KO­TOR - Ži­te­lji Lo­va­nje op­sta­ju i pre­ži­vlja­va­ju u svo­je­vr­snom ge­tou, izo­lo­va­ni od spolj­nog svi­je­ta go­mi­la­ma sme­ća, šu­ta, usta­ja­lim ba­ra­ma i na­bu­ja­lim po­to­ci­ma, u uslo­vi­ma ko­ji su ne­hu­ma­ni i ne­ci­vi­li­zo­va­ni. Ri­jet­ko ko od sta­nov­ni­ka obli­žnjeg Kav­ča, Ko­to­ra ili Tiv­ta za­la­zi u Lo­va­nju, a mno­gi se šo­ki­ra­ju ka­da vi­de ha­o­tič­ne objek­te skle­pa­ne u sred go­mi­la ot­pa­da sva­ko­ja­ke sor­te, kao i sta­nov­ni­ke ko­ji pre­ži­vlja­va­ju pro­da­ju­ći sor­ti­ra­ni ma­te­ri­jal za re­ci­kla­žu. U jed­nom di­je­lu sa­ni­tar­ne de­po­ni­je, ko­ja je zva­nič­no odav­no već za­tvo­re­na, već du­že vri­je­me se ka­mi­o­ni­ma od­la­že šut i ot­pad, ko­jim se ni­ve­li­še ze­mlji­šte po­red po­to­ka. Po­red pu­ta ko­ji vi­ju­ga iz­me­đu na­se­lje­nih ku­ći­ca-ba­ra­ka, vi­de se go­mi­le sva­ko­ja­kog ot­pa­da, ko­ga na di­vlje iz­ba­cu­ju po­je­din­ci, ko zna ot­kud, pra­ve­ći ta­ko i svoj „bi­znis“. U ta­kvom okru­že­nju od 2009. go­di­ne ži­ve po­ro­di­ce Fa­to­na Ah­me­ti­ja, nje­go­ve se­stre Na­di­je i bra­ta Baj­ra­ma, sa ukup­no se­dam­na­e­sto­ro dje­ce, uz­ra­sta od tri mje­se­ca do 14 go­di­na. Smje­šte­ni su u tri kon­tej­ne­ra, ko­je im je kao pri­vre­me­ni smje­štaj obez­bi­je­di­la Op­šti­na Ko­tor. Oni su, ka­žu, iz Uro­šev­ca do­se­li­li 1982. go­di­ne i dr­ža­vlja­ni su Cr­ne Go­re. Ga­ze po iz­li­ve­noj ka­na­li­za­ci­ji, zmi­je i pa­co­vi su im stal­ni po­sje­ti­o­ci (šar­ke pro­na­la­ze is­pod pa­to­sa), a iz šu­mar­ka im do­la­ze ša­ka­li, mun­go­si. Oluj­ni vje­tar pri­je par da­na od­nio je krov sa jed­ne od spa­va­ćih so­ba skle­pa­nih od da­sa­ka. Ki­ša je pro­bi­la unu­tar objek­ta.
-Vo­da ko­ju nam ci­sti­jer­nom do­vo­ze iz ko­tor­skog Vo­do­vo­da ovih je da­na mut­na i ni­je za pi­će, a dru­gu ne­ma­mo. Pla­ši­mo se za zdra­vlje dje­ce, ko­ja če­sto obo­li­je­va­ju od pluć­nih, sto­mač­nih i ko­žnih bo­le­sti. Mo­lio sam Ro­mea Mi­ho­vi­ća iz Se­kre­ta­ri­ja­ta za dru­štve­ne dje­lat­no­sti, da po­ša­lju ci­ster­nu da nam is­cr­pi sep­tič­ku ja­mu ko­ja ni­je pra­žnje­na se­dam go­di­na. Mo­lio sam ga da nam na­ba­vi i no­vi hi­dro­for jer bez nje­ga ne mo­že­mo da se snab­di­je­va­mo vo­dom. Uslo­vi su ni­ka­kvi, si­ro­ti­nja, bor­ba za ži­vot - ka­že 34-go­di­šnji Fa­ton. Nje­gov tro­go­di­šnji sin