rad­ni­ka Sa­ve­za sin­di­ka­ta CG Sen­ke Ras­to­der, tran­for­ma­ci­ja pri­vre­de, ko­ja je po­če­la po­čet­kom 90-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, ima­la je za cilj pri­va­ti­za­ci­ju fir­mi ko­je su bi­le u dru­štve­nom vla­sni­štvu i pro­na­la­zak po­zna­tog vla­sni­ka ko­ji je tre­ba­lo da obez­bi­je­di po­ve­ća­nje pro­duk­tiv­no­sti, rast za­po­sle­no­sti, a sa­mim tim i po­ve­ća­nje stan­dar­da sta­nov­ni­štva.
Ona na­gla­ša­va da je tran­sfor­ma­ci­ja pri­vre­de, ko­ja je po­če­la 1992. go­di­ne i od­vi­ja­la se u vi­še fa­za, a po­seb­no pri­va­ti­za­ci­ja ko­ja je uglav­nom okon­ča­na sre­di­nom pr­ve de­ce­ni­je 21. vi­je­ka, ima­la te­ške po­sle­di­ce i za bar­sku pri­vre­du, i ozna­či­la je ne­sta­nak i pro­past broj­nih ve­li­kih pri­vred­nih su­bje­ka­ta kao što su „Pri­mor­ka”, „Cen­tro­ja­dran”, „Bar tran­zit”, „ZIB Bar” itd...Osim ve­li­kog dru­štve­nog bo­gat­stva ko­je je ne­sta­lo, i pre­ko 60 od­sto rad­ni­ka je osta­lo bez po­sla.
-Umje­sto pro­kla­mo­va­nih ci­lje­va, de­sio se sko­ro su­pro­tan pro­ces. U Ba­ru, pro­ce­som tran­sfor­ma­ci­je i pri­va­ti­za­ci­je, uga­še­ne su i ne­sta­le fir­me „Bar bi­lje”, po­gon „Ko­šu­te”, „Ru­mi­ja­trans”, „Bar tran­zit” - Iz­bor, „Pre­ko­o­ke­an­ska plo­vid­ba”, „ZIB”, AD „Put”, AD „Pri­mor­ka” Bar, AD „Agro­ek­sport”, AD „Cen­tro­ja­dran”, Štam­pa­ri­ja „Bran­ko Đo­no­vić”, AD „Ja­dran”, AD „Že­lje­zni­ca” CG, sta­ni­ca Bar - DE­PO i ugo­sti­telj­ski dio sta­ni­ce, „Ja­dro­in­spekt Ri­je­ka” po­slov­ni­ca Bar, „Teh­no­pro­met”, „Auto mo­to”, AD „Mer­kur Cen­tro­ja­dran” - ka­že ona, pod­sje­ća­ju­ći da je kra­jem 80-ih i po­čet­kom 90-ih go­di­na u Ba­ru ra­di­lo od 10.000 do 12.000 rad­ni­ka, dok se sa­da taj broj kre­će oko pet do šest hi­lja­da, i to sa se­zon­skom rad­nom sna­gom.