De­nis di­je­te je sa po­seb­nim po­tre­ba­ma i zah­ti­je­va po­seb­nu pa­žnju i nje­gu, za ko­je on i su­pru­ga ne­ma­ju uslo­va. Ra­di pri­vat­no ka­da mo­že, sa­ku­plja i se­kun­dar­ne si­ro­vi­ne, a kad ne mo­že, po­ma­žu mu pri­ja­te­lji. Ka­da ima pa­ra, su­pru­ga Hi­da­je­ta pje­ša­či do mar­ke­ta kod ras­kr­sni­ce Ko­tor-Ti­vat, uda­lje­nog na ki­lo­me­tar od Lo­va­nje, ka­ko bi dje­ci ku­pi­la po­treb­ne na­mir­ni­ce.
-De­nis ne mo­že da ho­da, ni­ti da sto­ji, ni­je osi­gu­ran, ni­ti upi­san u knji­gu ro­đe­nih, za­to što maj­ka ne­ma do­ku­men­ta - ro­dom je iz Bo­sne, a po­ro­di­la se u ko­tor­skoj bol­ni­ci. Ni­sam imao sred­sta­va da De­ni­sa po­ve­dem na de­talj­ni­ja me­di­cin­ska is­pi­ti­va­nja, te ne­ma­mo ni di­jag­no­zu, ni­ti zna­mo ima li li­je­ka za nje­ga. Imam sed­mo­ro dje­ce iz dvi­je van­brač­ne ve­ze. Dvo­je dje­ce još ni­je pri­mi­lo vak­ci­nu „Be­Se­Že“. So­ci­jal­nu po­moć ne pri­mam, jer mi je Vas­ko To­do­ro­vić, di­rek­tor Cen­tra za so­ci­jal­ni rad u Ko­to­ru, re­kao da „ne is­pu­nja­vam uslo­ve dok ne ri­je­šim po­stu­pak ra­sta­ve sa biv­šom su­pru­gom – pri­ča Fa­ton i pi­ta Zo­ra­na Mr­da­ka, di­rek­to­ra Ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća, za­što pri­ma stra­ne dr­ža­vlja­ne na po­sao, a ne­će da pri­mi svo­je gra­đa­ne.
- Ne­za­po­slen sam i na evi­den­ci­ji Bi­roa ra­da. Mr­dak do­vo­di Plje­vlja­ke da ra­de u Ko­tor, a mi ov­dje osta­je­mo bez hlje­ba i iče­ga - ka­že Fa­tan i do­da­je da če­tvo­ro nje­go­ve dje­ce idu u ško­lu u Tiv­tu, ima­ju pre­voz i to do­bro funk­ci­o­ni­še. Me­đu­tim, sa ko­tor­ske stra­ne, ka­že, pre­ko 30 dje­ce mo­ra da pje­ša­če po­red azi­la za pse lu­ta­li­ce. Tvr­di da lo­kal­na upra­va ni­je is­pu­ni­la obe­ća­nje da će u ro­ku od go­di­nu da­na (pri­je se­dam go­di­na) ovim po­ro­di­ca­ma obez­bi­je­di­ti stal­ni smje­štaj.
Fa­ton Ah­me­ti je osni­vač NVO Udru­že­nje za za­šti­tu ljud­skih i ma­njin­skih pra­va Cr­ne Go­re. Po­mo­gao je pri­pad­ni­ci­ma REA po­pu­la­ci­je u Bu­dvi da za­vr­še 80 dr­ža­vljan­sta­va, te da u knji­gu ro­đe­nih upi­šu 41 di­je­te. Osni­vač je Udru­že­nja Ro­ma, Egip­ća­na i Aška­li­ja Cr­ne Go­re. Pla­ni­ra da u sa­rad­nji sa UNDP-om po­kre­ne za­jed­nič­ki za­htjev da se ri­je­ši pi­ta­nja smje­šta­ja za šest po­ro­di­ca sa Lo­va­nje.
M.D.Po­po­vić