-„Bar bi­lje” se ba­vi­lo ot­ku­pom i pre­ra­dom lje­ko­vi­tog bi­lja, po­seb­no pe­li­na. Ova fir­ma ima­la je go­di­šnji iz­voz od dva mi­li­o­na eura. U njoj je bi­lo za­po­sle­no oko 140 rad­ni­ka. U po­go­nu „Ko­šu­te” ra­di­lo je oko 120 rad­ni­ca. „Ru­mi­ja­trans” je ima­la ogrom­nu imo­vi­nu, a 1996. za­po­šlja­va­la je 134 rad­ni­ka. „Bar­tran­zit” je 1998. go­di­ne imao oko 30 rad­ni­ka. „Pre­ko­o­ke­an­ska” plo­vid­ba je po­čet­kom de­ve­de­se­tih ima­la oko 800 za­po­sle­nih, a 1996. go­di­ne ovaj broj pa­da na 491 za­po­sle­nih u upra­vi i po­mo­ra­ca, i 19 bro­do­va ko­je je uglav­nom iz­gu­bi­la to­kom pe­ri­o­da sank­ci­ja. AD „Ma­ri­na” Bar ima­la je 23 rad­ni­ka, a AD „Bar­ska plo­vid­ba” oko 90 rad­ni­ka, dok Agen­ci­ja AD „Pre­ko­o­ke­an­ska plo­vid­ba” ima če­ti­ri -pet rad­ni­ka. Pred­u­ze­će „ZIB” je 2005. ima­lo 314 rad­ni­ka. Ve­ćin­ski vla­snik je bio biv­ši gra­do­na­čel­nik Žar­ko Pa­vi­će­vić. Uve­den je ste­čaj 2013. go­di­ne, i rad­ni­ci su po­sla­ti na bi­ro ra­da sa pet go­di­na ne­u­pla­će­nih po­re­za i do­pri­no­sa, i 12 ne­is­pla­će­nih za­ra­da. Ka­sni­je je ste­čaj­ni sud ob­ja­vio i li­kvi­da­ci­ju fir­me. Pred­u­ze­će AD „Put” je ima­lo 113 rad­ni­ka. AD „Pri­mor­ka” Bar je 1994. go­di­ne ima­la pre­ko 1.300 rad­ni­ka, a od 2015. ne ra­di ni­je­dan po­gon, i svi rad­ni­ci su na bi­rou ra­da. Po­go­ni su de­va­sti­ra­ni, osim po­go­na Pe­ka­re. Dug „Pri­mor­ke” je 2015. go­di­ne iz­no­sio 22 mi­li­o­na eura, a pro­ci­je­nje­na je na pre­ko šest mi­li­o­na eura. U AD „Agro­ek­sport” bi­lo je za­po­sle­no 23 rad­ni­ka – na­vo­di Ras­to­der.
Ona pod­sje­ća da je AD „Cen­tro­ja­dran” pri­je pri­va­ti­za­ci­je imao 136 rad­ni­ka, a na­kon pri­va­ti­za­ci­je 2004. go­di­ne 71 rad­ni­ka, dok je 2005. go­di­ne imao 65 rad­ni­ka.
-Štam­pa­ri­ja „Bran­ko Đo­no­vić” je ima­la 15 rad­ni­ka. Di­je­lu rad­ni­ka ni do da­na­šnjeg da­na ni­su re­gu­li­sa­ni do­pri­no­si. AD „Ja­dran” je 2005. go­di­ne imao 33 rad­ni­ka, a u AD „Že­lje­zni­ca” CG su 2005. go­di­ne ra­di­la 523 rad­ni­ka (sta­ni­ca Bar i De­po). Sa­da na sta­ni­ci Bar ra­di de­set pu­ta ma­nje rad­ni­ka, oko 50. „Ja­dro­in­spekt” je 1996. go­di­ne imao 14 rad­ni­ka. U „Teh­no­pro­me­tu”, na­kon pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra o po­slov­no-teh­nič­koj sa­rad­nji sa „ZIB”-om, ko­ji pre­u­zi­ma pre­o­sta­lih osam rad­ni­ka, a iz­mi­ru­je oba­ve­ze pre­ma osta­lih 16 rad­ni­ka „Teh­no­pro­me­ta”, 42 di­o­ni­ča­ra ove fir­me sma­tra­ju da su ošte­će­ni i su­de se za iz­gu­blje­nu imo­vi­nu. „Auto mo­to” je 1996. go­di­ne za­po­šlja­vao 21 rad­ni­ka, a 1998. go­di­ne 14. AD „Mer­kur – Cen­tro­ja­dran” TP Bar imao je 182 rad­ni­ka – na­ve­la je Sen­ka Ras­to­der.D.S.


U ,,Iz­bo­ru’’ za de­ce­ni­ju 300 ra­dni­ka ma­nje

-„Iz­bor” je sre­di­nom 90-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka imao bli­zu 400 rad­ni­ka i pre­ko 20.000 m2 po­slov­nih pro­sto­ra. Broj rad­ni­ka 2002. go­di­ne, pri­je pri­va­ti­za­ci­je, pao je na 180 rad­ni­ka, a na­kon pri­va­ti­za­ci­je, tj. 2004. go­di­ne, ovaj broj se sma­njio na 96. Zna­či da za ne­pu­nu de­ce­ni­ju ovo pre­u­ze­će ima 300 rad­ni­ka ma­nje u od­no­su na 1996. go­di­nu, dok 2015. go­di­ne ima oko 20 za­po­sle­nih - pod­sje­ća Ras­to­der.