Vo­da za­mu­će­na usled pa­da­vi­na

Iz ko­tor­skog Vo­do­vo­da ka­žu da je zbog obil­nih pa­da­vi­na vo­da za­mu­će­na te je pre­po­ru­ka da se oba­ve­zno pro­ku­va pri­je upo­tre­be. Ve­li­mir Dra­gić, teh­nič­ki di­rek­tor, ob­ja­snio je da su sa snab­di­je­va­njem kon­tej­ne­ra na Lo­va­nji ka­sni­li je­dan dan upra­vo zbog pa­da­vi­na. Jed­nom sed­mič­no oni iz ci­sti­jer­ne snab­di­je­va­ju ove lju­de sa de­set ku­bi­ka vo­de.
-Na­še je da do­ve­ze­mo vo­du i nad­le­žni smo za njen kva­li­tet dok je to­či­mo sa vo­do­vo­da i dok je u vo­zi­lu, ali čim je is­to­či­mo, ni­smo vi­še od­go­vor­ni za to da li je nji­hov re­zer­vo­ar oči­šćen ili ni­je. Pi­ta­nje je ko­li­ko se vo­di ra­ču­na o to­me - ka­zao je Dra­gić.


To­tal­na de­va­sta­ci­ja

Na po­ziv „Da­na” eki­pa Ko­mu­nal­ne po­li­ci­je iza­šla je na te­ren kao bi ri­je­ši­la pro­blem iz­li­va­nja ka­na­li­za­ci­je kod po­ro­di­ce Ah­me­ti. Oba­vi­je­sti­li su nas da se ra­di o ne­le­gal­noj sep­tič­koj ja­mi, ko­ja ni­je u nji­ho­voj nad­le­žno­sti. Oci­je­ni­li su da je lo­ka­li­tet na ko­me bo­ra­ve Ah­me­ti „to­tal­no de­va­sti­ran, da su ni­ve­li­sa­njem ze­mlji­šta na­sip­njem šu­ta i ot­pa­da ugro­že­ni vo­do­to­ko­vi, da ovo pi­ta­nje mo­ra da se ri­je­ša­va sa vi­so­ke po­zi­ci­je, te da su ka­zne lo­kal­noj upra­vi za ova­kvu vr­stu de­va­sta­ci­je do 50 hi­lja­da eura“.
Ko­mu­nal­na po­li­ci­ja „Da­nu” je pre­do­či­la da u ovom di­je­lu ni­kad ra­ni­je ni­je bi­la de­po­ni­ja, da su ži­te­lji Lo­va­nje uzur­pi­ra­li ne­ke lo­ka­ci­je i da za­ra­đu­ju na­pla­ću­ju­ći ula­zak ka­mi­o­na sa ot­pa­dom na de­po­ni­ju.
Di­rek­tor Ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća Zo­ran Mr­dak po­tvr­dio je da se ra­di o di­vljoj de­po­ni­ji, da „sta­nov­ni­ci Lo­va­nje pra­ve bi­znis od to­ga“, te da „ ka­mi­o­ni Ko­mu­nal­nog ov­dje na­si­pa­ju sa­mo ze­mlju“.


Ima­ju za kar­ne­va­le, ne­ma­ju za so­ci­ja­lu

-Da li op­šti­na ima pa­ra za kar­ne­va­le, ma­skem­ba­le, broj­ne ma­ni­fe­sta­ci­je, ako ima­ju za to, ka­ko ne­ma­ju da na­pra­ve stam­be­ne je­di­ni­ce za smje­štaj bar za šest po­ro­di­ca. Ne tra­ži­mo tvr­du grad­nju, sa­mo da ima­mo krov nad gla­vom. Ako mo­že na Ko­ni­ku da se na­pra­vi 28 zgra­da po šest spra­to­va za Ro­me, Egi­ća­ne i Aška­li­je, u Nik­ši­ću 18 sta­no­va za ne­pu­nih tri mje­se­ca, op­šti­na Bu­dva je so­ci­jal­no ugro­že­ni­ma do­di­je­li­la osam sta­no­va u Pot­ko­šlju­nu, s tim da se ot­pla­ću­ju mje­seč­no po 100 eura, ne­ka je i do kra­ja ži­vo­ta, ali zna da ga ni­ko ne mo­že is­tje­ra­ti; Ti­vat pra­vi na Se­lja­no­vu sta­no­ve za 83 po­ro­di­ce, za­što ne mo­že i u op­šti­ni Ko­tor, je li ona ne­spo­sob­na za to - pi­ta Ah­me­ti